Policijski glasnik

160

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

наполеон у шаке, и прошапута: »ћути«. За тим изађе напоље. Од тога дбба живела сам као бубрег у лоју. Госпођа ме кљука као гуску за — славу. И новаца, и хаљина, и ципела, ама све .... Једном, кад је господин седео после ручка са госпођом, чух где му она рече : море, ова девојка вреди пара ! Добра, поуздана и вредна. Добро би било, да јој повисимо плату, јер је може други примамити, а то би била штета. Господин, приста на то. И тако ја добих веКу плату. То сам и чекала да ^е госпођа хвали, а после је веК моја брига. Кад сам имала све конце у рукама, и кад ми се већ досадило на једноме месту, онда одпочнем свој — занат. Једнога дана кад је госпођа отишла негде на »Енглезовац", ја се увучем у велику собу; отворим орман и покрадем све драгоцености. Било је ту: и »брезлетна", и прстења, и Колие -а и нешто — новаца. Нећу те слагати, али сам тада ућарила преко 1000 динара. Онда сам чекала подне. Кад је дошао и господин, и кад су сели за сто, ја уђем у собу и затражим отпуст. Они се обоје згрануше. Обрлаћали су ме, молили, саветовали, аја, никако не одустах од своје немере ! Навела сам за узрок — удају. И тако после ручка скупим прње и одем. Господин ми исплати све лепо и још ми даде 3 динара више, а госпођа ми тутну кришом банку у-шаку. Шта је после било, не знам, ал' то знам, да ме је госпођа пред господином за ову крађу бранила, и да је за то .био окривљен неки тестераш, који је тога дана у комшилуку дрва секао. Ето, тако ти ја сестро радим. Једним ударцем убијем две муве. А није као ти. За један тричави брош три месеца у затвору! Море, слушај ти мене, па овако ради ! Ако не можеш зауздати госпођу. а ти мети »рогу к , господину на врат, па ћеш опет бити у — добитку.... Ето, тако је Веронка причала ЈуЛчики. Али није баш све тако. Ударала је оиа и на ормане. Поред крађа за које се она хвали да се незнају, иокрала је и г. Др. В. Ђорђевића, лекара, и г. Васића, окружног начелипка у пензији. За оба ова дела, истииа, извукла се испод суда, али то није било као што она ггрича »без доказа«. Пуштена је она само добротом ова два човека, који су јој на претресу опростили казну. Веронка је родом из Темерлина у Бачкој. Вере је католачке. Мађарица. Има 27 гбдина. У Београлу је од пре 16 год. Гледајте је само. Очи јој мало зрикаве. Здраво је лукава и преиредена. Зна вам та на чему »ђаво спава^... Клоните се оваке »служавке« да вам »не запали кућу«... Оваке »мустре« чешће ћемо проказивати у нашем листу. Им.а их од сваке—руке.

ИЗ П0ЖЦИЈ0К0Г А1БУМА. Тихомир Дукић, звани „ Шубаран" нема више од 16год. Не зна се броја, колико је дО сада био иступно кажњен. Махом су те казне изречене због крађе и скитње. У књизи, у којој се бележе иступно кажњена лица, готово свако треће име његово је. Но он се није хтео само тиме задовољити. Он је хтео да се нрослави и у другим више иознатим делима. Хтео је, како он сам вели, да се прочује међ' осталим »шатровцима« као вешт и дорастао за свој »тешки посао«. И прочуо се... Ваљда се још наши читаоци сећају оног догађаја, који се десио на дан 14. октобра т. год. Тада, иред само вече,.један дечко ушао је у хлебарницу Николе Димитријевића хлебара овд., у кући Андрејевића банкара. Чим је ушао (атада није било у дућану никога) он је у тренутку извукао чекмеџе

и из истОг узео преко 300 динара. Тај дечко није био нико други него главом Тихомир »Шубаран«. Док је »Шубаран« вршио у хлебарници ову операцију, дотле су се, за сваки случај, налазили у непосредној близини Николине хлебарнице, његови присни другови: Адам Исајиловић »Чакар« (чију смо слику дог нели у бр. 12. »П. Г.« а у једном од идућих бројева донећемо и иовију); Никола Штрбић „Опра" и Немања Живојиновић. Они су имали тај задатак, да пазе на свет, који улицом пролази, и да спрече сваки додир са њиховИм другом »Шубараном«. Кад је Тихомир већ био готов са својим »послом«, они су му помогли да побегне. То су номогли тиме, што су се, на вику газда Николину, помешали мећ' светином р жандармима, те су, лармајући и протествујући, дали прилике »Шубарану« да умакне. Те исте ноћи поделили су украђени новац. Купили су н новаодела; лумповали, па онда сва тројица отишли у купатило да се, како веле »избањају« и »отресу старе рђе«... Шубаран је волео да' представља каваљера, па зато се разметао, — и у купатилу Пера Петровића давао »бакшпш« момцима који су га послуживали у његовој кабини. Према начину извргиене крађе, коју је извршио »Шубаран« у хлебарници Николикој и опису, који се од хлебара добио, знало се одмах да је Шубаран извршио ову операцију. Рад полицијске власти за трагањем ових лопова био је брз и енергичан. Већ 15. Октобра у вече, сва четворица беху похватани и спроведени у главиу полицију, где ихјепознати им »хотелијер« чича Дојчин леио . и »услужно«-дочекао. Само је једно било чисто и јасно: да су већ сав покрађени новац — потрошили. У допуну биограФије »Шубаранове« вредно је и ово забележити. Приликом сликања у главној полицији, кад га је дотични чиновник почео саветовати да се поправи, рекао је: батали господине ћорава посла! И неки су Министри допадали затвора, па им опет ништа није •сметало да опет буду Министри. На ово је одговорио Милутин Милошевић »ћора« : овај обешењак обеКава. млого! Тихомир је родом из Обреновца. По речима МилутиновИм он заиста — млого обећава у неваљалству и злим делима. До сада је иробао ове занате: берберски, бакалски и зидарски, ал их је све напустио. Ко зна, шта ће напослетку од њега бити ? Ово красно друштво; ова четири примерка највештијих и најдрскијих лопова, ми приказујемо нашим читаоц^ма. Нека се бар добро запамте, јер се појављују и онде где пм се човек и — не нада. О Штрбићу и Живојиновићу, имаћемо прилике да говоримо опширније.

Тихомир Дукић, »Шубаран"

Никола Штрбић, »Опра*.