Policijski glasnik

БРОЈ 37

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

285

те их готово напунише. Гувернер замоли шеФа још, да покаже Њ. Светлости гобелинске тепихе и запита кнеза, дали може он за то време да однесе ствари до Гранд Хотела, па ће доћи после с тајним секретаром да изравна рачуне. »Ош, ош, с( рече кнез. Кола одоше, а киез остаде; купио је већ повелик број теииха на тај начин, што је само климнуо главом или рекао »ош с( — а то је било по вољи трговцу. Један сат прође; шеФ запита Њ. Узвишеност, да ли ће се његов гувернер скоро вратити. »Ош, ош. (( Чекаху два сата узалуд. Даље не мога издржати шеФ, већ запита Набоба, дд, ли сме да пошаље у Гранд Хотел по гувернера. Ош, оиј ! (( То и учинише, и сав преплашен врати се послати и рече: „Њ. Узвишеност Набоб од Рампура седи баш сада у Гранд Хотелу, и никад није имао посла с каквим гувернером, нити пак с тим базаром." Зовнуше полицију, и тек тада проговори овај ,,Индијанац« леио Француски, те рече, да је пре кратког времена дошао у Париз из Хавра, и да је данас био беспослен на Сенином кеју, кад га зауставише два фино одевена господина и запиташе, хоће ли да заради двадесет динара. »Наравно, ја пристадох. Обукоше ме фино и поучише, да само говорим »ош« или да климам главом, и за то сам добио десет динара унанред. И сада молим полицију, да ми каже, да ли зна, где станују та два господина, да одем до њих, те да примим и других десет динара. (( Јест, кад би то полиција знала! Она на велику срећу свију варалица, није свезнајућа. И Панамским Скандалом умели су се користити неколико швиндлера. Једног новембарског дана застадоше једна кола пред вилом маркиза де Парниса у Ауепие Магсеаи. ^Јаркиз је зиму увек проводио у Ници. Из кола изиђоше три господина; портир, који је у кући само са својом женом управљао, отвори врата. »Ја сам полицијски чиновник,« повика један од господе оштрим тоном и отвори горњи капут, на чијој је постави био полицијски знак. »Ви сте ухапшени, ево наредбе о вашем затварању," и показа овоме престрављеноме човеку велику службену хартију. »Ви сте узели од свога господара један чек од 30.000 динара, који је он добио од Панамског Друнггва, те сте тако постали и ви сакривац. Сержане, припазите на овога човека, њега ћемо после на осуђеничким колима одвести. А сада напред, да претресемо кућу! (( Сержан, како га мало пре полицијски Комесар назва, остаде доле у ходнику да пази на портира, чија је жена одвела полицијског комесара и његовог пратиоца у маркижеву приватну канцеларију, и ту је сву преметну. Ствари од вредности одвојише на страну, и саставише о њима записник, који је морала да 'потпише портирова жена, иа их онда однесоше у кола, а за тим у полицијску преФектуру. Комесар и његов секретар одоше колима, а сержан остаде да пазп; после једио иола сата оде он да потражи осуђеничка кола, која су сигурно залутала. Наравно, он више не дође, и тек после извесног времена сетише се портир и његова жена, да је то била иревара. Однете ствари вределе су близу 200.000 франака. Кућни су надзорници пајчешће жртве вараличких операрација. Један човек у плавој блузи утрчи сав задуван у надзорникову собу и иовиче његовој жени: »Госпођо, .госпођо, на четвртом се спрату појавила ватра — пламени већ пролазе кроз прозоре!« Преплашена госпођа, разуме се, отрчи уз степенице; горе не нађе ни трага од пожара, а доле не нађе ии трага од својих накита. Један човек, обучен као слуга у каквом новчаном заводу, дође једно вече код кућног надзорника: »Могу ли говорити са госпођом Делавеновом ? (( — »Извините, она је изишла.® 0, то је Фатално — она је молила јутрос нашу Банку, да јој изда 1500 Франака, јер има, рече, сутра неко повелико пла,ћање. (( — »Гоепођи ће бити веома криво, што је нисте затекли. 0 — »Верујем, већ. Али ја ћу јој написати неколико речи; молим вас за парче хартије, мастило и перо <( — док је писао рече опет; »знате, ја ћу код вас оставити новац," и извуче из свога портмоне-а две банкноте по 1000 динара. »Ви ћете то још данас предати госпођи Делавеновој, је ли? (( »Ако хоћете да ми поверите, можете бити сигурнп.« — »Добро а можете ли ми вратити кусура 500 Франака?" — »О, да, (( и портир отвојзи свој орман и извади новац. Пошто је послужитељ из Банке примио 500 динара, отиде. Наравно, госпођа Делавенова није никакав новац тражила, обе банкноте беху лажне, а сиромах кућни надзорник остаде без своје уштеде.

У портирову собу уђе један амалин с једним тешким пакетом књига. Скиде каиу, обриса зној и пошто се издувао, рече портировој жени : »До врага, баш се намучих! Господин проФесор Диран није још код куће — не, пе, ја знам, он је баш сада купио на кеју ове књиге, ево листе, и молим вас да ми исплатите 25 динара ; ја не знам, Бога ми, како ти људи могу бацати толике новце на такве трице!« •— »Он је научењак«, рече портирова жена готово охоло, »он довлачи амо књиге са ових страна! (( — »Да, да, он претура тамо још друге књиге, и баш за то и није хтео да исплати рачун, да би имао новаца за друге књиге. Ево рачуна, госпођо.« — Добра чуварица куће исплати 25 Франака, и носач их узе, али додаде : »Но, госпођо, на овакој врућини,-а пакет је веома тежак, ваљада сам заслужио бакшиш, зар не? Господин Диран сигурно ће вам тај издатак признати," и, пошто прими још по динара, оде рекавши више пута »тегс18 (( . •— У пакету је било разног ђубрета, које није ништа вредело, а господин Диран, разуме се пије купио никакве књиге, већ је та варалица изиграла његову манију за куповањем књига. (свршиће се)

Т Р А Ж И 0 Е. Начелник, ср. качерског депешом од 20. ов. м-ца № 6408 јавља: »У селу Живковцима, овог среза ухваћена је 12. ов. м-ца једна кобила, длаке доратасте, средње велнчине, има на левој страни врата државни жиг »а (( изврнуто, без других знакова". Тражи се сопственик да се обрати ср. начелнику са доказима о својини, (акт Управе гр. Београда № 19446. Начелник, ср. качерског депешом од 18. ов. м-ца Бр. 6282, јавља: „У селу Моравцима ухваћена је једна кобила са старим седлом, длаке затворепо доратасте, седло је бок мађарско и старом уздом, на леђима има три белеге од седла, висока 145 —150 см. Има државнп жиг с леве стране врата »в (( , непоткована. (( Тражи се сопственик који са доказима да се јави ср. начелнику (акт Уир. гр. Београда № 19266.) Павла, сина Јована Цветковића, тежака из Комарице, среза власотиначког нестало је од пре 15 дана. Он има 18 год. омален је, плав, ћосав, у оделу сукненом. Ако ко ма шта сазна о њему, нека о томе одмах извести начелство окр. пиротског с позивом на Бр. 8540, или Управу града Београда на Бр. 19679. Наста, кћи поч. Перка Милићевића из Пожеге 19. ов. м. око 7 сати изјутра побегла је од своје мајке Круне и однела је 5 — 6 дин. у новцу, 2 пара ципела и2 сукње. Она има 15—-16 год., средњег је раста, косе риђе, очију плавих, образа округлих, носа. правилног, у опште је плава, има белегу испод носа од убоја. Наређује се тражење. О пронађеној одмах известити начелника ср. пожешког с позивом на Бр. 11112, или Управу гр. Београда на Бр. 19447. Милоша Симеуновића, бив. практиканта овд. тражи првостеп. суд за град Београд актом од 20. ов. м-ца Бр. 15173, да му се стражарно спроведе. Управа града Београда, актом № 19455. наређује тражење.

П 0 Т Е Р А. Милану Бојику, земљоделцу из Скобаља, среза смедеревског, ноћу између 13.—14. тек. м-ца украдене су две кобиле. Једна од њих има 20, а друга 4 год., обе су длаке вране. Начелник среза смедеревског депешом од 22. тек. м-ца Бр. 12426, моли све полицпске власти, да лопове са покрађом живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Пронађени лопови могу се спровести и Управи града Београда с позивом на Бр. 19680. Љуба Антић, тежак из Мелова на дан 8. Јула о. г. дању извршио је отмицу 8 коња Ванђелу Маријони Ашинина из планине Кукавице у друштву са Недељком Јовановићем, из Губеревца, хајдуком (види слпку у бр. 16 стр. 122 и бр. 25 стр. 194 од ове године) Ан1,елком Стојановикем, Јањом Илићем, и Манчом Стефановићем, из Крушеве Главе и чим је дознао да се за ово дело тражи, побегао је. Љуба има 35—40 год., стаса впсоког, образа дугих, сувпх, бркова жутих, очију смеђих, косе