Policijski glasnik

БРОЈ 18.

У БЕОГРАДУ ЧЕТВРТАК 6. МАЈА 1899.

ГОДИНА III.

ОС/3 060 0<20 ООО С/>0 Об/З ООО ОјСП ОјС/1 СУРО ОбО С/50 СУбО ООО бсо 090 060 060 ООО 060 ОбО С.ОО ООО С/5Р ООО ОДУ5 050 СОО ООО ООО 060 ОбО (У УЈ Об О СУУ > с/?о с»о о СгОО С/У? ооо осо осо ооо ооо соо с/?о ооо с/?о ооо ПОЛИЦИЈСКИГ Ј1АСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

>у:.' 050 СУ/О ОГУО 050 050 ОУО 050 (»О 050_ 050 С/>0 ООО 0>0 0>0 050 060 ооо О>0 060 ОСО О>0 050 С/>0 020 ооо осо 090 О«50 с/50_050 050 О>50 050 С/50 С/50 0<50 050 ОСО С/5Р 05 0 ООО С/>0 050 050 С/уО О^О 0510 050 »ПОЛ.ИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељпо. По потреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Беоираду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претплаћеиа, чнновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишље 12, нолугодишње 0 динара. Гостионичарима и механцијама из унутрашњости годишње 16, иолугодншње 8 динара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 динара, ну ■ ови се но овој цени могу претплатити само нреко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Гукоииси не враћају со. >У /0 -/V.-' >50 уУ.) О-Х) У/а -.уур" 050 ^ 'У5Р 'У5Р У /а У/Р ;УУГ> СУУР уу: Ј-УУ7) УУ7) У5С СУУР""'-УУР -.У50 СУУ5 СУУГ) <>у-0 СУ>.) 'УУ.-' -УУ0 (У5О '.уур"СУУР УУ1 "оур С/УЗ 0/УР СУУП 'УУР СУУГ) СУуО СУУО ОУУО :УУ5~С<УГ> СУЈО) УУ. [ 'УУГ> СУУГ 1 сууо

ПАРИОКА ПОЛИЦИЈА — По П. ^инденбергу. (НАСТАВАк) Ако се ма како да избећи, тајни полицисти неће злочинца још са јавна места хаисити, н. пр. из позоришта, са бала, концерта, из кафане или рестораиа. Таки локали, пре свега, згоднм су им да умакну, а после иаиаднути наћи ће ту често помоћи у својих другова или у публнке, која му мол^е држати страну просто из слепе мржње према полицији. Пре више година из једне од првих јувелирских радња покрадене су неке ствари врло велике вредности. Већ у вече тога дана знало се име лопова и где се налази: у једној од најотменијих ресторана великога булевара вечераше с неком младом глумицом. Јавише јувелиру и овај наваљиваше да се одмах ухапси, али га умирише, гшседнувшн са више агената све излазе локала и кад око једиог сата ноћу лупеж изађе са својом глумицом и заједно се попеше у кола, одмах уђоше за њима у кола два агента, а треНи се намести уз кочијаша, те се одвезоше у иреФектуру. Још једно лукавство инспектора сигурности Гељорда и једпога од колега му. Ишчепркали су да се неки ФалсиФикатор новаца налази скривеп у некој удаљеној кући парискога предграђа, па су хтели. ухватити га. Гољорд распитиваше кућног надзорника, док му пратилац стајаше доле на улазу, а кућни надзорник услужно вођаше иолициста у горњи спрат, где становаху, као у јазбинама каквим, десетак и више закупаца. Од ФалсиФикатора никаква трага, ни на тавану, ни у подруму, где је све тачно претресано. Гељорд оде из куће, каза све тачно својему колеги, који се после нола сата ушуња у кућу, и то најпре баш у нодрум и ту у помрчини тишим гласом позва: »Изађите, иикога нема, слободни сте! с< „Ево ме а , беше загушљив одговор и једна рука нружи се испитујући, коју иолицист ухвати и ФалсиФикатора новаца поведе излазу, где га, уплашена, одмах чврсто везаше. Али да то не иде увек тако лако и угодно, више пута се уверио сам негдашњи инспектор сигурности, потоњи шеф Росињол. Он беше изаслат да расветли иеко убиство, којо се догодило у Вервиру, еснејском округу. Преобучен у скитницу, оде тамо и преноћи у неком бедиом дому; слушаше да се подазрева на неког надригуслара, по имену Ричард, купи одмах у јутру за иешто мало пара једап саксоФоп и са њиме »концертова1ле (< у некој ракиској крчми, спроћу стана Ричардова. Свирком намамљен, до1 ; е и Ричард, па попуди скитничког музиканта да се удруже, пошто он гуди уз гусле, а двојица зарадиће увек више заједно, него сваки посебице. Росињол је то и хтео, прихвати иредлог и путоваше с музикантом но суседним местима, радујући се што је тако брзо стекао поверење свога друга, а уз то прибирајући грађу, како Ричард није био сам убица, него је имао још два сукривца, једну протуву и једног играча по коноицу. Да би добио иоверење ове протуве, полицист се пријави полициском преФекту тога места и замоли га да похапси све скитнице; н он сам буде ухапшен с правим скитницама, да би му се могао приближити п дознати што жели. За тим је неко време радпо као падничар у Фабрици ужарнје и ту се упозна и са оним ужарем, док најпосле ие беху готове омче за лов овога и оба његова помагача. Знатан број париских тајних агената заложили су живот и здравље своје за верно исиуњавање својих дужности. Ако се разгледа списак лица полицпје сигурноети за последњу деценију, наћи ће се, поред мпогнх имена, »умро у служ.би" или „ненсионован због угјјоженог здравља«; само 1892. г. номреше шест инспектора нолиције сигурности, претриевшн да буду Тешко рањени и навукавши у служби клицу смртоносне болести. Као и у другим занатнма и познвима живота највалшијп су савезници тајне полиције »случај® и „срећа", силе, од којих се наравно ни једпа не да нринудити. Тек пре неколико недеља врљаше преобучен један париски агенат по крајњем булевару. Три индивидуе, које су на клупи седеле, падоше му у очи. Трудећи се да не надне у очи, седе и сам на клупу, извукавши новине и бајаги дубоко се удуби у читање, али је у стварн ослушкивао и нратио сваку реч из тихога говора оие тројице. Тако је сазнао, да су ови намерни исте вечери на стеиеницама куће равза^е ропсеаи да опљачкају каспрку једне ресторације на севастопољском булевару, која увек у одређени час дневни пазар од 1400 —1500 динара предаје своме господару, који станује у поменутој пасажи. Полицист извести о томе што је чуо своју власт, иа онда се сноразумеде са гостионичарем и касирком, те ова, једна одважна и млада швајцаркиња, пође у уобичајени час својим путем, праћена на нешто одстојања тројицом подазривих лица, од којих се једно ушуња за њом у кућу, а на степеницама је задрлса и рече :

»паре даЈ или

али у том тренутку нападе га пет агената,

који му пре свега нож одузеше, за тим добро притегоше, а у исто време беху доле везана оба иомагача му. Још је много оригиналније хватање неког опасног лоиова ире мало времена. Два агента гледаху једне вечери у улици Светога Мартина, како неки човек, одевен као шпедитерски разносач пакета, на колицима гураше неки тешки сандук, коме на махове нешто као да говораше, од чега они разабраше тек по коју реченицу, као: »гледај да истрајеш... још мало, па смо ту... проклето... тешко...", на за то пођоше за овим сумњивим лицем, које предаде сандук у контоару једне велике експортне радње у улпци бопдијевој. Не пропусгише јавити се шефу те куће трговачке, али како овај беше иа-путу, то пред њих беше изашао његов деловођа, који им, на њихове примедбе, каза, да је човек сандук предао казавши да јо бајаги поручеп, што он опет ие молхе да контролише због осуства шеФа, а кад је оп у иоруку ту посумњао, да му је човек одговорио, да ће сутра рано туда проћи, на, ако би се показало да је погрепшо донесен, узеће га. Полицисти га замолише да ништа не предузима. него да се са њима ноћас прикрије у соби, близу контоара. Тако и учинише, а око поноћи осетише, како се сандук отвара изнутра, како из њега изађе човек неки, који удешеним кл,учем отвори ковчежић са новцем, па, опљачкавши га, опет се пал^љиво затвори и с пленом својим прибеже опет у своје склониште. У јутру рано ето онога што је иредао сандук, извињавајући се да је иогрешно предан сандук, па га натовари на своја колица, која гураше даље. На улици узеше га оба агента један с једне други с друге стране и он мораде свој скуни терет лично одгурати у преФектуру. Један пут је псето било издајник. Неки дућански лопов, по изгледу човек одличан, праћен необично опшшаним белим нсетанцетом, ухваћен је на самом делу кра^е, али је бегством