Policija

— 67 —

ФРАНЦУСКИ АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ.

— Наставак —

и.

Видели смо да су све реформе, спроведене у погледу организације Државног Савета као административног суда од 1872. па до данас, ишле за тим да се у унутрашности Савета спроведесве јача децентрализација административно-судскефункције постепеним повећавање броја административно-судских формација. Тиме се хтело да постигне брже решавање административних спорова који долазе пред Државни Савет. Но све те реформе нису много помогле или бар нису биле од трајније помоћи, јер ако је у Државном Савету растао број судских формација растао је такођеј и број спорова које је он имао да реши. Зато су неки сматрали да систем повећавања судских формација у Државном Савету није добар и да би зато, ради одстрањења зла које је долазило од спорог суђења у Државном Савету, требало прибећи једном другом средству. То би се средство — као што смо већ имали прилике да споменемо — састојало у одтерећењу Државног Савета, т. ј. у смањивању његове административно-судске надлежности.

По једнима то би се могло постићи, ако би у будуће префектурски савети решавали извесне административне спорове у првом и задњем степену. тако да они ие би више долазили пред Државни Савет као пред апелациони суд. Велики део судског посла Државног Савета долази од жалби против пресуда префектурских савета, који решавају самоу првом степену макар колико мала била вредност спора. Ако би префектурски савети постали надлежни да решавају у задњем степену било само извесне административне спорове било све спорове чија вредност не премаша извесну суму, остављајући у тим случајевима против њихових пресуда само право жалбе на Државни Савет као касациони суд, тиме би се административно-судски посао Државног Савета заиста знатно смањио. То би смањивање било још знатније ако би неке административне спорове, које Државни Савет решава пи у првом и у задњем степену, решавали у првом степему