Policija

ПОЛИЦИЈА _

Година ХИ. | СВЕСКА ЗА СЕПТЕМБАР 1926. | Број 17. и 18.

ПРАВО ОДГОВОРА И СЛОБОДА ШТАМПЕ

(Чл, 26—29 Закона о штампи од 6 августа 1925)

Приликом подношења пројекта новог закона о штампи Скупштини на решавање, и за време дискусије о њему, сва је штампа била устала против њега. Пребачено му је његово назадњаштво и проглашено је да он представља опасност за слободу исказивања мисли. Та кампања је у свачијем памћењу. Ево шта је о њему, пошто је већ био озакоњен, рекао један угледан политичар, професор београдског правног факултета, г. К. Кумануди: „Чисто партијско-политички, непријатељ слободе исказивања мисли, лишен љубави према штампи, без ичега што би послужило уздизању и унапређењу јавне речи код нас, нови закон садржи само средства ради прогона и угушивања новина и списа. И он се, пре свега осталог, мора осудити по својим тенденцијама, као један апсолутистички манифест непросвећене реакције, којој је једино стало да своје користи сачува нетакнуте и да их све више проширује“ (Српски Књижевни Гласник, Н. С. Књ. ХУМ], стр. 133).

У низу аргумената који су изнети, прво против пројекта, а доцније против закона, истакнути су и његови прописи који се односе на исправку, а које ради потпуности наводимо у целини:

Чл. 26: Уредник новина или повременог списа дужан је да прими и оштампа у новинама или спису сваку исправку о чињеницама изнетим у његовом листу коју му пошље власт. Исто тако дужан. је да оштампа исправку приватног или правног лица чије је име у вези са његовим радом или животом поменуто у новинама или спису којима је он уредник, било да се у исправци на ведене оштампане чињенице означују за неистините, било да се у њој наводе чињенице, којима се оповргавају оштампане чињенице. — Исправљач је дужан да наведе