Policija

= 290 —

ивтереса и да се решење оних првих не повери судовима, који су надлежни за решавање ових других. Макар колико отишли у назад нећемо наћи случаја да редовни судови решавају покрај приватноправних и све административне спорове. Зато институцију административног судства налазимо у Француској не само од онога момента када је Ришеље спровео јединство администрације и административну централизацију, већ и у доба када су краљеву власт ограничавале установе феудалног режима. Само што је у то време административно судство било ограничено искључиво на питања фискалне природе и на питања јавних добара и јавног рачуноводства, док се по спровођењу административне централизације његова надлежност проширила на многобројне и разнолике административне предмете,

Прва институција старог режима која нам пружа карактер административног суда јесте „Рачунска комора“ (Сватфте дез сотрте5), креирана краљевом наредбом од јануара 1319. са задатком да решава све спорове финансијске природе који се буду јављали између краљеве администрације к појединаца. То је био једини административни суд за све

224, и даље; Га гвјотте де Готватвзаноп ди Сопзен а4' Вгаг, у истој ревији од 1925. стр. 79. и даље; — Упсћоша, Гез сопзенв де ргбјесште е! 1а Јизнсе вата татовг, у Кебоце роптдив с раметепватге од 1897. стр. 267. и даље: = Гошв КоПапа, Га гбјотте дез сопзенв ае ргбјесште, у Квоне ди агон рибис од 1909. стр. 94. и даље; — Ађен Кем оп, Свгопив ди топистепг Јертматј; Га зирргевзоп Аез сопзенв де ргвјестите, у Госоџе ди агош риђ од 1907. стр. 763. и даље: — Јеап Воцсћата еј Кепе рус, Стготдиг а: топо етепа !ботатј; Ргоје! аде [01 геганј 8 !а зирртеззтоп ае5 сопзеша аде ртбјестате еЕ а [а стбваноп де5 тбипаих адтитав тај, у Кеоце ди агон риб. од 1908. стр. 707. и даље; — Матсе! РЕШрре, Је Сопзеш а' Ејав ер зев [епдепсег астеџез, у Реоџе ди дрон риб. од 1906. стр. 79. и даље; — Аг ди Сопзеш а: Бта! ди 92 аои! 1888 зиг [2 ргојећ де [0: ауап! роиг обје! аде те-

· Фште а 22 је потбге аез сопзене де ртејесите ди совшпеп! ер де тодеег сетиштег де (еитв атђинопв, у Кеоџе оебпбгаје 4' ааттавтаноп од 1888, ЕШ. стр. 216. и даље; — АПђен Гауа се, Пе !а ргорозшоп де 5ирргеввоћ дез сопзенз де ргбјесште де М. !е абрите Матог, у Кеоџе реп. 4' адт. од 1901: + НЕ стр. 5. и даље, 142. и даље и 979. и даље; — [65 сопзешз де ртвјесште, у Кеоџе рбп. 4! адт. од 1887. 1. П. стр. 151. и даље, 278, н даље; — Уогтш5, Ја јитастоп ди Сопзен а Ејар е! 525 Тепаепсег астеПез, у Кеџце рећ. 4ф аат. од 1907. +. Ш. стр. 5. и даље, 129. и даље: — Јеап Пеуаих, Га гвјотте аез сопзенз де рувјесште у Реоџе ди дтот риђис од 1926. стр. 647. и даље.

аи