Policijski glasnik

ВРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

277

Беше још подалеко, али лепо осетим мирис од пасуља, што је у лонцу. Нисам могао вигие издржати од глади. Учини ми се да онај лонац вреди царева блага и више. Дохватим једну повећу облицу, па брже на пут. Она пред мене, а ја »стој ! 1< Жена поче бегати, а ја оном облицом по глави. Она паде к'о свећа. После сам сазнао шта сам урадио.,. Дохватим оне судове и проју и утечем у густиш. Ту се слатко наједем Никад слађе нисам јео. Било је за двојицу, а ја сам све за час појео... Сад се сетим и оне несрећнице. Би ме је жао. Сиђем на пут, а она још лежи. Једва душом миче, а крв јој из главе лопи. Брже донесем у весу воде са иотока и станем је поливати. Имао сам муке док је повратих. А кад она отвори очи, ја је оставим и одем у планину. Ту сте ме и на.шли. Нисам се баш ни крио. Ето, господиве, то ме на зло нагони. А сад судите како знате. Ваља право рећи: и крив сам. Да још некад не украдох оно јагње не би сад ово патио." И загрцну се дугим, загушљивим плачем. М.

ИЗ П0ЖЦИЈ0К0Г АЛБУМА, Никола Јовановик, ФалсиФикатор и варалица. Августа 17. тек. год. спроведен је Управи београдског казненог завода на издржање двогодишње робије један ФалсиФикатор раг ехсеПепсе, једна варалица, која је у књигама Уираве казненог завода заведена под именом Николе Јовановића. Ова индивидуа у размаку од једног месепа дана, прошле год. октобра и новембра м-ца извршила је овде у Београду две преваре и један покушај исте. Да није на велику срећу београђана, ухваћен, када је покушао да изврши и трећу превару, ко зна колико би београдских трговаца закукало због ове варалице, која се у својим неваљалим операцијама, послужила именом и кредитом једног свог рођака честитог и уваженог трговца ћупријског. Са писмима, која је сам иисао и на којима је ФалсиФИковао потпис свога ујака, овај Никола преварио је г.г. Илију Милишића и Стевана Ђ. Танасковића, трг. овд. и дигао: првоме 147, а другоме 187 динара. Кад је на исти начин покушао, да превари, и г. Светозара Стојадиновића, овд. трг. — насео је. Г. Стојадиновић, који је раније био много варан писмима и цедул>ицама, познатих варалица: Светислава Цветковића и Влајка Атанацковића, био је овога пута обазрив и није одмах исплатио Николи 200 дин., колико је тражио на основу писма свога ујака, већ је прво телеграФским путем тражио одобрење. Одмах је од овога добио телеграФски одговор, али не да Николи изда тражени новац, већ да га преда полицији. То је било новембра м-ца пр. год. Никола је своје кривице, које је извиђао кварт варошки, разуме се, признао. Марта месеца тек. год. спроведен је суду на осуду, који је нашао, да постоји дело ФалсиФиката, казнимо по §. 147. казненог зак. и с обзиром на његово малолетство пресудом својом од 29. априла тек. год. № 9592. осудио га је на две године робије. Пресуду су оснажили и виши судови. Никола је родом из Параћина, тамо има честиту Фамилију; нема му више од 20 год., средњег је раста, црномањаст, у лицу пун, добро развијен. Ако осуда на њега не буде имала никаква утицаја ; ако из завода изиђе гори, но што је био кад је у њ ушао, ми ћемо тада имати прилике, да Алексу Костића опишемо у другом издању. Свакако треба на њ обратити пажњу, јер којим је путем Никола пошао, мучно да неће ићи даље. Гледајмо да буде што мање жртава. Јован ГрујвЉ—Лазик—Лазов. Поводом слике, коју смо изнели у 34. броју нашег листа, у рубрици под насловом „Ко

је ово® од г. Предрага Обркнежевића, писара среза студеничког добили смо овај извештај : »Јована Грујића Лазића чија је слика и опис изашао у34. броју »Полиц. Гласника" а настрани 261, начелник среза качерског, округа рудничког пресудом својом од 6. априла тек. год. казнио је, као сумњиво лице, са три дана затвора и прогонством у Турску. При Јовану онда је нађен само турски пасош и ништа више. Акта о овој његовој осуди налазе се и сада у архиви начелника среза качерског. Из њих ое може видети, да је Јован само за два дана, колико је као келнер био у Г. Милановцу, покрао свога газду. Како мени изгледа, Јован ће пре бити какав шгшјун него злочинац, а то с тога, што је за кратко време пропутовао готово целу Србију, а нарочито крајеве: руднички, подрински и тимочки. (< Много је важнији извештај, који је начелник среза качерског актом својим од 13. тек. мца № 6292 доставио Управи града Београда. Исти се састоји из саслушања Арсенија Филиповића, служитеља пореског одељења поменутог среза, које гласи: — „Године 1896. био сам потајник за хватање хајдука Бркића и осталих у окрузима ваљевском и подунавском. Јован Лазов, чија је слика изишла у 34. броју »Полиц. Гласника® био је тада жандарм — редов у ваљевском жандармер. одреду. Он је у Ваљеву извршио једну опасну крађу, због чега је био стављен под истрагу и у притвор од стране начелства округа ваљевског. Једне ноћи Јован у апсаии извали Фуруну и иобегне. Да би му бегство, што пре и сигурније било, он одмах иза Ваљева пресече телеграФ. жице на линији Ваљево-Шабац, за тим сачека поштанска кола и на истима се одвезе за Шабац. По наређењу ондашњег окружног начелника г. Боже Мутавџића, ја сам за Јованом ишао у потеру до Уба, али га нисам могао стићи. Јована врло добро познајем а тако исто познаје га и г. Петар Јевтић, жандармериски капетан, који је 1896 год. био командир ваљев. жандарм. одреда. Мислим, да се у архиви начелства окр. ваљевског и сада налазе акта ислеђења кривице његове. <( Уредништво од своје. стране има да дода овим извешћима то: да је Јован спроведен комаиданту I. батаљона ст. кадра, код кога се сада под истрагом налази као војнички бегунац. Како је он могао ступити у војску, после овога, што је о њему испричао служитељ Филиповић, треба да иам објасни садањи његов командант, коме скрећемо озбиљну пажњу на ово извешће о Јовану. И за друге Јованове кривице, које су откривене потерницом у нашем листу, јамачно ће Јован одговарати пред су'дом, о чему ћемо у своје време известити читаоце.

П 0 Т Е Р А.

Миле Жигић, слуга код Глише Вукосављевића, трг. из Шапца извршио је опасну крађу и однео у готову новцу 400 дин., једну пупшу двоцевку, која је са десне стране на цеви прсла и једне чизме иоловне, које су му на ногама. Миле има 27 год., стаса је средњег, косе риђе, образа пуних, чела широка, обрва плавих, очију зелених. У оделу је немачком, са цицаном шареиом кошуљом. Наређује се живо тражење. Пронађеног спровести начелству окр. подринског, с позивом на депешу Бр. 13244. или Управи града Београда на Бр. 18922. Начедник, среза смедеревског депешом од 11. ов. м-ца Бр. 11950 доставио је следеће: »Из свеске сточних цасоша