Policijski glasnik

290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39

Суд општински одмах је притворио Милоја и брата му Милутина. Напоменути ваља, да су и Милоје и Милутин, пре него што је суд извршио претрес у кући њиховој, и нашао крваво рубље Милојево, обојица казали, да не знају где је Смиљка. Од куће Милојеве до места где је Смиљка убијена има два и по километра. II. Радња иследне власти. Први испит над Ми^дојем. (у седу Вдашкој 4. апр. 1 890. № 4106). Милоје вели, да не зна за што се узима на одговор. Кад му је казано, он је онда иризнао дело. Из његовог признања извадићемо само оно што је главно. Милоје прича: У недељу 31. марта 1896., »тек што се беше свануло«, позвао је њега и његову жену, после заклану Смиљку, Милутин, брат његов, да заједно са женом Милутиновом Милицом, иду да накупе дрва у шуми, у јарузи атара Дубоњског, јер им је било нестало дрва код куће. Смиљка је, вели он, носила за својим појасом један нож — »Федреместер. к На лицу места накупили су четири гомилице дрва — сувог грања. За овим вели : »и тек што смо ово спремили, на један пут мој брат Милутин скочи на моју жену Смиљку, обори је на земљу, и притиште је, извади јој иза појаса нож »перорез" и поче је клати и бости. Ја виках да не ради то, но он викну на мене, те ми рече, да и ја морам то да радим, те пошто је он иреклао, натерао је мене те сам је ја доклао, те је на месту остала мртва. Она се тада бранила рукама. И како ми је дао нож, он је притиснуо моју руку, те ме је она бранећи се посекла по руци. к Мало доцније у истом саслушању Милоје вели: »ово што сам учинио, морао сам, јер ме је брат М. натерао, и поправљам, да је баш ја нисам заклао, веК он, Милутин, и мени је силом утурио нож у руку, и руку ми притиснуо под гушу Смиљкину, па кад овако није могло бити, он је узео нож и са свим је заклао." »Тада је од ње силна крв текла, и како ме је Милутин притиснуо уз Смиљку, моје се кошуље искрвавиле®, вели Милоје. Милоје вели, да је Милутин, а не, ои Смиљку свукао у јаругу и тамо је затрпао лишћем и шумом, и ту ко<) ње бацио нож са којим су је заклали. Шта је даље било? Милоје овако описује: Милутин и Милица отишли су на штацију у Младеновац, а њему је Милутин рекао да иде код говеди. Овоме додаје: Казао му, вели, Милутин да баци —- »отури« — крвав свој кожух, те га је он и бацио; а казали му, вели, њих обоје да на бари опере крваве гаће и кошуљу, и тога истога вечера опет му они, вели он, казали, да крваву кошул.у и гаће свуче, и друге обуче, што је он и учинио. На другом месту, а тога истог саслушања вели: »У вече М. и М-ца, натерали ме, те сам ону рубу —- кошуљу и гаће — свукао, а друге обукао."Односио тога, где је стајала Милица, снаја његова, кад су њих двојица клали Смиљку , онвели: на 40—50 метара далеко од њих, купила је дрва, и свему се овоме невешта нравила. Не зна да ли је она за ово знала, али, вели он, мора да је знала кад је ту близу била. Односно тога, чијом је иницијативом ово убиство извршено, он вели иницијативом његовога брата Милутина, и тврди да га је он на извршење » силом натерао", те му је „морао помоћи." Односно самог узрока, зашто су убили Смиљку, Милоје вели, да је његов брат Милутин убио Смиљку »кз користољубља"-, јер је, вели, Милутину пеправо било, што га је Смиљка терала да се њих двоје оделе од Милутина и преселе својој удатој јединици ћерци у Младеновац. Милоје је исказао и то, да их је у путу на месту где је убиство учинио, из далека из њиве, све четворо спазио само

један човек, неки М. В., али се нису срели, нити су .разговарали. Кад је Милоје био близу капије код своје куће, после убиства, видео га је неки Ж. М. М. и питао: »што рамљеш Милоје?... Што си тако мокар ?...«, а он му је одговорио: »уба сам се. (с Оригиналан је и интересан исказ Милојев, где говори о грижи савести за време и носле убиства. Он вели: »Мени је ово жао било (кад је Смиљку кла.о), и молио сам Милутина да не ради, али он није хтео да ме послуша.® »Мени је жао било Смиљке ,• те сам сваког дана ишао код ње, где је била убијена и плакао, јер ме је она чувала и крпила." Саслуииање над Милутином (истог дана), није довело ни до каквог резултата. Он се бранио да то није истина што Милоје говори за њега, и да је био тога дана код стоке , код куће и на станнци у Младеновцу, а .у дрва пикако није ни ишао. Саслушање над Милицом (истог дана), истоветно је као и ово предње. Она сведочи, кад се с мужем вратила са станице, да је питала Милоја: »шта ти је (< , а он јој је, вели, одговорио: »убише ме Дубоњани, и рипуше ме у воду. <( Исказ брата иогинуле Смиљке гласи : »Моја пок. сестра, жалила ми се да јој муж убиством прети. с< Решењем иследне власти (6. апр. 1896. № 4174.), продужено је кривич. ислеђење над Милојем, Милутином и Милицом, и сви троје стављени су у иритвор (§. 225. и §. 123. тач. кр. пост.). Протокол секције. Рађено 3. апр. 1896. год. у селу Влашкој над мртвим телом Смиљке жене Милоја Бркића, сељака из истог села, која је нађена 2. овог месеца мртва у потоку истог села. А. Спољни преглед. Мртво тело око 40 год. старо, средњег раста, слабо развијене мускулатуре и костију. Боја коже и видљивих слузокожа бледа. Пупиле раширене. Мртвачке пеге на доњим деловима тела у велико развијене. 1. На темену више ка левом уву рана 4 см. велика, оштрих ивица и углова у дубини својој до периоста. 2. Десно око извађено и место њега празна очна дупља, у чијој дубљини стоји још комад очног нерва у величини од 2 см. 3. Испод десног ока, коже лица а од чести. и мускулатуре у величини до половине образа нестало је. У горњој половинн ове ране, одмах испод десне јагодице, налази се један убодни канал, који улази у уста. 4. По левом образу и носу мале огреботине. 5. На врату, попреко одмах испод гркљана, рана 15 см. дугачка 6 см. широка, која сече душник и једњак и у дубини својој долази до самог кичменог стуба. Главне артерије, вене и нерви нарочито на десној страни пресечене попреко. Обе унутрашње стране ове ране неравних су површина. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ. П01ИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуда са вештачен.ем у то^у парнице. а. тужба. Мијајло Ристић, овд. казанџија, диже у улици Немањиној једну своју грађевину. Копајући темељ за исту заузео је мога земљишта са јужне стране и са лица улице 0 - 50 метара у читавој дужини плаца са 20 метара. Како на леп начин није пристао да ми земљиште ослободи, то сам принуђен туншти га суду и молити да га суд пресудом својом нагна да ми заузето земљиште ослободи. Да су моји наводи истинити увериће се суд из моје тапије коју овде у препису прилажем и од које ћу оригинал суду на дан суђења поднети. Заузето земљиште вреди сто динара.