Policija

= 873

сподине, — одговори ми он — они говоре о стварима тако простим да не вреди то понављати Французима“. — „Али ипак, хајде преведите ми баш ове речи које они певају у овом тренутку“. — „Па, добро; они кажу: „Нека Бог благослови воду Мораву, јер је она подавила толике непријатеље српске! Нека Бог умножи китњасте храстове шумадијске, јер је свако ово дрво по један Србијанац!“ — „А шта хоће да кажу тиме2“ = „Господине, хоће да кажу како за време рата Србијанци налажаху заклон иза стабала ових храстова; њихове шуме бејаху, и још су, њихове тврђаве; свако је од ових дрвета по један бојни друг њихов; они их воле као браћу; кад је Кнег Милош наредио да се посече толико дрва колико је потребно да се кров ове шуме просече овај дугачки пут којим сад идемо, стари су србијанци више пута жалили и клели. „Оборити храстове — говораху они — исто је што и убити људе. У Србији су дрвета и људи пријатељи.“

„Чинило ми се да сам усред северо-америчких шума у време образовања новог каквог народа или уређења нове _ какве колоније, кад год сам пролазио кров ону величанствену самоћу, где за толико дана идења око опази тек само сенастб лелујање лишћа на храстовима који покривају долине и планине, прави океан зеленила који не пресеца ни шиљаст врх минарета или цркве; кад сам, славећи с времена на време у дубоке кланце, где жубори река, где се шума нешто мало шири да направи места пољанама, лепо обрађеним, са понеким лепим и дрвеним, новим, кућама, са стругарама, с млиновима, подигнутим на речној обали,и кад сам видео како она огромна стада, која чувају младе и красне девојке, укусно обучене, излазе из колонада ведиких дрвета, а с вечери се опет враћају дома, или кад сам посматрао како деца иду из школе, и а 0 попа.седи на клупи У дворишту красне кућице своје, а старци улазе у општинску кућу на абор и договор или иду у цркву. Изглед ових људи тврди о благости навика, о углађености једне античке цивилизације, о здрављу и о окретности овог народа. Слобода је исписана на њиховим физиономијама и у њиховим погледима... | |

„Као што је и са мном било, путник се не може уздржаги да не поздрави ово буђење жеље и наде; он не може