Policija

- 6

својству. Ми ово спомињемо због тога што је чл. 28. Српскога Устава тужбе појединаца противу чиновника ослободио владинога одобрења. а што се тражило по ранијем законодавству (наиме по Уставу од 1869: године). Међутим, ипак није сигурно — и зато смо мало час казали: можда да је овај уставни пропис хтео у исти мах напустити, у овом случају, и правило по коме судска власт не може да цени законитост управних аката, правило основано на начелу поделе власти.“)га)

бр. 9., 10. и 11. од године 1922. (иста расправа изашла је и на чешком језику под насловом: Сћагазнске гузи Џајам Кгајоузћл Зи, Сћогуаи а. 510мтси је 28. сегупа 1921. у часопису Хботико оба ргадтећа згатећ, Ргазе гов“. ХХЦ, аз!. 1923., одакле је потом и посебно одштамнана).

(Примедба преводиоца).

#) Слично питање се поставља и у Франџуском Праву а због Декрета Владе Народне Одбране од 19. септембра 1870. г., који је укинуо чл, 75. Устава од године УП. односно одобрења тужби подигнутих противу чиновника. Питање је да ли је тај Декрет хтео само да ове тужбе ослободи одобрења управне (административне) власти, остављајући у осталом недирнуте законе донесене за време Велике Револуције (1789) и који су садржавали забрану против судске власти да се меша у послове власти административних, закони који су непрестано у важности, или је, пак, Декрет од 19. септембра 1870. хтео укинути и саме те законе у колико се тиче оптужбе чиновника» Јуриспруденција грађ. судова одавно је стална у првоме смислу. Противу ове јуриспруденције и за друго мишљење: Ватге, РПисгоса, Сазгоп Јеге у својим Еетепее аи Птош Риђис е: Адпиттанј ва 1910, р. 101 н 102., видети такође: (0. Јеге, 1е5 рптеђрез рбпетаих ди РПгоп Адпитзтанј Њете ва, 1914, р. 154: о подели власти судске и административне). За јуриспруденцију Гагегтбге, Ветћебту (у своме делу: Туаше бретепјате де Ргов Аатттгонј, 1913). Видети још у овоме питању: Двбоп Пигиш, Ттив де Ргот Сопзићоппећ, 1. 1: Тавопе Обпегаје де [7 Ејађ, р. 550 4. 5шу. Ми смо се бавили овим питањем и у своме коментару Српскога Устава од 6. 19. Априла 1901. год. наведеноме горе, а наиме у другом делу његовом: Јез Пгош5 Тта:отдие!5, Рапз, 1904.

зау Данашњи наш Устав од 1921. год. у чл. 18., одељак први, нормира право грађана да могу „непосредно и без ичијег одобрења тужити суду државне и самоуправне органе за кривична дела, која би ови причинили према њима у службеном раду.“ Али каква је и колика власт суда ту“ Код ове одредбе, као и код оне из трећега одељки истога члана Устава, по којој „За штете које учине грађанима државни или самоуправни органи неправилним вршењем службе, одговарају пред редовним судом држава или самоуправно тело. Дотични орган одговоран је њима“, може ли суд у спору противу државе испитивати законитост једног спецпалног администрашивнор акшаг Даље, да ли грађани