Policijski glasnik

ВРОЈ 4. У ВЕОГРАДУ СУБОТА 30. ЈАНУАРА 1899. " ГОДИНА III. 050 (>Г/0 050 050 050 ОСЛ) ОСО 050 ОбО О50'060 050""0<50 050 Обо' (У50 050 ООО 0«о"050 С/50 050 0<^050 050"050" 0^о"05о'050 0<>о" 0500<^050 ООО ОбО 050 ООО 050 ОСО ОСО 050 СУ50 О СО 050 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ ЗА СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОУ~ ОуГс^ ОУј О^ГС^О"С^ : о^ооо" О^...ОУ;.Сбу .О^ОбО УХ. ру: С/5С С/Х: 060^050 р>о" ОУО О^! ОУтГс^О О^О Ј2^0 ОбО С/уО ОбО 050 ОУО .>5О';>50 ООО 050 ооо ОУ-> 050 0^оГз^_0^050 ОбО' 050

0 ТРАГОВИМА А. У опште. Проматрање и нроучавање трагова у много олучаја је од нресудне важностн, нарочито ако иследник има за то спреме. Што се њима сразмерпо ретко користимо, има разних узрока. Пре свега онде, где би нам требали, већином их нема, а ако их п има, нејасни су и пепотпупи, те се њима ие можемо користмти. Ца и иајдубљи трагови ретко се тако одрзке, да остану јасни, или да човек може бити иоуздан, да стоје у вези са самом стварју. С.вет, који је по извршењу дела долазио на лице места нли пролазио туда нре или после открића, оставио је такође своје трагове или згазио траг, који би нам требао. Ако се иак све то није, збило и ако се траг добро сачувао, оида је пре«овега потребно, да се нсти умо прочитати и употребитм. С/гудије о траговима још су у новоју. Литература о томе још је мала п оснива се иа ошггима. г Гм онити нису тако лаки; за то је нотребаи многи живи, разнолики матермјал, који се мора опет на разнолнке начине. испитивати (по ходу, обући, терену ит.д.}. Па онда потребно је најситније премераћање м многобројио груиирање тих мремеравања, за тмм мучно коизервисање студија и опити о пачину конзервиса1И1. Папослетку иотребно је да се нретходно прилично нроучи анатомија и Физиологија н, мгго је још ионијважпије, потребан јо чнтав низ снимака момент ФотограФије. Докле год тачно не зиамо, како ностаје траг човечје стопале у појединим најмањнм секундним делићима, све дотле ие можемо у огпите о њему говорити. У овом иогледу учинио је врло добар почетак ФотограФ Ашимц у. Лиси (Нозеи^спимањем чоаека у трку момент -Фот .ограФијом. Америкаиац Мијбриџ учиипо јс један корак ближе ка тој стварм. Ои је у истом тренутку снимио у три нримерка човека који је трчао и то с иреда, позади и са страце (с три батерије, од по двапаест камера, с електрммнмм осветљењем). Ти огледн пису још до.вршени и требаће доста времена док се постигпу иовољии резултати. Много нам об.ећава ФотограФија, којом ће се табани оздо сиимати, тако, гпто ћ'е хоризонтално памештене лествице бити ностављене врло јаким стаклима, преко којих боо човек лагано корача, а фотограф оздо кроз стакла ФотогрнФише Фазе тог корачања. Ствар је комиликоваиа, али даје резултате, којп чОвека изненађују,Овде ћемо сад проговорити мало онширпије о ономе, што је кн.м'жевпост донела м што смо и сами својим дугогодпшн.им посматрањем н проучавањем сазналм. Б. Како се тражи траг. I. Претходно вежбање. 8а иследника, је од огро.мне важности, да у свакој прилици поклања нажњу траговпма. У варошима наравио да је то тешко, иошто на нашим брижљићо почишћеним тротоарима не може да остаие траг људских стопа, а и ако би се иа ком блатнавијем месту што и нашло, то би било нејасно н недовољно. Па селу имамо вазда прилика, да ту ствар проучимо: у блату, у снег.у, а нарочито пак у финој нрапшпи по пуотим друмовима имамо тако изобила интересаптног материјала, да га можемо' читати као какву занимљиво нанисану књигу и на њему се учити. А то ћемо оад, и чинитп. Ко би био рад да на месту, на ком је дело извршеио, види неки важнији траг, пе би видео готово. иишта: траг стопале је отисак као и сви други отисци, али у ствари онет сасвим друкчији, за тим је р}>аво отисиут, а да је и јаснији, човек га не може попети са собом ; 1гЛ кад би и то бнло могућио, зар бн могао трчати и.о

варонш и да га премерава на свакоме, тражећи учиниоца? Иаравно кад се ствар тако носматра да нема, иикакве вредности. Али треба се учити видети, а видети се учи вежбањем. Шта видн лајик у микроскоиу а шта зпалац, шта види и чује ловац у пољу и шуми, где.јо за другог све мртво, шта види уметник у слици, у којој лајик гледа само неколико бојадисаних фигура! Тако свуда влада досадан хаос за лајика, свет пун живота и идеја за зналца. Наравно да то није бог зна шта траг од иекол ико стопа, али за иследрика он много значи: усиех у његовом раду, сиас невипог, хватање учиниоца; дакле траг, и ако се на први поглед чини незнатан, од врло је велике важности. И ова студија мора се довести у извесан систем. Не иомаже ту само бацити површаи поглед на толике многе трагове, јер се неће иматп иикаква реда, неће се оиазити ништа, неће се групирати ништа, и тако се пеће имати никакве користи од онога, што се видело. Лесмо ли ради да истински за своју ираксу учимо, почећемо тиме, што ћемо најпре, рецимо, на прашињавом сеоском друму тачно посматрати и иратити шарену збрку од трагова људи крупниХ и ситних, обувених и босих; животиња и колских точкова. Новајлија у почетку не види ништа .више, али кад се учини нодела иа велике п мале, босе и обувене, он је у проучавању човечјиХ трагова већ доста далеко дошао. С временом му буде ј.асно, да је обућа, врло разнолика: у чавлима, петама,. стопалама пт.д. могу со опазити велике разлике. Нарочито једна стопала' пада јако у очи због своје величине и незграпног облика. Сад се изгубила ха, ево је опет. Новајлија се радује, јер је нашао неки траг п држи да је то онај »прави." Да пођемо дакле тим трапавим, иезграппим трагом: ево гдо наилазимо иа особито јасап отисак, заста.јемо и разгледамо га тачније: можемо чавле јасно избројати, и видимо, да понеки недостају, да једна нога има иа ђон-у новећу закрпу. Сад је више ие можемо изгубити или замепити. Путујемо даље и опажамо, да је наш пријатељ наједаппут поред свога трага ударио штапом у земљу; дакле уморио се, па је почео иоштапати се штаиом, који је дотле носио под пазухом. Али пада у очи, да отисак штапа не показује пи траг од гвоздене кансле, нити је правилно иолуокругао, као што су то штапови који се дуже употребљавају. Отисци су прплично шиљасти и ћошкасти; вратимо се месту, где смо најпре спазили отисак, и погледамо око себе: гле, у лески иоред друма, види се, да је недавно одсечена једна грана дебела као налац: иаш пријатељ, дакле, није имао под пазухом штап, већ га је ту одсекао, и ону страну, где га је пресекао, не порубивиш, окренуо је земљи, те је тако ноштапајући сс правио оие ћошкасте и шиљасте отиеке. Пођимо за њим даље. Паједанпут је тај човек прешао н.а другу стра.ну широког друма и ту тамо амо ходао. Шта ли ће то бити? Чини се да је то немогућпо објаснити, али кад све добро и тачно разгледамо, казује пам се и само. На ивици друма. видимо у прашипи кратке, кривудаве кораке боса детета; али наједанпут се опажа неко трчкарање тамо амо и повлачење, ма да ноге нису окретане, врхови ирстију остају једнако окренути унапред. Баш на том месту саотаје се с главним друмом пут, што долази од једне куће у страни; у прашини тог нобочног пута види се траг једног нсета, које је ношло главном друму и опет се вратило. Сад пам је сво јасно. Дете је ишло улицом, од оне куће у страни дошао је пас, који је стао па дете лајати, а ово се уилашено иочело повлачити и ннје се усуђивало да иде даље ; наш пријатељ прешао је преко друма, отерао с одсечеиим штапом исето, које је отрчало кући, а дете и човек настаВили су пут. Да ЈЈ .ођемо за пријатељем даље: сад је он паишао на неког познаника. Његов траг се испречио преко друма, а тако исто