Policijski glasnik

БРОЈ. 11

изубијан, у десну руку ножем ударен, у ногу повређен, а још одело на њему сво поцепано, као да су га пси хватали. . . Тако исто овде обраћају строги надзор и на оне мале зајмодавце, који сиротињи дају паре с добрим интересом на зајам. У њих обично лопови залажу иокрадене ствари. Нарочито сребрно посуђе и драгоцености. Оваки зајмодавци дају багателу, а добијају за њу грдне вредности. Тако је, ту скоро, један брилијантски прстен од 3000 марака био заложен за 30 марака. Оваки зајмодавци морају водити књиге полицијом прописане. У њу бележе сваку ствар и тачно име онога, који ју је донео. После се ово често и изненада контролише. После, велики је надзор и над каванама и јавним локалима. Полиција одређује рок, докле која кавана може бити отворена. Интереснаје овака наредба: кога позове полицијски орган, ка®еџија или његов заступник, да изађе из каване, па не хтедне, тај да се казни са 20 марака; а кавеџија опет, који је дозволио, да му гост у кавани остане и после прописнога рока, да се казни до 80 марака, или 14 дана затвора. . . Каванско је доба од 4 сахата у јутру до 11 сахата у вече. Наравно не односи се ово на све локале. У Кроловој башти , код Бауера и т. д. може се и осванути. Знају то већ Срби, који су се овде бавили. Практична је наредба и за селење. У Берлину се кирајџија може селити: 1. Јануара, 1. Априла, 1. Јула и 1. Октобра. Разуме се, ако није друкче уговорено. Само време селења овако је одређено: ако је кирајџија држао мали стан (највише 2 собе) онда се има иселити за један дан. Ако му је средњи стан (3 до 4 собе) онда се има иселити другога дана до подне. За веће станове да се исели трећега дана до подне. — После кирајџије могу задржати: они, који су држали 3 собе, једну собу за смештај својих ствари; они, који су држали више соба, онда 2 собе у тој цељи. . . . Практична је наредба за кола. Сва су кола у Берлину пописана и нумерисана. Шта више нрописан је и размер њихов. Не смеју бити шира од 6 ни дужа, заједно с рудом, од 26 стопа. Морају имати седиште узвишено, да кочијаш далеко испред кола може видети. Ноћу морају бити осветљена. Коњи болесни не смеју се за вучу употребити. Говеда никако. Амови морају бити од кајиша. Коњи морају бити зауздани, на жвале, никако на улару. Прикачивање кола за кола не сме бити. Товар на колима не сме бити шири од 2*/^ ни виши од 3'7 метара, рачунећи од земље. Тежина кола са товаром не сме прећи 5000 кила . . . Кола, на којима је товар дужи од 5 1 / г метара не смеју у варош улазити од 11 ире до 8 сахата у вече. Теретна кола не смеју пролазити главним него само споредним улицама, Претоваривање кола на улици забрањено је. Коме би се кола скрхала на улици, одмах се подвргава казни. Забрањено је ићи поред кола. Кочијаш мора седити на свом седишту. Нити смеју спавати, пијани бити и у опште дизгине из руку испуштати. Ако би хтео кочијаш кола зауставити, у другу улицу навити, или у опште својим колима други иравац дати, онда бичем мора дати знак оним другим колима, што иду за њим. Тако исто морају се узајамно упозорити, када један поред другог пролазе. Сама кола, без кочијаша, не смеју остати на улици. Илашљиви и немирни коњи не смеју се презати. Млекарска и баштованска кола не смеју се после 10 сахата но улицама виђати. Празна кола обилазе товарна. Ако су једнака по терету, онда једна другима остављају пола пута. Царском екинажу поштанским, војним колима, пратњама, литијама, ватрогасцима мора се свакада оставити потпун и слободан пролаз. Ако је тесан пролаз, онда сва кола морају стати и чекати, док они не прођу. Кола, која зврче и праве ларму, не смеју се касом терати, него морају ићи ходом, полако. —

Сетио сам се оних наших таљигаша и рабаџија по београдским улицама, па за то сам ове прописе овде нарочито истакао.Тако исто скрећем пажњу и на ове, за нас потребне, прописе. Овде је забрањено свако, па и најмање закрчавање улица. Улице морају бити са свим слободне. А ко би хтео на улици материјал за своју кућу стоварити, скеле намештати, снег пред кућу износити и т. д. мора за то тражити и добити одобрење полициске власти. Цепање и тестерисање дрва на улици забрањено је. Излагање трговачких сандука и јеспапа пред дућаном забрањено је. Продавање и растурање улазница за забаве, иозоришта и т. д. на улици забрањено је. Товарење и истоваривање на, улици може бити само онде, где нема никакве авлије. Играње лопти, бацање снега, пуцање из пуцаљки по улицама и јавним местима кажњиво је. Тако исто и ваљање буради, сандука, точкова и т. д. Врата, прозори, капци на кућама морају бити тако удешени и постављени да не сметају мимопролазећима . . . Када је зими поледица, онда газде морају испред својих кућа, тротоаре пепелом, песком и тако чим посипати, да се свет не клизи. Ово морају чинити од 7 сахата у јутру, па до 10 сахата у вече . . .. Тако исто казни се: бијење и мучење животиња. Казна је до 40 марака. Овај пропис у нас би се морао што пре пооштрити, јер треба сићи и и гледати оно страховито бијење и мување на оној узбрдици идући »Нацијоналу® или на ономе брегу „Тоскине чесме". Што ту пати стока, то је ужас. Па после оно бестидно псовање: Бога, Христа и т. д. И све то наш жандар и гледа и чује. Па онда у Београду се не може проћи од паса. У сред Кнез Михаилове улице тера се читав чопор паса за каквом кучком. И дечаци и девојчице, изишав из школе, стају и гледају такве појаве. Позорник на то не обраћа пажње, он шета укрућен и гледа само, да му не прође који потпоручић а да га не поздрави. Овде је пуштање паса на улици са свим забрањено. Који госа хоће, да му пас буде пријатељ, води га собом на кајшпу. И то у обичне дане. Иначе на светковинама и парадама — то је забрањено . . . И има још пуно оваких наредаба и забрана, које би за наше герилике биле потребне. Оно, истина, има неких прописа и у нашем казненом закону; али, или све није предвиђено, или су казне мале, да их се нико не боји. До душе, овде је и поступак бржи, простији. Овде је доста пола табака, а у нас док се казни један Фијакериста са пет динара, напишу два писара десет табака , . .. Али и о овоме више другом приликом. Него, да ја завршим ова моја писма. Бојим се да нисам већ досадио читаоцима. Ствар се отегла више него сам мислио. Па опет, многа питања, на раду у берлинској полицији, нисам ни додирнуо. Материјала има и сувише. Али не може све да прими и подмири један недељни лист. Него ако буде здравља, биће о даљем говора у засебној књизи. Али једно да не заборавим. Да кажем што је главно. Управо што је за нас особито важно, и нашој полицији најнужније. То је истина и тачност. То у свима пословима руководи све амо јевропске полиције. Истина и пре свега само истина... — Истинити и тачни рааорти главна су ствар. Они су душа нашим иословима. На то ми нарочито учимо и васп.итавамо наше органе — рекао ми је једном приликом инспектор. То као да ми је навлаш помињао, када сам разгледао рубрику о лицима, која су за велеиздаје осуђивана. О њима се води нарочити списак. А што о њима стоји забележено, то је најтачније испитано и све само на истини основано. У кривицама овога рода ради се врло обазриво, јер не желе, да се име Величанства сваки час у дискусији увлачи. Владалац је