Policijski glasnik
БРОЈ 2
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
15
Тодосија Рајчевић удова из Дружетића осуђена је па 3 године робије. Стаменија. удова Јеремије Јовичића из Зеоке општ. тијашоке, ср. драгачевског, округа рудничког. Осуђена је на 5 година робије. . (наставиће се). ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Владимир Костић звани »Гуша", старији је брат чувеног вараиице и лопова Алексе Костића, чију смо слику са биограФијом изнели нрошле године у 6. броју нашега листа. Он је један од најстаријих и најопаснијих лопова београдских. Ни једна, готово, од важнијих -крађа, за иоследших 30 год. није у Београду извршена, а да Владимир*у њој није био умешан. Кадбихте,1и иричати све шегове лоиовске доживљаје, морали би неколико бројева само о шему да испунимо, па тек ако. би могли испричати један део што се о шему зна. Коликоје пак пута »Гуша к до сад осуђиван, п и он и власт, дапно су изгубили рачуна, јер је 9 Гуша к готово непрестанце био у затвору. И сада, кад ове ретке пишемо, он се налази у гл. полицији као притвореник првостопеног суда за град Београд. Пресудом истог суда, која још није извршном постала, осуђен је на 15 год. робије, због опасие крађе извршене г. В. Тајсићу, правн. роФер. мин. грађ. ноћу између 11. и 12. октобра пр. године. Раније, колико смо могли сазиати, осуђиван је још два пута на робнју. Први пут 1886. год. на 7 година, због више простих и опасних крађа, гато их је изврпшо у друштву са једним онда чувеним коцкарем, ну чије име нећемо да изнесемо јер је почео живети ноштеним животом. Други пут, осуђен је 1894. на 5 година робије, због опасие крађе извршене у »ПараИосовом хаиу«. Иступне казне и осуде судске на затвор не вреди ни помишати. — »Гуша с( је родом из Београда, стар је 45 год.; средшег је раста, плав је у лицу, сувоњав. Сем српског језика говори још: немачки, маџарски и румунски. Милан Сретеиовић звани „Ердогллија". — Овај Милан родом је из Грачаца у срезу жичком. Нема више од 27 год. и као такав био је у из- јшШШК ^^ I ^ Ј с крађе новаца Терезији Адљиковој "служавци. Са осуде нуштен је 2. Августа нр.. год. Научен, да олако живи, смерао је да изврши нови злочин. Тако у недељу 7. децембра
нр. године, ушао је у радшу Васе Живковића дуванџије, према »Гранд Хотелу <( . То је било за време службе Божије, кад су радше затвореие. За то је ушао на врата нз авлије, која у у дућан воде. Ту је затекао самога Васу и покушао је да га зако.ље. Но присебност Васина спречили је овај злочин. Одмах је био ухваћен и, спроведен у полицију. — Добар нозна.валац психологије на нрвп мах запазир би неправилан облик лица, који граничи са — кретенством. Али је опет Милан доста бистар, окретап и одважан. Још се налази под истрагом за ово дело.
ИЗ АЛБУМА НАЧеЛНИКА ОКР. ПОЖАРЕВАЧКОГ. Андрија Журкић родом је из Буковске (ср. звишки) стар између 29 и 30 година, средшег раста плавих очију, које су косо усађене, широких образа, носа правог, малих бркова и кратке браде, уста су му иовећа, обучен је у црно гушче и беле чакшире, на глави му влашка шубара, а на ногама опанци. Матерњп му је језик румунски, с тога не говори правилно српски. Ожењен је, има жену Велику и двоје женске децо, оба испод 10 година старости. Живн у задрузи са оцем. Имања има преко 8 хектара. Одговарао је и осуђен за убиство. Било је то 12. септембра ове године, кад је Андрија са својим другом Павлом отишао у планину, да траже ројеве пчела. У планини их је и ноћ застала, те се по ноћн крену кући. Андрија је имао уза се дугу нушку каислару. Елем, кад су се кренули из планине кући, и кад су дошли до шиве неког Раје Лазаревића, Павле ће рећи Андрији, да уђу у њиву и наберу кукуруза (и ако није њихов био !) Андрија пристане, уђу у њиву и отпочиу кршити корење. У том истом времену, кад су њих двоје кралн кукуруз наишао је млађи брат Рајин, Петар, који је обишао краве, које су ту у близипи шиве пасле,- па чувши да некога има у шиви шиховој, отрчи и јави брату Раји. Раја, који беше спавао код куће, кад чу од брата, да неко краде кукуруз, скочи, узе ииштољ и отрча нут шиве, а за шим и брат му Петар. Павле је опазио да неко трчи ка шиви и не надајућн се добру, нагне бежати, а Андрнја заостане у шиви. У томе наиђе Раја и дошав наблизу до Андрије викну му: »ко си? к Па и не сачекавши одговор, скреса једном, па и други пут, али ппштољ слага. Андрпја, да би га поплашио окине иушку која му је преко леве руке била нребачена, пушка плану и Рајко како је пао, није впше устао, нити је нроговорио, а после 24 часа издануо је. Апдрија кад виде шта је урадио наже бегати, а брат Рајин, Петар, јурио га је донекле, иа се за тим вратио. Дотле већ беше Рајина Фамилија дошла код шиве — јер су чули пупаш, па кукајући за погинулим иренесоше га у кућу. Полицијска власт била је изаслала чиновника н лекара ради увиђаја и том приликом извршена је секција пад Рајом н нађено је, да је Рајина глава била страшно онакажена од драмлија, да је и мозак у великој количини исцурио. Апдрија узет па кривични испит признао је дело бсз устезаша, док Павле није признао да је саучесник. Пошто је дело било нотпуно ислеђено спроведеии су суду н претрес им је био 17. октобра пр. године. И на претресу Андрија је признао дело. Павле пак нпје хтео ирнзнатн, велећн, да је он, чим је сиазио Рају побегао и незна како се је убиство догодило. 11 о свршеном претресу суд је нашао, да је ово дело казнимо но § 159. крив. зак. п да се онтуженом Андрпји по том §-у има и казна одмерИти, с погледом на олакшавајуће околно.сти : добро владаше и признање. Нарочито још и с тога, што да Апдрија није признао, не би не би имало доказа да га је он убио, па према томе п није примешена смртна казна, већ је осуђен на двадасет година -робије у тешком окову. Павле је пуштен као невин. [ Ова јо пресуда оснажена п од сгране виших судова.