Policijski glasnik, 29. 11. 1897., S. 2

130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

КРЕТАЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ ЧИНОБНИКА

Иостављени указом од 5. новембра о. год. (сВРШЕТАк) г. Иетар Кузмановић, бив. среоки нисар, за писара II кл. среза нишавског окр. пиротског; г. Драгомир Илић, писар II класе Управе града Београда, за писара II класе среза лесковачког окр. врањског; г. Атанасије Стојановић, писар II класе среза пољаничког округа врањског, за писара II класе среза лужничког, округа пиротског, по потреби службе; г. Илија Пантић, писар I класе начелства окр. ваљевског за писара II класе среза ариљског, округа, ужичког; г. Милорад Томић, ванредни писар I класе начелства окр. ужичког и вршиоц дужности писара среза ариљског истог окр. за писара II класе среза подгорског, окр. ваљевског; г. Душан Димовић, ванредни писар I класе начелства окр. ваљевског и вршиоц дужиости писара среза колубарског, истог окр.уга, за писара II класе среза јасеничког округа крагујевачког; г. Љубисав Протић, ппсар II класе среза качерског, окр. рудничког, за иисара II класе среза љубићског, истог округа, по потреби службе; г. Ђорђе Стојановић, бив. срески писар, за писара II кл. среза љубићског окр. рудничког; г. Никола Петровић, писар II класе среза трнавског, окр. рудничког, за иисара II класе среза љубићског, истог округа ио потреби службе; г. Андрија Крстић, иисар II класе среза сврљишког, окр. нишког, за писара II класе среза и округа нишког, по потреби службе; г. Михаило Топал-Ђорђевић, писар II класе среза и окр. нишког, за писара II класе среза студеничког, окр. рудничког, по потреби службе; г. Никола Живадиновић, писар II класе среза алексиначког, округа нишког, за писара II класе среза и окр. нишког, по потреби службе; г. Мирко Ивковић, писар II класе среза бањског округа нишког, за писара II класе среза моравског, истог округа, по потреби службе; г. Станислав Голубовић, бивши иолицијски писар, за ванредног писара прве класе начелства округа пожаревачког, а да врши дужност писара среза рамског и прима плату из плате овога; • г. Ђорђе Бањићевић, писар I класе начелства округа ваљевског, за ванредног писара I класе начелства истог округа, а да врши дужност писара среза колубарског, и прима плату из плате овога; г. Лазар Томић, писар 1 класе начелства окр. рудничког за ванредног писара I класе начелства истог округа, а да врши дужност писара среза качерског, и прима плату из плате овога; г. Војислава Ристића, у оставци писара истражног судије, за ванредног писара I класе начелства округа моравског, а да врши дужност писара среза беличког и прима плату из плате овога; г. Илија Ноповић, бив. полицијски писар, за ванредног писара II класе начелства окр. рудничког, а да врши дужност писара среза таковског и прима плату из плате овога; г. Живојин Петровић, бивши полицијски писар, за ванредног писара II класе начелства округа врањског, а да врши дужност пиоара среза лесковачког и прима нлату из плате овога; г. Ђорђе Јовановић, практикант начелства окр. нишког, за ванредиог писара друге класе начелства округа нишког а да врши дужност писара среза сврљишког и прима плату из плате овога; г. Радоваи Аћимовић, практикант среза алексиначког, за ванредног писара II класе начелства округа нишког а да врши дужност писара среза алекоиначког, и прима плату из плате овога; г. Душан Јеремић, општински писар, за ванредног писара II класе начелства округа подринског, а да врши дужност писара среза јадранског и прима плату из плате овога; г. Радојица В. Тутуновић, писар пете класе министарства унутрашњих дела, за писара четврте класе истог министарства;

г. Алекса Петровић, ванредни писар I клаое начелства округа ваљевског и вршиоц дужностн писара среза подгорског, за иисара I класе начелства истог округа ; г - Душан Алимпић, гшсар III класе Управе града Београда, за писара II класе исте Управе; г. Милан Грујић, ирактикант Управе града Београда, за писара III класе исте Управе. ПОЖЦИЈСКЕ РЕФЛЕКОИЈЕ (НАМЕЊЕИО ПРЕСТОНИЧ^ОЈ ПОЛИЦИЈШ) ПИШЕ Један члан београдске полиције. (НАСТАВАк) * + У сталности броја „кажњених за скитњу«, који, из месеца у месец, из година у годину, показује врло незнатне диФеренције; тако исто, и у сталности иросечпог броја лица у потерама, као и у сталности броја осталог детаља онште полицијске Физиономије Београда, — даје се закључити на идентитет личности: скоро једна и иста лица иролазе увек кроз хаисане Уираве града Београда. Тај идентитет личности оиет и значи сталоженост, одређеност, утврђеност и већ створену полицијску фџзиономију Београда. И, одиста, општа полицијска Физиономија Београда сталожена је, скристалисана; она има свој одређен и утврђен облик: — и по броју и по личностима. По подацима, које нам београдска полиција иружа, то се опет даје само закључити; може се рефлектовати о томе, али се до сигурног резултата и тачности полицијоке Физиономије не може доћи. Полиције на Западу не деле број од личности; личности чине број, али он је само хладна циФра, која казује њихов збир и која је податак и мерило криминалне статистике. Механичном, канцелариЈском раду потребни су бројеви, цифре, које он пермутира, комбинује, класиФикује, сређује, намешћа у вертикалне редове и, најзад, подвлачи црту, иза које је: резултат ; — онет хладна цифра, која тек наводи на реФлексије. Међу тим, полицији су нужне личности, она са њима рачуна, а не о бројем. То је опет природна последица задатка и циља полиције: да се стара о безбедности грађана, било у ужем, основИом смислу, о личној и имовној безбедности, или у даљој њеној варијацији: миру, реду и сиокојству грађана у опште. Тамо, на Западу, полиција, водећи рачуна само о личностима и имајући већ утврђени облик и број полицијске Физиономије свога града: — она проучава те личиости; "сазнаје их; мотри иа њихова кретања; купи податке о њима, и породичне и личне; проучава их и с психолошке и с Физиолошке стране, и, баш по свом једином циљу, туии сву оштрину, којом иолицијска физиономија њеног града. иара о ирогрес, културу и хуманост. У иоименичном броју личности, које је друштво одбацило од себе и, по свом конвенционалном уређењу, ставило под надзор свога чувара културе, прогреса и хуманости — полиције — и јесте све оно дужносно старање, које има нолиција да врши. То је, у неку руку, и деФиниција полицијске Физиономије у опште. Махна у подацима београдске полиције јесте баш у томе, што она истура иреда се број. Београдска полиција тачно врши свој задатак: ако се направи неред — казни изгреднике; ако се учини превара казни варалицу; ако наиђе на коцку — казни коцкаре; ако ухвати пијаницу — казни га; ако дочује, или јој се тужи ко за крађу — казни лопова,- или ислеђену кривицу предаје на казну суду; блудничење — казни; прошњу — казни; у свом детаљу, у свој класиФикацији опште полицијске Физиономије она најкоректније поступа — кажњава и иредаје суду. У свој тој коректности београдске престоничке полиције, она ипак није у стању: да покаже своју полицијску физиономију ио личностима , коју истиче полиција на заиаду, већ само бројно стање своје полицијске Физиономије.