Policijski glasnik

БРОЈ26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

201

Али, в где је среће, ту је и несреће (( . Баш у очи дана, када је Петар хтео бити спроведен суду, сазна од некуда г. Душан Алимпић, писар кривич. одељка управе гр. Београда, да Петар није родом из Босне, као што је на испитима говорио, већ из села Злакусе, среза пожешког. Услед тога г. Алимпић се поново врати на онај расиис начелника ср. трнавског и пошто му се исти учини сумњпвим, он целу ствар иредстави г. управнику Бадемлићу, који нареди, да се телеграФским путем тражи извештај од начелника ср. трнавског. Опширан телеграм среског начелника казао је управи ко је Петар а у исто доба и упропастио га. Кад је Петар видео да се »све зна«, узвикнуо је бесно: »Ах, да ми је, да се само још једном дочепам слободе«! на шта му је чича Дојчин, који је био у близини његовој, са свим мирно одговорио: »Слабо, Богами"! Поротном пресудом првостепеног суда за град Београд, од 11. јуна тек. год. Бр. 13202, Петар је, по други пут осуђен на 20 година робије у тешком окову и 13. тек. мес. спроведен управи беогр. казненог завода на издржање осуде. Он је родом из села Злакусе, среза пожеког, има 37 год., високог је раста, црномањаст, има велике црне бркове и црне састављене обрве. Лева му је ноздрва мало расечена. Знајући добро његову жељу за слободом — бегством, износимо му слику за сваки случај. — Живан Мдаденовик, јатак и саучесник разбојнички. — У 24. броју нашега листа од ове год., на стр. 136. под рубриком »Стрељани®, донели смо слику стрељаног зликовца Светозара Петровића. У опису његове личности, о.бећали смо читаоцима, да ћемо донети слику овога његовог јатака и друга, и ми је ево доносимо. Ово је тај Живан, што је подвео свог кирајџију Радосава Живановића, Циганина-ковача, и припомогао зликовцу Светозару да га убије, само да би му припало на део 2 динара и 50 пара. Има још људи, који раде и теже да се смртна казна укине ! Они упорно тврде да држава нема права да одузме живот човеку, кад му га — веле — она није дала... А зар оваке зверове, који за 2'/ г динара убију човека, треба пустити да живе ? Зар треба опростити живот зверу, да и даље одузима живот другим .невиним људма. Је ли овакав зликовац дао коме живот, па да га ( ' може после одузети? И најзад, зар није правије да се једној поквареној индивидуи одузме живот, да се спасе других десет живота, који служе на корист своје отаџбине и друштва.... Не, ми никад не можемо бранити такво гледиште. Живан је за ово дело осуђен на 20 година робије. И сувише је срећно прошао, јер за овакав злочин требао је да умре везан за колац, заједно са својим несрећним другом — Светозаром. Живан је родом из села Лесковца, ср. посавског, окр. подунавског. Има му 24 године; стаса омаленог ; косе смеђе; обрва црних, састављених, очију зелених, носа подугачког, брчића смеђих, кратких, лица округла. Његову слику доносимо нека се нађе, на случај бегства да би се могао одмах ухватити, јер ко убије^ једног човека за 2'50 дин., тај ће за мало већу суму бити кадар да иобије целу једну задругу.

ЖШ0В0КИ ХУМОР. II. Овај случај говори како понеки пут лопов има срца и нежности: Једне кишне новембарске ноћи увуче се један лопов у кућу, и како је дом био на два спрата, он се упути на степенице. И ако је ишао на прстима и лагапо, то се опет чуо

бат ципела његових. Већ је готово дошао до на врх, кад одједанпут стаде као укопан: зачу оштар, а пријатељски женски глас: — За бога, сине, како можеш у ципелама по тако гадном времену да газиш преко басамака, а знаш да сам их данас прала и рибала за празнике. Он стаде. — Одмах да си скинуо ципеле ! Лопов полако сиђе низ степенице и изиђе на поље. Друг који га је доле чекао запита : — Но, има ли што ? ■— Нема ; хајдемо даље. Кад су подоста одмакли овај се окрете другу. — Нисам бедној жени ништа, могао здипити. Мислила је да сам син њен... а ја се сетих нешто своје покојне мајке, па сиђох низ степенице „без лова. (с — Их магарче... ја ћу јој идуће ноћи све смотати. Овога јако увреди то и крене на ноћиште, посвадивши се с ортаком. Сутра дан домаћица је добила кратко писамце: „Пазите и јавите полицији, госпођо. Један неваљалац хоће ноћас да вас похара.« ^ „Сан. (( Сутра дан је већ био у бајбоку, не знајући ни сам како је лако пао у шаке полицпји. — . фф ■ ^ П 0 Т Е Р А, Јудита Пуљевићка, бабица из Крагујевца, која је угарским судовима осуђена на годину дана затвора, за дело учињеног хотимичног побацивања, а која се по извештају начелника округа крагујевачког од 20. маја тек. год. № 8678. сада преселила у Београд, наредбом господина министра унутрашњих дела П№ 10887. тражи се. Пронађену треба стражарно спровести Управи града Београда, с позивом на бр. 13626. Петра Поповића, б. келнера у хотелу »Солун, (( који је оптужен од Управе града Београда због дела из § 92. крпв. закона, тражи првостеп. суд за варош Београд, па се с тога наређује потера за њим. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом суду с позивом на бр. 12895. или Управи града Београда на бр. 13546. Драгомир МихајловиК, бивши привремени телеграФиста поштанско-телеграфске станице у Кладову, налази се под судом неготинским за више дела, почињених у службеној дужности. Пошто је Драгомир потребаи суду а сада се не зна место где се налази, међу тим суд општипе јагодинске, по тражењу овога суда одговорио је, да се он по сазнању налази у Београду, и да се често виђа код Алексе Матића, каФеџије који држи „Талетову каФану, (( у »Душановој« улици. Но како се Драгомир није ни овде могао пронаћи, то се наређује тражење. Пронађеног треба спровести суду неготинском, с иозивом на бр. 6282. или Управп града Београда на бр. 13096. Алекса Н., слуга из Пожаревца, ноћу између 9. и 10. ов. месеца, извршио је крађу Вељку КарамФиловићу, пиљару там. и однео му један куФер пун разних ствари за преобуку. Пронађеног Алексу треба стражарно спровести начелству округа пожаревачког, с позивом на бр. 8675. или Управи града Београда на бр. 13551. Борисав Ђуричи^, из Котраже, среза драгачевског, окр. рудничког, војник X. пеш. пука, које 10. пр. мес., отишао на овуство у Чачак, одао се бегству. Он има 21. год. био је шећерџијски калФа у Бечу, висок 1*68 м., лица бела и чиста, косе црне, бркова малих црних, тако и браде, али доста ретке; очи граорасте, уста велика и истурена; на левом кажипрсту има посекотину. Говори поред српског и немачки. Од војно-држ. ствари однео је: шињел, копоран, капу шајкачу, оковратник. пар рубља, цокуле, панталоне, торбу, опасач с виском и нож од пушке мод. 80. год. сер. 3. Л» 6834. Наређује се потера. Нађеног стражарно спровести команди у Г. Милановац, с позивом на бр. 2268. или Управи града Београда на бр. 13367. Влајко Николе Адамовика, из Ракове Баре, који се има регрутовати, отумарао је у намери да избегне војну службу. Влајко има 20. год. у лицу бео и косе беле. од одела има на себи бели капут и панталоне, на глави шајкачу, а на ногам»._, гарнизоне чизме. Наређује се тражење. Пронађеног спровео/ау