Policijski glasnik

72

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

Од одела имао је на себи дрнкасте панталоне од материје и капут исте боје; на глави шајкачу а на ногама старе опанке. Драгољ.уб има до 30 год., црномањаст, у опште малих бркова и браде. Од одела је имао чакшире од сукна и капут плавичаст; на глави меки стари зеленкаст шешир а на ногама опанке. Начелник окр. ваљевског актом својим од 26. прошлог меседа № 10636 доставља, да је решењем његовим оглашен за хајдука Спасоје ДражиК, родом из Хрватске, који се бави понајвише у посавини подунавској, а нарочито у селу Дражевцу, с тим, да је свакоме слободно убити га, пошто му је рок за пријаву власти према објави одштампаној у „Српским Иовинама« протекао, а он се сам није хтео предати нити пак пласти пријавити. Начелник среза драгачевског актом својим од 26. прош. месеца № 9433 доставља, да је непознати лопов украо из авлије Миладина Радоњића из Турица 10 комада оваца белих и 4 јагњета годишњака. Начелстпо окр. подринског депешом својом од 27. прош. месеца № 12078 саопштава следеће: Сима Киперић, бив. слуга Рајка Живановића из Мишара, ноћу између 23. и 24. сентембра око 10 сахата обио је врата на кући Љубинка Танасића онд., ушао у собу са голим ножем у руци, где је Љубинко спавао са укућанима, с намером, да изврши убиство и пљачкање, па ношто га је Љубинко спазио, ставио се у положај одбране' ухватили се у коштац, где га је Љубинко са великим напорима избацио из куће и нападач незнано куда побегао. При борењу Љубинку је наиадач нанео повреду ножем на руци. Сима је висок, има 25—-27 год., плав, образа пуних, у оделу сељачком — кошуљи и гаћама, са сукненим копораном, а о рамену носи торбу. Драгутин Јовановић, родом из Београда, редов, побегао је из команде 17. прош. мес. Драгутип је висок 170 м., плав, очију плавих, бркова малих, смеђих, у лицу пун, добро развијен. Од државних ствари однео је: шајкачу, блузу и панталоне. Начелство окр. подунавског актом својим од 12. пр. м. № 16175 јавило је, да је Марица Петровићева, служавка, 9. о, мес. извршила крађу својој газдарици г-ђи Милици Кузмановићки из Смедерева, и однела јој 279 дин. у разној монети, па за тим некуда побегла. Марица је стара 16 год., средње величине, у лицу ружна, црна г нос, уста и лик правилан. Од одела има на себи: реклу од плавог цица, сукњу сељачку, на ногама опанке. Управа београдског казненог завода актом својим од 18. ирош. мес. № 4999 јавл^а, да је Тодор Митровић, циганин из Церовца, окр. подунавског, осуђеник, побегао из Топчидера, где је на раду био. Тодор је стар 45 год., косе, обрва, очију и бркова црних, уста умерена, права носа, округлих образа, чела малог, брије браду. Од одела однео је на себи један пар преобука, капу од белог сукна и на ногама опанке. Начелиик среза лепеничког јавља, да је ноћу између 28. и 29. прош. мес. обијен дућан Антонија Јовановп^а, трг. из Раче. Непознати лопови изнели су касу из дућана; исту обили и из ње однели: 1500 динара у српским новчаницпма, 400 динара у злату, 500 динара у никлу и бакру, две рубље, неколико талира — крсташа, неколико старих цванцика, један џеини сахат малиран са белим лашцем од никла, два џепна револвера са белим, корицама и једну кутију простих минђуша. — Властима је наређено да лопове траже, а и сваки грађанин треба да обрати пажњу на лица, која се са горњим стварима појаве ради продаје.

ЗА НОХВАЛУ

Станоја Богдановпћа, двадесетгодишњег робијаша, који је још 15. Априла ове године побегао са рада у Добричеву, ухватио је Началник ср. Жичког г. Витомир Јастровић, по слици, коју смо донели у 6. броју нашега листа. Станоје, као опасан зликовац, хтео је у први мах да обмане власт, те се представио као Петар »Прангаш« коцкар из Крагујевца за то, што је знао,

да ће као такав бити само иступно кажњен и протеран даље у Србију. Ал' му тај покушај није пошао за руком, јер његова слика утврђиваше индендичност његове особе. Рад г. Битомира у овоме делу заслужује наше признање и похвалу. —• Овај Станоје 1. тек месеца под јаком стражом спроведен је у Београд.

РЕТКА СВЕЧАНОСТ

30. Септембра тек. год. пренесене су из Беча у Београд кости почив. Вука СтеФ. Караџића, творца новије српске књижевности. Свечаност је била величанствена. Биле су многе корпорације из Босне, Херцеговине, Срема, Бачке, Баната, Далмације и т. д. Србија се достојно одужила праху великога борца за српски језик. Бележећи и ми ову ретку свечаност, а испуњени поштом према нраху Вуковом, велимо: у твоме милом завичају, нека се мирно одмарају твоје кости, добра старино....

И8ЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА

Пријатељу М. Гор. Милановац. Прочитади смо ону цашквилу у 73. бр. „Такова." На њу не мис.шмо нарочито одговараги, јер не заслужује особите пажње. У похвалу Полицијсног Гласника дали су до сада своје мишљење скоро сви српски листови без разлике партија. Што оно пише о социјалистима, то не разуме. Треба знатп да „Уогтеаг^-а има неколико. Има их социјалних али их има анархијских. Има их који излазе у Верлину а има их анархијских који излазе : у Лондону, Њујорку ит.д. Тако и са вРге^ћеМ^-ом. Има их четири. Анархијски листовп излазе где стпгну и где могу. Они се штампају кришом. И ако се у једноме забране, опи се онда издају у другоме месту. Ночетник социјалиста, не смејућп да се лати свога предмета да га обрађује, дочепао се какве књшкице нешто мало насрицао, па је замислио да све зна о социјализму. Како са шири и како се угушује социјализам и анархизам у јевропи, он о томе нема ни „дунста". Друго је читање по књигама, а друго је у животу. У Бечу и Берлину гони се социјализам и анархизам подједнако. Оно прво завијеније а ово друго отвореније. Полиција подједнако прати и социјалисту и анархисту. Разуме се, то не пише у књигама које чита милановачки социјалисти, него тако бива у практичком животу. Ваљда је читао опомад у новинама оне вести о ганању и хапшењу социјалиста, приликом бављења цара Виљема у Буда-Пешти. А тако исто, могао је из »Пресе« и „Тагблага" читати, шга се је пре неколико дана десило са мирним социјалистом, доктором Рупректом из Гетингера. — Писац спомиње, како у берлинском парламенту седе 4 2. посланика социјалиста. Може их седити и стотина, али су под надзором. Сиромах, ала је наиван, па неће да види, да има још држава, у којој једна велика партија има целу своју скупштину, па опет партијеке шефове прате — цивилни жандари. Ја како. Свака појава има два лица. Једна се даје видити наивнима а друга се чува само за наддежне. Што се тиче грдње, види се, да је писац хрђаво васпитан. Ко нема васпитања, томе је доиста тешко кретати се у образованоме друштву. У Београду постоји амалско удружења које често штампа своје нзвештаје по новинама, али увек са пуно учтивости и пажње. Што се бар на амале неће да угледа милановачки социјалиста, кад не уме по новинама да пише онако, како раде образовани људи. Њему је то угледање врло нужно. нарочито за нозив који је на се узео у томе крају, где сваки час ничу Солдатовићи, Јосовци Бркићи и други њима слични. Најзад, будите уверени и ви и други, да је »Полицијски Гласник" са свим самосталан лист. Не прима никакву дрзкавну помоћ. И не исповеда никаква друга начела: до да гони лопове и хрђаве људе.

Молимо све полицијске власти, да нам пошљу слике важнијих лопова, коцкара, хајдука и разбојника са кратком њиховом биограФијом. То нам је све нужно за лист. Слике, по пријему, вратићемо чисте и неповређене најдаље за 10 дана. . . « 4|» ,—

ШТАМПА КРАЉ.-СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА