Policija

— 812 —

"и извршује законе. На овај начин совјет постаје, како вели | УН. Лењин „радна установа“, установа која не „прича“ него „ради“. И у овоме је бољшевички совјет сличан са париском комуном, јер и У париској комуни законодавна и извршна "власт сједињења је била у рукама једног органа комуне. Ово је имало важних последица У совјетској организацији. Жад одбацује дуализам и формалну демократију, по којој. се деле активни функционери од пасивне масе, кад те формалне демократије нестане не може више бити тог дуализма. Зато "са сједињењем све три власти, совјет је хтео, да власт веже "непосредно за народ. јер радни народ у совјету, кад бира, „опозива и контролира своје представнике, он тиме наравно сам, непосредно учествује у управи. Таква совјетска организација, као представник свих организација, свих професија и „свих врста радиности, остварује непосредну демократију и народну сувереност. Зато бољшевици укидају ту принцип "поделе власти, они увађају нов систем, т, |. пренашају све три функције (законодавне, судске и извршне) власти на један "орган: совјет радника, сељака и војника. Један орган врши „све три власти. На основи овог система читава управа добија своју нарочиту оргализацију. Не постоји више централна и локална управа, већ једна управа, — управа совјета Сваки грађанин постаје чиновник. „Свака служба, свако почасно место добија се избором“. Местни совјети врше све три власти. Али местни совјети не стоје правно у односу према на пр. другом хијерархијски највишем совјету као локална управа према централној управи, већ као совјет према совјету. Ово је веле они „најсавршенији тип народне државе“ да сваки поданик непосредно и активно учествује у управи и народне самоуправе — да сам одлучује. Совјетски систем значи парламентаризирање свих локалних јединица и целокупне управе. Совјет као парламенат не доноси само законе већ врши и егзекутиву. Код таквог система, који не повлачи никакву разлику у смислу европско-континенталном између центрума и локалних јединица — не може постојати ни систем централне управе ни систем самоуправе, већ по„стоји само један систем, систем самоуправе – целокупне управе.