Policija

= 68 —

у т. 150 – 154, а не спомиње нигде — колективних лица, ни мети ехргезеу, ни у опште, сем једног само изузетка. Ово своје стајалиште прецизира прегнантно у мотивима овако: „Част као највише лично добро може имати само природно лице, а нипошто надлештво или скуп лица. Само по себи се разуме, да од појединачких лица, која су била под заједничким именом без сумње лично означена, свако за-се може подићи тужбу.“ Доследно томе у глави ХУ., која ради о преступима против државне власти, нема спомена о повреди угледа надлештва, но ипак се говори о повреди дужног пошто. вања индивидуалних личности, које припадају надлештвима. Исто опажамо код иступа против државних власти (т. 337—3842). Дакако има норама за повреду спољашнег знака височанства републике (т. 232), а у чл. 245 горе наговештану једину изнимку — оштета поштовања војске.

-в) Чехословачка рећублика унела је у свој преднацрт за реформирани казнени законик наређење о кажњивим радњама против части у 55 300—306 (глава ХУђ, а ни словом не спомиње колективних лица, на против: преднацрт говори о „органима јавних власти“ само као о лицима, за које треба подићи официјалну тужбу само са одобрењем њихових претпостављених надлештва, у некојим случајевима — владе саме. У мотивима (к 5 306) каже се овако: Повредљиви напади на част законодавних тела, судова, управних и војних власти и корпорације кажњавају се као преступи против општег спокојства и реда (5 209). А сице могу бити кажњени повредљиви напади (на част) против заједницама само у оним случајевима, који су у закону нарочито наведени. Свакако су кажњиви и случаји таквих напада као повреде части појединих лица, који су у некој заједници здружена или је заступају. Оштета при: вредног гласа (кредита) може установити кажњиво дело против привредног реда (5 239, став. 2). Увреда политичких тела, судова, управних, војних и цивилних надлештва чини нарочити деликт 5 219, који је унешен у главу 1Х. о кажњивим делима против општег спокоја и реда.

г) У Немачкој држави десио се — што говори баш о великој спорности новог проблема — од г. 1925, кад је излазио „Ат ећег Епиш“, до г. 1927, у којој години био је парламенту предложен предлог за нови казнени законик, ин-