Policijski glasnik

52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

Код сваке је пушке важно пре свега то, да ли она то зрневље »држи заједно« или не, али то ни у колико нема опет везе са добротом пушке. Понека пушка држи сачмено зрневље дуже времена заједно, али кад се ово почне распрштавати, она их пусти да се и даље распрнггавају и у разном иравцу, док друга иушка, чим се сачмено зрневље, које је из њене цеви изашло почне распрштавати, не дозвољава да се оно друкчије распрштава, него што је почело и у томе правцу. Да сачмено зрневље остане заједно, зависи понајвише од њихове величине, (нумере), множине и од тога, колико је праха напуљено у цев. (Наставиће се)

ИЗ ПОЖЦИЈСКОГ АЛБУМА

АЛЕКСА КОСТИН л.опов и препредена варалица. (свршетак) — Добро., иди. Ако што буде требало госпођи из чаршије, ти се нађи тамо да јој купиш. — Разумем. Жандарм но^е два три корака иа стаде. Њему је нешто у очи падало. Окрете се опет капетану. — Молим покорно господин капетане, још ми је нешто казала госнођа капетаница да вам кажем на само — рече жандарм. Капетан устаде и приђе му. — Шта ? — Господине капетане. Овога човека што са вама седи, познајем. То је Алекса Костић лопов. За њега је пре неки дан дошао распис из Београда. Тражи се. — Их, лудаче ! Ово је трговац из Мађарске. Какав Алекса, какви бакрачи. Ти сд се упознао. То рече капетан па се врати натраг за сто. Жандарм није имао куд више. РБегова се не верма. И, он оде да изврши налог. — Ама ћато, тако ми Бога, овде је онај лупеж Алекса Костић што га тражи Управа из Београда. Ено га сада са капетаном. Заједно су и ручали. Он је частио капетана ручком а овај сад хоће да га води кући на каву, па и на вечеру довече — говораше жандарм практиканту своме, кога је нарочито тражио и нашао га код „Тоше <( у каФани. — Шта? Алекса! А познајеш ли ти њега добро ? — Као црвену пару.... — Па каза ли то капетану? — Море казах му, али он неће ни да ме чује. Вели: то је трговац из Ма})арске. — Хе, — насмеја се практикант Н. — Знам ја ту тицу. Многима је он подваљивао али неће више бели. — А где су они? — Код лаФа. ... Практикант скочи. Илатн каву коју није ни испио, па одјури. За тили часак стигао је код »ЛаФа«. Стаде испред првог прозора; мету шаке поред очију да му светлост не смета па нагвири. — Он је. Алекса и нико други — рече у себи. Брже боље оде у непосредну близину у каФану код »Такова« и написа канетану ово: »Госиодине капетане. Тај човек што са вама седи тражи се расписом Управе града Београда. Врло је опасап чрвек и зове се Алекса Костић. Ваш поштовалац, Н. Н. практикант".

Ову цедуљицу предаде каФанском момку да је однесе капетану. После минут два врати се момак са истом цедуљицом: Н. је отворн и прочита испод онога његовог, капетановом руком написано: »И ти си луд као и онај жандарм. Овога странца познајем ја толико година«. Практикант плану. Оде одма у телеграФску канцеларију и предаде једну депешу. Није прошло ни пола сата, кадсе у капетановој кући у велико пило. Капетаница је трчкарала сваки час у кујну и доносила час вино час каве. »Трговац Шандор« врло галантно је ласкао- госпођи капетаници. Што ти је фини човек. Капетаници је то веома годило. — Боже красна и Фина човека — дошапта у згодној прилици мужу своме. •— Таки с.у из горњих места — одврати јој овај. Куц, куц, куц. — Напред — викну капетан. Врата се отворише. У собу уђе разносач депеша. — Једна депеша госнодин капетане. Капетан потписа рецепис, узе денешу. Отвори је. »Оно лице, које вам практикант II. огласи за Алексу Костића с места да притворите и првом лађом под јаком стражом спроведете уирави. За неизвршење ове наредбе бнће те ви лично одговорни. № 0000 Управник града Београда. Н. Н. Тако је гласила депеша. Капетан пребледе. Неколико тренутака није знао„за себе. Врата се опет отворише. У собу у^е пракгикант Н. — Алекса! Луиежу један ! Зар си овде дошао да са угурсузлуцима твојим, овога наивног човека упропастиш. Милошу! — викну жандарма — дај тај конопац па добро свежи овога мађарског госнодара, Шандора. Ха ха ха. Мислите читаоци да је Алекса пред овом сценом клонуо духом ? Боже сачувај. Он је до последњег момента био дрзак. Драо се као луд. Из џепова вадио је пуне шаке наполеона да тиме оо1мане капетана како он није то лице за кога га практикант сматра. »Ја ћу да протестирам! Мој држава ће да тера нроцес. . . . Мој трговачки иосла може да вас кошта ваша положаја« и ваздан томе подобним речима бранио се овај дрски неваљалац. И да није било оне деиеше од Унравника града Београда, мал' те га капетан не би пустио у слободу. Није то све. Као што смо у почетку ове Алексине биограФије казали, о његовим угурсузлуцима могла би се дебела књига написати. Ово је само један мали део из његове историје. Има његовога неваљалства и из војничкога живота. Ми ћемо се у доцнијим бројевима потрудити да изнесемо многе и још веће његове кривице у варању и у крађи. Оне су врло интересантне. Алекса је 7. ов. м. побегао са робије из Добричева (види опис у прошлом броју нашега листа у рубрици »Тражи се®). Имао је још само 7 месеци да издржи па да буде пуштен. Али неодол.ива страст за крађом није му дала да се стрпи још то кратко време. Чувајте га се. Свака општина треба да пази на дошљаке. Ако тако учине може га сваки познати по слици изнетој у прошломе броју. Истина, он мења Физиономије: час се брнја, час иусти бакенбарде а час оиет Француску браду. Али главне црте остају.