Policijski glasnik

178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 23

и законик о поступку судском у кривичним делима од 10. Априла исте године, наћи ово: »Спорови, који се затеку несвршени код окружних судова и код великог суда за грађанска дела у време, кад закон о устројству судова и закоиик о постуику судском у грађанским парницама почну важити, довршиће се по прописима ових закона.® Из овога а и оних прописа у тачци 1, 2, 3, 4 и 5 наведеног § 2. уводног закона од 20. Априла 1865 године, види се, да је и законодавац усвојио оно правило о повратној сили Формалних закона. Ие стоји дакле оно, што Апелациони суд тврди, да »нигде у закону није ароаисано, да формални закони могу имати иовратне силе. к — • « I • ДУШЕВНЕ 000БИНЕ У ЗЛОЧИНАЦА По Бг. На^е1оск ЕШз-у и др. ЧНТАНО У „ПРАВНИЧКОМ ДГУШТВУ НА ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ к Велика већина од нас, поштовани слуигаоци, имаће у своме доцнијем животу сталан задатак: да заштићује друштвене интересе и да се бори против злочина, овога данас најистакнутијега друштвенога питања. Напредак у овој борби много ће зависити од студије социјалних Фактора злочина, а нарочито од свестраног испитивања злочинца и његових особина. У тој сврси упознавања оних, с којима ћемо се свакодиевно сретати, покушао сам, да у главноме по др Хавелоку, а и другим писцима, изнесем њихове (злочиначке) душевне особине. — На ирвом месту говорићемо о моралном инсензибилитету, наравственој неосетљивости код злочинаца. 1. Морални инсензибилитет. Затупелост осећања код инстинитивног и код злочинца из навике, његова непредострожност, оскудица у кајању, његова жеља за увесељавањем, све је то било много пре познато, иего што је БезрГпе предузео посматрања о томе. У језику Француских злочинаца »арго«, савест се зове 1а тиеМе, а навести кога на нечастаи живот каже се „1' аПгапсћЈи.® Ова морална тупавост позната је врло добро свима онима, који су долазили у ближи додир са злочинцима. ОаИвели: »ако злочИнци осећају кајање, то је само због тога, што нису извршили још више злочинстава, или што су се дали ухватити." Достојевски, говорећи на једном месту о својим интимним познанствима и пријатељствима са сибирским злочинцима, вепи: »за време ових дугих година морао бих открити ма и најмањи траг од кајања, од моралних патњи; али то ни најмање! Одвојеност и тежак рад развио је код ових индивидуа само дубоку мржњу, жудњу за забрањоним уживањима и страховиту равнодушност. с( Он ирича о једноме оцеубици, који је неком приликом у току говора сасвим мирно рекао: »узмите н. пр. мога оца; до своје смрти он није никако био болестан. к — „Сцене ужасног очајања не дешавају се готово никада међу робијашима с( , вели Др. \Уеу из Елмира, „никакви немирни снови не сметају њипом тврдом спавању, а и апетит им је изврстан®; на једном другом месту примећује, да се међу злочинцима врло ретко и у сасма слабом облику јавља бол за кућом, тако, да се од 3000 осуђеника сећа од прилике само шест случајева, код којих је то приметио. в Врло је значајно«, примећује Ба^Ш, »да сам нашао врло мало осуђеника, који по изгледу и ио речима чине утисак правог очајања, ма колика била дужина њиховог затвора, тежина засебне казне, или величина разлике између њиховог пређашњег и садашњег живота.« Давит изгледа да приписује ову грозну равнодушност једној врсти природног хероизма, који је својствен злочиицима. Али ипак спомиње једног осуђеника, којега за све време његова затвора није никада видео да је се насмегаио. „Цело његово биће изгчедало је врло јадно и жалосно, и прављаше највећи контраст равнодушности осталих осуђеника. Његово стање је било у овоме: Био је зидар у Саисеу. Једнога вечера у очи недеље до^е кући и ако не нијан, оно ипак »нешто угрејан® ; ту нађе своју жену у сузама, од које дозна да ју је ударио неки човек, који је становао преко пута од њих. С длетом у руци упадне он у кућу дотичнога и зада му смртоносне новреде. Јасно је, да овај, на седам година осуђени робијаш, није био инстинктивни или злочинац из навике.

Нису га анти-социјални, већ социјалии инстинкти натерали на злочин. Он је био злочинац под угицајем страсти, и његов случај потврђује само опште правило." У опште може се рећи, да се догађаји инстинктивних злочинаца и злочинаца из навике слажу с веровањем једне религиозне секте из времена енглеске републике, која учаше, да се највеће душевно блаженство састоји у радњи рђавих, грешних, непристојних дела, и да ће они људи и жене бити најсавршенији и најсличиији Богу, који при најтежим греховима осећају најмање гриже савести. Културне тековине, рад, част, истинитост за паразитног злочинца а нарочито иреступницу, немају никакве вредности. Разбојништво, крађа, превара и ироституција важи код њих као занимање, рад. Безрте је у својој Р&ућо1од1е па1иге11е испитивао ово питање у највећем обиму, како би дошао до егзактних резултата. »Ја сам у овом циљу прегледао све године СахеИе <1е Тпђипаих до 1825. и одатле сам стекао уверење, да ова психичка особина спада у непроменљиве ознаке злочинаца... дошао сам до извесности, да они злочинци, који су своја дела уиапред смишљали и ковали, нису никада осећали кајања. Даље сам нашао, да ако се код кога злочинца после дела и нађе правог кајања и очајања, да је исти извршио казнимо дело или под утицајем јаке страсти, која је за тренут угушила његово морално осећање, или каквим несреКним случајем без злочиначке намере." Два прва велика психичка услова за злочинејесу по његовом мишљењу: инсензибилитег и первезитет, а нарочито ако к томе придођу још и две моралне аномалије : лакоумност и равнодупгаост према будућности. I) аргпе цитира следеће место из једног саслушања: »ви сте ваш злочин смислили унапред?« питаше судија. »Јест, од пре осампаест месеци.« »Али то је страшно.« »То ја знам ; то сам хтео да извршим још у априлу, али пошто не имађах новца, то сам га одложио до јануара. с( — Кад су једног убицу водили на губилиште, спази он у огромној маси светине, која га обасипаше 1«гетвама, неког спог друга, на ће му тек довикнути готово с насмејаним лицем: »Хеј море! ја сам баш на смрт осуђен®. Неки Албанез, пошто је убио једног странца ради пљачке, жаљаше што гаје метак коштао 5 пара, а међутим у цепу своје жртве нашао је само 4 паре. Једино је на то жалио. Један убица провео је два дана по своме злочинству у весељу и пијанци са јединм својим другом, »весео као шева (( , као што га овај описује. »Једна околност, као што се чини, ипак указује на кајање« — рече му судија, »у притвору хтели сте се заклати." »То је било само за то, да не бих дошао у затвор. (с ЛУатеУп^ћ! је не поцрвенивши признао своје ужасно злочинство. Када је упитан, како је могао убити једно тако невино створење, као што је Не1еие Аћегсгот1Ме, одговорио је: »вере ми ие знам ; али она имађаше тако дебеле ноге! сс Неки париски канлар убије једну стару крчмарицу ради похаре. Због тога буде осуђен на смрт, без икакве наде на милост. Он је ово знао, али ништа за то није марио. Са чуварима је говорио о свачему, не додирујући свој злочин ; читао је књиге из затвореничке књижнице и завршио је с оном, коју је назвао »литерарни рад својих последњих часова«. Имао је особиту наклоност према стиховима и писаше неку драму о своме злочину. Чешће говораше својој околини : »смрти се не бојим ни колико војник или философ . Ипак она ме сналази у јеку моје младости и снаге; то је страшна ствар, али ја сам спреман, и иа ешаФот ћу се попети смело и са издигнутом главом". Овај сократски злочинац понашао је се као што је и рекао. Јутро на дан свога ногубљења нроспавао је мирно, за тим је устао, обукао се, све с насмејаним лицем, радостан, као што сам говораше, што се још налази на овој земљи, где се и поред свега ипак тако лепо живо. Апетит му је био добар и шаљаше се с чуварима о малој порцији јела, која му је била послата, тешећи се међутим : »Ра1лепсе! а 1а ^иегге котгае а 1а ЈЈиегге«. Могло би се још много примера навести за доказ моралне тупавости код инстинктивних злочинаца, која се често испољава у бруталним злочинима; међутим ови су примери лако приступачни и делимично познати, с тога ћемо се задовољити још с једним примером из нашег злочиначког живота, кога наводи г. Таса Ј Миленковић на једноме месту у својим белешкама: »Неки Глигорије Јоваиовић из Власотииаца, осу-