Policijski glasnik

ВРОЈ 38. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. СЕПТЕМБРА 1898. ГОДИНА II. ООО ОРО с/уз С«2о" 0<9О ООО 0?0 ООО С/?0 ОбО 090 СОО 090 сгзо ооо С<?Р С.ОО ООО <УУР ОУР ООО С<УР ОУО 020 050 ООО ОСО ООО 0<у: ОУО Обо ОУД С/20 ооо с<оо о<уд ооо о<уо ооо с<оо <у?о ооо ооо СУОО ооо ООО ООО ООО

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/УР С/УР ОУР сгур ОУ5 ОУР ОУР ООС1 ОУ5 ОбО 090' ОСО ОУР ООО ООО ОбС Об^ 060 ооо ОРО ооо ооо 0д>о ООО ОУ? ОСУР ООО ОУД ОУО ОРО ОО^ ОРО ооо одо ооо ОСО ООО ООО ОУО оо-о ООО ОбО ОРО ОРО ооо ооо осо »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скушвача или на иошти. Денајелисту: чииовнидима, учитељима, званичницима, оиштинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодшпње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годипгње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата, долицијске односно пограиичне жандармерије. Надлештпима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. С/90 (УЛ сло (У/Г -УУР ОУ?~УУР оуГоу.' С/У? ОУ СОГУ СУУО С/У у/. (УУР. ^У/Ос/Л СХУГ ОУ Р<УО ООО С/У5 СуСО С/УР ООО С/УР С/ОО ОСО ООО Обс- ОУР Ог>Р С/у:- ООО С>ур ОТ? ОУГ' ОУР о>у ОУР Осо ОУО С/УР

ШТА ОВЕ ПРАКТИКУЈУ 10П0БИ IV. Знаци. г.) Акустички знаци. 2.) Фоничви саобраћај у оатворима. (свршетак) Овај је миого проширенији и опаснији, но што се обично узима. Већином се мисли, да лопови не могу у затворима да дођу до дужих и тачнијих међусобних саопштавања, да краћа саопштења немају никакве вредности, те нрема томе да о таквим маленкостима не треба ни водити рачуна. Који од иследника тако мисли, или није никад своје затворе видео или не зна, од каквих иоследица могу бити такви споразуми, или лаже сам себе. Помислимо само на положај притвореника, који има дневно на расноложењу 24 сахата, за које време може да ради што му је воља, који нема да мисли ништа важније но о својој кривици, који зна, да му може помоћи само љегова памет, његов одговор, и који ће употребити све, да се споразуме с којим притвореним саучесником, да би се слагали у одговорима, или да стави у задатак каквом другом притворенику, који ће у скоро бити пуштен, да овај настане, да се нађу лажни сведоци, униште трагови и склоне согрога с1е1ш1л. Дабогме да то не ће бити ни у колико опасно, ако се један чобанин, који је убио срну, да би лошао до кожуха, нешто тајно споразумева са слугом, који је украо сребрн сахат човеку, који га је негде заборавио, али са свим друкчије стоји ствар, кад у рукама имамо препредене лопове, који дан и ноћ мисле, како да присвоје туђу замуку, да не буду ухваћени и кад их ухвате, да умакну. Ти људи измишљају сваковрсне начине да се споразуму. Ко само ма и за кратко време хоће да обрати пажњу, врло ће брзо видети. како с таквим стварима стоји и у најуређенијим затворпма. На вратима и прозорима, дању и ноћу, у ћелији и за време шетње избацују притвореници реченице, речи, бројеве, неартикулисане гласове, на које се чују одговори, јер све то други лопови извесно да разумеју, иначе се то не би тако непрестано свуда и увек настављало. Један се правио луд и непрестано је изговарао бројеве — одмах пак на другом кату био је један тако пакосан, те је бедног лудака исмејавао. Тако кад би онај доле неко време бројао, онај би други то исто чинио »ругајући му се. (( Онај доле наљутио би се, те би и опет бројао, а онај горе смејао се је и опет му се подругивао. Кад се на послетку опазило, да су се та двојица споразумевали, било је већ сувише доцкан. У другом једном затвору била су ухапшена два Јеврејина. То беху побожни људи и певали су сваки дан јеврејске псалме, али то нису чинили никад једновремено, „да не би један другом сметао". После дужег времена откривено је са свим случајно, да су се та два човека у иевању споразумевали како да се бране. Кад људи иевају у затворима, већина мисли, да те људе не тишти ништа и да они безбрижно чекају реч правде. На текст тих песама и не обазире се нико, а да иследиик на то певање у затворима обраћа мало већу пажњу, увидео би, да се текст за те несме узима већином из његовог ислеђења. Исто тако и звиждукањем се врло добро постижу споразуми.

Да је то могућно, доказ је тај, што је познато, колико је проширено споразумевање с помоћу куцања. То је зло толико узело маха, да су у Немачкој, да би му доскочили, морали преустројавати затворе. Приступило се зидању тако званих Шекових ћелија (с троструким зидовима) а Аве Лалман прича, да су једном у Вајмару часовнике са звоника вешали по ходницима, да би гласним ударима њихалице ометали споразум куцањем. Најинтереснији је пример за »куцање (с несрећни Фрања фон Шпаун, који је на крају ирошлог столећа био заточен у Мункачу и КуФштајну као „по државу опасан човек." Он беше дознао, да је до њега био ухапшен један Француз по имену М. (доцније војвода и министар), и сад он покушаваше, да се с њим споразуме. Он је најпре небројено пута по двадесет четири пута у зид ударао, док се његов сусед није досетио, да то значи двадесет и четири слова у азбуци, те му је одговорио. За тим поче Шпаун најпре један пут, за тим двапут, па онда трипут ударати, и онај други докучи, да он тиме хоће да каже а—б—в ит.д., он му одговори и за кратко време ова два друга могли су потпуно један друг гог разумевати и један се с другим разговарати. М. је пуштен пре у слободу него Шпаун, али га се је сећао и доцније му израдио пенсију. Прича се и то, да је Шпаун М. посетио у Минхену и пред вратима почео старо куцање; М. је узвикнуо: »Сез! 8раип, ои 1е сНаћ1е! (< (То је или Шпаун или сам ђаво!) Аве Лалман вели даље, да се данас у затвовима ради споразума куцањем употребљава готово увек систем Морзеовог телеграФа, с помоћу кога се, као што је познато, сва слова представљају комбиновањем дугих и кратких удараца (цртица и тачака). Различне ударе лако је извести, н.пр. кратак удар прстом, дугачак песницом, или пак различитом јачином. Ако Се н.пр. за куцање употреби лажица, штап, даска, поклопац, ципела ит.д., онда ће се краћим, оштријим куцањем обележавати тачке, ширим, нотмулим црте. ч Кад се сад узме у обзир, колики број људи (нарочито на западу), осем чиновника, станичних служитеља, чувара, железничких радника ит.д. знају откуцавати телеграФске сигнале или су имали прилике, да тај систем бар унеколико упознаду и проуче, даље, да се ти знаци могу наћи у сваком популарном уџбенику Физике, онда ћебитијасно, да је лоповима само било потребно, да узму тај систем, па да свуд по затворима »по Морзеовом систему® без бриге телеграФују. Да би се стало на иут оваквом начину споразума, добро је — ако немамо ћелија, да лопове надалеко једне од других раставимо — да наредимо чуварима да и они нададу у лупање кад чују лупу у затворима; тако се омета и чини немогућним споразум између притвореника. Врло често се међу притвореницима, који су у једном кату притворени, постизава сиоразум, кад потрбушке легну на под, па онда полако и јасно према земљи говоре. Ако сад други дописник, па ма био и у удаљенијој ћелији, легне тако на патос, да ухо лепо с даскама састави, он разуме врло добро шта онај говори. Али за овакву врсту споразума потребно је да се лопови претходно или преко других притвореника договоре, у које ће време. извршити тај споразум. д.) Обележја. Под тим се разуму маркирања лопова, који су окривљени да су издали кога другог лопова. У пређашња времена су пот-