Policija

(5 69

истиче у своме извештају, да су сви досадашњи међународни. казнионички конгреси расправљали о овоме питању и заузели спрам њега своје стајалиште, те констатује, да успешном над- | зору над међународним злочинцима смета, што још до данас немамо јединствену методу идентификације, што не могу ласно да се скупе и измењују криминални подаци и статистике и што нису једнаки казнени закони ни казне у разним државама, што у велико смета изручби злочинаца, која је данаси остати ће један од најмоћнијих елемената надзора над радом међународних злочинаца.

Х Донедиен де Вабр, университетски професор у Паризу, предлаже ове закључке:

1. Прогон и зптвор међународних злочинаца олахкотио би се:

1) организацијом једнакога поступка у разним државама жонстатовања идентитета злочинаца и чувања њихове судске прошлости; | ;

2) установљењем директних односа између судских и полицијских власти разних држава, бесплатног њиховог међусобног телефонског, поштанског и брзојавног саобраћаја, те обвезом, да се прости злочинци привремено затворе на једноставно саопћење, да постоји ухидбена заповед издана по судској власти државе, у којој је злочин почињен.

П. Получило би се суђење окривљених по опћем праву међународне компетенције:

Т) кад би се прихватила, заједничка правила изручбе, по којима би се под извесним резервама дозволило изручење властитих држављана, и дало поступку у битносги судски значај; 2) кад би се прихватило начело светскога правосуђа;

3) кад би се дала кривична надлежност сталном међународном судишту. |

ИЕ Било би у интересу опће репресије, кад би судске власти сваке државе признавале упорабу иноземних казнених закона с обзиром на предмете, на које се нормално односе, "те кад би била призната међународна ваљаност кривичних осуда у тројаком правцу, и то у правцу њихове извршивости, те у правцу позитивне и негативне снаге пресуђене ствари. | Л. Корнил, универзитетски професор у Брислу, истиче

| ЈЕ