Policijski glasnik

148

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

није умела Бог зна како понашати, или што је баш онда покрађа примећена, кад је она из радње изашла и т. д. Тада ће се наравно само за њом потера учинити, те се онда може лако десити да се код ње ништа од покрађе не нађе, а прави кривац да умакне. Главна је ствар у таким случајевима, да се испита оштећени о ономе, шта је све пре а шта после крађе сумњивога приметио. Најглавније је пак то, да се он испита: ко је пре осумњиченога у његову радњу долазио, шта је ту радио, како је изгледао, о чему је разговарао и т. д. За тим ко је за њим дошао, а ко са њим. На тај начин исљедник ће добити извесну слику о самоме току догађаја и начину извршења дела, као и о особама, које су у извршењу кра1)е учешћа имале, те ће према томе даље поступити шта треба и шта му његова. дужност налаже. 5. 0 самој кра1 )И. И код саме крађе главна је ствар исљеднику да се констатује, да је она доиста и извршена. Ко, дакле, жели да има успеха у проналаску крађе и самих извршилаца исте, тај мора пре свега сам собом да је на чисто, кога ће сматрати да је дотичну крађу извршити могао, као и како ће и у коме правцу саслушање према осумњиченоме отпочети. У таким приликама исљедникова је дужност, да што је могуће пре изађе на лице места, и да све потанко расмотри, што за нужно нађе. На жалост то обично исљедници пропугитају да учине, једно због овога комодитета, а друго што таку мисију понајвише поверавају својим потчињенима, који са неспреме своје не дају тачан опис самога дела, нити у томе знају да определе, где је лопов могао да уђе, шта је украо, и најзад како се је и куда могао удалити. Ови обично дају овакав извештај : »Не зна'се ко је крађу извршио, нити се зна о њему ни трага ни гласа«. Али то у самој ствари није тако, јер лопов готово увек оставља за собом неки траг, који је у свима крађама карактеристичан. Ио неки пут је тај траг тако јасан и пада тако у очи, да га и лаик лако може опазити и приметити. Али како овај поиајвише на то своју пажњу и не обраћа, или се не може томе да досети, то онда ваља претпоставити и знати, да ће то интелигентан, пасионирани и извежбани посматрач увек приметити, и на основу тога, важне податке за проналазак самога дела и криваца прикупити. Често се чује, да се у неком извесном пределу дешавају разне крађе, које становницима задају велики страх и бригу. Исто се тако често чује и то, да на поједине вашаре долазе многи кесароши; али да се ни у првом ни у другом случају не може да уђе у траг тим зликовцима. То долази отуда, што се за онај први случај власти обично не старају, да употребе нужне мере, те да то спрече, а опет у оном другом случају што се обично и понајвише не наређује, да се оштећени одмах и нотанко о свему саслуша. Наравно да нико не може тврдити, да би се сви лопови могли похватати, кад би се право стање ствари свакад најсавесније и најбрижљивије испитивало. Али би се на сваки начин у томе много више постигло, кад би се сваки пут и то одмах учинио потребан увиђај на лицу места. Ово је корисно да се учини и код најиезнатнијих крађа. Чипећи тако, моћи ће се из самога начииа извршивања крађе, лако определиги, каква и која су лица исту извршила, јер ће се савесним трагањем и испитивањем, као и чињеним увиђајем на лицу места, одмах и лакше моћи докучити, која лица имају обичај, да у томе пределу врше крађе. Деси ли се дакле, таква крађа, онда ваља пре свега потанко испитати, е да ли у томе крају има таквих људи, који имају обичај да врше таке исте крађе, па онда чинити даље шта треба. Често бнва и то, да се према начину извршења сматра, да је један читав низ разних покрађа, извршило једио те исто лпце. То долази отуда, што се на свакој такој крађи опажа нешто заједничкога и веома карактеристичнога. Ухвати ли се на пр. какав лопов, да је извршио какву незнатну крађу, па се узме на испит и потанко испита о начину, како је исту извршио, а затим се на казну осуди и ио издржању исте у слободу пусти. Деси ли се .по том, да је у том истом пределу извргиено више других крађа, чији се начин извршења подудара са начином, кога је поменути лопов употребио при извршењу оне незнатне крађе, за коју је био кажњен, а за тим у слободу пуштен, онда треба за извесно знати, да је он у свима тима крађама било сам или у друштву участвовао, те према томе ваља нај-

пре њега на одговор узети, па онда даље чинити, што се буде за неопходно нужно нашло. У свима врстама крађа и у извршивању истих, има нарочитих специјалиста, који свак за се уме поједину врсту крађе најбоље и на само њему својствен начин да изврши. То долази отуда, што поједини зликовци према својој природи и ступњу образовања предузимају разне путеве и начине у томе своме зликовачком и лоповском животу. Бистар лопов постаје арамија, лукави и вешти бива кесарош, а хладни и дрски, увлачи се у туђе куће и одаје. Па и лопови — мекушци и кукавице такође хоће да живе; јер се они одвајају од свога зликовачког и разбојничког друштва и постају обични лопови по вашарима. Али ако се је какав лопов већ навикао, да на извесан начин краде, па хоће да научи и да се извежба у извршивању свију врста крађа, — то треба знати, да ће ои и у овима употребљавати свој већ извежбани начин и да ће се на други тешко навикавати. Исто тако дејство има и конкуреиција. Има ли негде већ њих више лопова, којп се у туђе куће п ода.је на свој уобичајени начин увлаче, ту онда новајлија у том послу нема хлеба, јер лупежн не трпе нове начине и конкуренцпју, па се за то и груде и чине све и сва, само да оспм њих нико други не дође у ону околину, где они тај свој »часни посао« врше. Теже и опасније крађе врше увек веглтији и одважнији лопови. Мање пак крађе врше лошији од њих. А ако је који од ових лошијих још млад и невешт, али поред тога даровит, тај мора онда да бира какву другу врсту крађе, која је у дотичном пределу врло мало позната, или која је сасвим нова. Ако му покушај испадне добро за руком, он се онда у томе вежба, док и сам не постане »специалиста« у тој врсти крађе. Често игра у томе улогу и сама случајност, нарочито код оних, који су били поштени људи, иа усљед једне прилике постали лопови. Ону врсту крађе, коју су таки људи усљед случајности почели да врше, иродужују они за тим н даље, као да других врста нема, и ако што особитога не наступи, они не напуштају тако лако тај свој отпочети занат. (свршш.е се)

КО ЈЕ УПРАВО 0ДГ0В0РАН ? (један интересан догађај) Неки Мелентије иа В... донео је у К. "264 ком. метли да прода као домаћи —• српски производ. Суд општине К... преко свог полицаја одузме ове метле, однесе их у општински суд, а затим донесе пресуду да се Мелентије казни са 10 динара новчане казне а одузете метле продаду у корист оиштинске касе. Разлог је био тај : да је ово „торбарење". Мелентије се жалио противу ове пресуде. Првостепенн суд — расматрајући судија, поништи ову пресуду као незакониту, јер вели, кад су метле српски производ онда не може бити „торбарење". Суд општински примивши натраг своју пресуду са одлуком, — није вратио метле, већ баци акта у архиву. Иошто се тадања општинска управа сменула, онда је Мелентије затражио да му се метле врате. Но тада већ истих није нигде било, нити је се то из акта видедо штаје са њима урађено. Мелентије обратио се са тражбом суду општине К... тражећи, да му бивши општински председник А..., врати одузете метле, или плати по вредности 50 динара као и остале парничне трошкове. Бивши председник А... у одговору на предњу тужбу, признао је, да је метле суд општински одузео, да је пресуду у горњем смислу донео да је иста од надлежног судије поништена, али метле нису Мелентију враћене, већ су предате Антонију М... по Мелентијевом писму и овлашћењу, за које вели да је изгубио. Међу тим Мелентије не признаје никакво овлашћење но тражи да му се метле врате или плате. Бивши председник А... даље у своме одговору навео је; да ако има какве одговорности онда су одговорни и чланови суда који су пресуду потписали. Испитивани чланови у свом одговору навели су: да су само као судије пресуду донели, а да нису наређивали одузимање метли нити су код њих на чувању биле, већ да је за