Policija

__ПОЛИЦИЈА

Година ХУ. | СВЕСКА ЗА СЕПТЕМБАР 1928, Број 17 и 18,

ФРАНЦУСКИ АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ.

— Наставак —

"Из овога се види да би се пренашање спорова који настају услед уговора о јавним набавкама и јавним радовима из надлежности административног у надлежност редовног судства противио не теоретским принципима, већ практичним потребама. Специјалне теорије које се односе на спорове све врсте јесу резултат јудикатуре коју је изградио Државни Савет, дакле у чијем изграђивању редовни судови нису суделовали. Државни Савет те је теорије створио; он је онда нема сумње у најбољем положају да их правилно примеви. Редовни судови не би били за то способни. Разумљиво је да би они били наклоњени да и на те уговоре примене правила која они примењују на уговоре склопљене између појединаца. „.... године УШ. и године 1806. — каже М. /. Бајеттете није било вредног разлога да се редовним судовима одузме решавање спорова који настају услед уговора о јавним радовима и о јавним државним набавкама... Али данас постоји разлог, који је по нашем мишљењу одлучујући, да се ти уговори оставе надлежности административног судства. То зато, што је радом од једног столећа изграђена за те уговоре читава једна специјална правна конструкција, коју редовни судови познају рђаво, а коју Државни Савет познаје перфектно. (ор. си. Реоџе ди атом риб. 1921. стр. 161.).

Видели смо да је у законским пројектима о одтерећењу Државног Савета предлагано такође да се у надлежност редовних судова пренесе и решавање неких вануговорних спорова, као што су спорови који настају услед штете коју проузрокује јавни рад. Но овоме се противе они исти разлози практичне природе, који се противе и пренашању на редовне