Policijski glasnik
1*
ВРОЈ
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
221
Али су за скривање добродошле, и ако не баш са свим сигурне, већ иомињане »Реппеп«, растурене по целом Берлину, преноћишта најгоре врсте, у која ноћу долазе међу сиромаш-г нима најсиромашнији, међу покваренима најпокваренији. И како је ту тек све несрећно ! У собама ниским, зараслим у нечистоћу, у бедним подрумским јазбинама, у опалим шупама и некадањим шталама даЈе се онима, који за то моле, а за цену од нет до тридесет пФенига, да преноћи на подераним џаковима, слоју пола труле сламе, у разломљеним јаслима, на столицама, клупама и столовима, врло често баш на самој земљи. Не свлачећи се, немајући чиме покрити се, спавају ту јако збијени они, који за своју уморну главу нису могли или хтели отићи под болзи какав кров — најшареније друштво пгго се замислити може. Ове су пене зими обично препуне, а лети често празне, јер њени стални гости тада оваком преноћивању претпостављају иреноћивање на иољу, у слободној природи, или бирају друго какво ноћно склониште. Избор је велики, а чини се без премишљања! Онај који бира где тако да преноћи, са свим радо иде у какву нову грађевину, пењући се често уз опасне лествице, на таван и кров, ни железничка кола нису му мање мила, па амбарови, штале, омнибуси и друга кола; па опда, клупе, хладници, паркови и т. д. После овога нама остаје само још да поновимо опе раније речи ауторове: „Као и иначе у социјалном иогледу , радикално реилење иитања о становима у ирвом реду стоји на таиету, ако се хоће да сузбију злочиии како у Берлину тако и у другим великим варошима.«
Аутор, којим се у овај мах користисмо, није човек, који би, у жудњи за каквом новом организацијом друштва, хтео да доскаче невољама друштвеним, мењајући одмах и све основе на којима постоји модерно друштво. Већ у томе је мудрост његова, јер свако успешно решење каквога питања друштвенога зависи у пуној мери од стварне могућности, па ма колико да су шири и пространији погледи појединаца. Доследно томе, аутор показује велику увиђавност и јаку моћ расуђивању у оцени срестава, којима би се што јаче и што боље сузбијало непрестано растење броја злочина и све веће гомилање злочинаца. Треба уздићи запуштено и пренебрегнуто васпитање, нарочито морално, у нижим слојевима друштва, уређењем куИе и проширењем круга рада школе. Људима треба кућа, у којој би као људи становали, а школу треба извести и изван зидова данашњих јој учионица, па принудном васпитању, контролисаном од стране државе, подложити подмладак где је год сумња да се оно пренебрегава, а децу нижих редова друштва што раније узети из опасне околине у којој су, како би добило потребно домаће васпитање. И ка.д нам аутор за тим указује како да се изведе тај преображај, онда тек видимо сву озбиљност његових посматрања. Може бити да ће се наћи ко, који ће одмах свему томе одрећи вредност за наше прилике, мислећи да је ово само зло запада, којега у нас нема. Тај би тиме доказао само своје велико пезнање у целој овој ствари и непознавање баш тих »наших прилика«. Ко је год проучавао личности наших злочинаца, он је с тим на чисто: да је ово зло и у нас, релативно, велико и врло озбиљно. Наравно, то није тако лако увидети онима, који на злочине и злочинце гледају само по спољним им знацима, и онда све своде на то : ухватити злочинца, подвести дело под закон и отерати га на робију. Али као што у медицини данас озбиљни радници мало хоће да знају за саме болести, сматрајући да ових, тако апстрахованих, и нема, него да има само болесника — тако се и у криминалистици проучавају данас злочинци а не злочини. Болести и злочини без детаљног проучавања свију прилика у којима је постао и под којима се развијао дотични пацијенат док се није поболео, или злочинац док није зло учинио, само су аиструкције, довољне за радњу шаблонску, каква је недостојна озбиљних и правих радника. Но ми ћемо се другом приликом на ово свратити и нарочито. Мијаило П. Јовановић
ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) Суду општине смедеревске. Нужно ми је уверење о томе: да сам повела парницу код тога суда противу Петра Радуловића, трг. овд. за скинуће пописа са мојих ствари у вредности 193 динара. Молим суд да ми ово уверење изда, таксу платићу. Милица ж. Павла Антића 11. јуна 1897. год. из Смедерева. Смедерево. Одобравам поступак моје жене Павле Антић столар. № 5784. Издати молитељици тражено уверење, по наплати таксе. 11. јуна 1897. год. Председ. суда: Смедерево. П. Тадић. Увера. Милица, жена Павла Антића, столара овдашњег, поднела је код овога суда спор, противу Петра Радуловића трг. овд., због скинућа пописа са ствари у вредности 193 дин. Тужба је лротоколисана код овога суда под 5. јуном ове год. под № 5292. Ову уверу издаје суд Милицн на захтев пошто је ирописну таксу у два динара платила. Од суда општине смедеревске 12. јуна 1897. год. № 5784. Смедерево. Деловођа: Председ. суда: Н. Петровић Г1. Тадић. Увера. Петрија, удова Марка Ненадића из Бабиие Луке, стања је посве сиротног, и није могућна ни по имовини ни по привреди никакву таксу код судова и осталих власти по својим споровима, које води, плаћати. Ову уверу издаје јој суд на захтев бесплатно. Од суда општине бранковачке, 12. маја 1898. год. № 592. у Бранковини. Писар: Председ. суда: Ж. Лукић Н. Трпковић. Увера. Мијаило, Милан и Лука браћа Милосављевићи овд., још од 1888. године у овдашњој вароши упражњавају колонијалнобакалску радњу под Фирмом »Браћа Милосављевић®. Од како им је отац умро, а то је од 1884. године, непрестано живе у задрузи и ни до данас нису се поделили. Ову уверу издаје суд Мијаилу на захтев пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине града Неготина 12. марта 1897. године № 1272. у Неготини. Делово^а: Председ. суда : П. Остојић Н, Петровић. Увера. Милан Јагодић, стругар овдашњи, још од 1884. године упражњава у овдашњој вароши радњу стругарску под својом Фирмом. Српски је поданик. Има сва грађанска и политичка ирава, пошто плаћа држави 40 динара непосредне порезе. Владања је и понашања у опште доброг, за каквог се и у грађанству сматра. Ову уверу издаје суд Мнлану на захтев пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине града Ниша 18. марта 1897. године № 7523. у Нишу. Деловођа: Председ. суда: М. Танић Н. Петровић. Увера. Марко Петровић, столар овдашњи, од више година оболео је и услед те болести за рад онеспособио и осиромашио тако, да није у стању о своме трошку лечити се у бањи Ковиљачкој у коју мора ићи ио савету овдашњих лекара на лечење. Ову уверу издаје му суд на захтев бесплатно. Од суда општине лесковачке 14. јануара 1898. год. № 78. Лесковац. Деловођа : Председ. суда: М. Десимировић П. Тадић. (нАСТАВИЋЕ се).