Policijski glasnik

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

183

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА. Никола Милошевић. Биа је некада поштен и честит занаџија — памуклијаш, а сада, лопов и варалица. Он је родом џз Херцеговине; има 28 год., по занимаљу је калФа памуклијашки; у Србији живи од пре 20 година. Три пута до сада падао је под истрагу због крађе и прављења лажнога новца и свнх три пута пуштен је из недостатка доказа. Веома бистар по природи а потпуно „школован® по апсанама, Никола увек ради смишл>ено и обазриво. Кад је пре два месеца дана долазио у Београд у намери да једном овдаш. лицу прода калупе за прављење лажног новца, он је био толико обазрив да калупе није хтео собом узети у Београд, веК их је закопао иа неком месту у близини »Чукарице«. Кад га је полиција другог дана, по његовом доласку у Београд, ухватила- и претресла, није код њега ништа нашла. Писар који је вршио претрес, пуцао је од муке, а Никола му се у очи смејао. Каква обазривост! Каква дрскост ! Пресудом кварта дорћолскег од 18. марта т.год. № 1571, Пикола је кажњен са десет дана затвора и прогоиством у окр. пожаревачком. Из нрогонства вратио се после три дана али је одмах ухваћен и поново кажњеи са 15 дана затвора и прогонством у исти округ. Године 1896. Никола је био под истрагом због опасне крађе, коју је извршио пок. А. Христодули, адвокату, а прошле 1897. у Шапцу и Ваљеву одговарао је за правл.ење лажног новца. Нека се запамти његов лик. Биће од користи и полицпји и друштву. Новак Урошевик и Живота Стаменковић. Ова два лопова налазе се сада у притвору код првостепеног крагујевачког суда, јер су решењем суда од 10. априла тек. год. № 8906 стављени под суд. И Новак и Живота раније су живели у селу Жировници, ср. крагујевачом, где су и рођени. Они су по запату шећерџије. Тај посао вршили су код својих кућа, а џзрађени еспап иродавали су по вашарима, саборима и осталим свечаним селским скуиовима. Продавајући шећерлеме, они су узгред по који лажни динар и никл протурали. Тако су у марту месецу ове год. Радомиру Станојевићу и Живку Стевановићу, сељацима из Жировнице, на селском скупу у истом месту потурили три лажна динара. Ови су те динаре чували неко време и кад је наступила нотреба да их утроше, они су покушали неком трговцу да плате рачун. Трговац је одмах приметио да су динари лажни и то им је казао. Знајући од кога су исте узели, оду ови да Новака и Животу питају, зашто су им дали ове лажне динаре. Но они се не дадоше ни опепепелити и почеше се будити, товорећи, да они те динаре нису н.има ни дали.

— Море Новаче, а и ти Живота, дајте ви нама за ове таптузе праве новце, рече Радомир. — Ама батали ћорава посла. Какве динаре ви тражите од нас, дрско одговорише ови лопови. Видећи ови да лепим не иде, не буду ти лењи но оду и ствар доставе начелнику среском г. Скеидеровићу, који одмах нареди строгу истрагу и претрес станова. У близини Новакове куће власт нађе 15 лажних динара, а у згради код Животе нађу калуп и у џепу три лажна динара. Истрагом је утврђено, да су и они потурени динари и они нађени код окривљених у свему једнаки и направљени оним истим нађеним калупом код Животе. Динари су тако вешто израђени да се голим оком не може ни у чему другом разликовати од правих, до једино, што су по бојн нешто мало црњи од правих... И Новак и Живота опасни су лупежи и ФалсиФикатори, и да се овај случај није догодио у селу одакле су, још ваљда не би похватани били. Ко зна, колико су већ овп неваљалци до сада протурали лажних новаца. Чак се сазнаје, да су у цељи протурања лажнога новца ишли и ван Србије. Што смо у могућности да изнесемо слшсе ова два лопова и ФалсиФиката, заслуге је г. Обрада Јов. Стајића, вредног званичника ср. крагујевачкаг, који нам је послао и иодатке за биограФију. Ми не можемо а да овим путем не похвалимо рад г. СтајиКа, који даје доказа да с вољом вриш своју дужност. Драгољуб Милојевик, звани „Јагодинче". лопов и кесарош. Родом је из Јагодине, има 19. година, малог је раста, сувоњав, црномањаст, има велике црне очи и густу црпу косу. Свршио је четири разр. основне школе и један разред гимназије. Неко време био је на занату и учио је да прави шећер и ликер, па је и занат као и школу напустио. Сада, кад ово пишемо о њему, он већ по трећи пут издржава судску осуду у Топчидеру. Први пут осуђен је год. 1895. од стране првостепеног суда за град Београд, на шест месеци затвора због опасне крађе, коју је извршио Петру Радосављевићу, трговцу овдашњем. Исте године и од истог суда осуђен је на годину дана затвора опет због опасне крађе, коју је извршио у самој главној полицији на овај начин : Оп, Коста Велић, Светислав Живковић, Франц Матош и Милорад Костић (ни један од тих није пунољетан) разбили су прозор на соби тадањег одаџије управиног Станислава Јанковића, ушли су по том у собу и обили сандук Станисављев, па из истог украли око 220 динара готовог новца и у таксеним маркама, па су за тим побегли. После неколико дана сви су похватани. Пресудом првостепеног суда за град Београд од 20. августа 1897. године № 15070. Драгољуб је по трећи пут осуђен на три године затвора због крађе новчаника, Јовану Дплберу, апотекару овд. За време ислеђења побегао је из судског затвора и тек иосле 18. дана ухваћен је у Параћину новембра 29. прошле године. Драгољуб је спроведен управи београдског казненог завода на издржање осуде. Међу свима малољетним лоповима и кесарошима »Јагодинче заузима прво место. Ми тврдо верујемо, да ће он, ако се каквим случајем не поправн, постати гори и опаснији од Илије Гавриловића, Мите »Штете« и осталих, па ће на крају крајева свршити на »Карабурми® или, што би за њега срећа била, у некој болници. Радовали би се кад ни једно од ово двога неби било веК кад би „Јагодинче" по издржаној осуди озбиљно прилегао на какав поштен посао...

Живота. Новак.