Policija

= 356 —

7. октобра: „Док је, за време превоза. трупа владала ноћна помрчина, трупе су биле слабо узнемираване од непријатеља, али што је дан више освајао, стање постојаше све непријатније,

Настала је борба прса у прса. Железничка пруга, са својим високим насипом била је обострани грудобран, преко кога су Срби бацали ручне бомбе са страховитим дејством. на непријатеља.

Та се борба најбоље види из ових речи непријатељскога: извештаја (стр. 16)

„Највише је угрожено било десно крило трупа што су изашли на обалу, — чије је крајње десно крило, што је већпоменуто, пре развића дана било од Срба потпуно уништено. Овај батаљон (Ш1/74.) гађан је не само бочно артиљеријом,. већ је из најбољег одстојања гађан, из кућа што су спрам. железничког насипа не само српским регуларним трупама, већ су га гађале „комитаџије“ и мушке и женске (!|ђ“. „Саме: су куће биле удешене за одбрану. Сипала је ватра са кућних: кровова, кроз једва видне отворе испод подигнутих црепова...“

И тако иде из сата у сат, ив дана у дан из ноћи у дан. Сваки час су превезане трупе долазиле у критичан положај. Дејство српске ватре осећало се чак и преко Дунава. „Тако је изгубио н. пр. код финансијске страже у Новој Борчи смештени 26. пољски стрељачки батаљон 2 мртва и 25 рањених“.

„Рано с јутра 7. октобра би рањен и командант дивизије фелдмаршаллајтнанд Шарић на посматрачници, што је била на јужној ивици Кожаре (острва), и морао је напустити, команду.

„Гађање наше артиљерије... не беше у стању да ућутка непријатељску артиљерију“.

Сад су дошли на ред и бродови: „Етез“, „Тете5“, доц--

није и „Наго5б“, који су сви издобијали српске топовске погодтке, и морали су бити одвучени.

„Кад је у току 7. октобра предузето прибирање на нашој (левој) страни Дунава и око разних острва растурено превозног материјала, показало се, да има још једва половина. превозног материјала. Остало је све нешто потопљено, 2. нешто је се отисло низ воду, у колико је људство. побијено“ или тешко рањено“.