Policijski glasnik

ВРОЈ 29. У БЕОГРАДУ СУБОТА 17. ЈУЛА 1899. ГОДИНА III. оср О ј ОГ ) ооо с СП> О ј СГ) О ј ОО ооо с <ОГ> ооо ооо ООГ> ооо ооо осо оуо ооо ооо ооо О ј СГ> С ј ОО оо? О ј ОО с <00 ооо ооо ооо с/ур осо осо обур сд»0 ооо О ј С ^ О ј ОГ ) С ј ОО О ј СГ ) О ј ОО О ј ОО ОЈОУ <$ао сдо оо^ с /75 с6уз о*л> о < ур осо соо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ осо а/з ог>о сло об о соо' оуа оо о 'о>о ооо ооо осао с//.' ооо осо ооо ооо осо ооо осо"ооо ооо ооо осо осо ооо осо осо осо осо' осо"6со осо ооо обо соо ооо (»О ооо осо 0<5О осо осо осо осо осо ооо осо ооо »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаппут недељио. По потреби биће ваиредпих бројева. Претпдата се шаљо уредништпу у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општиие а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичпидима, општинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, полугодишње 6 дипара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишае 5 динара, ну ови се по овој дени могу иретнлатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годииу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједипи бројеви »Полидијског Гласника« не цродају се. Рукописи не враћају се. уу^ уут> •//. УУ: >5Т> УУ: У/Г> УУ •//? уу: //: ■//? ууг> /л //г / о УОТ С/УР ОСО С/УР С/УО О СО ОУР СХ/Г У/З С/ТО СХ/З ОЗО СУУР СУУР ОУО С/УР .-уур 050 СУ50 с/>о //) осо с//Г) СУУР 009 ОУР СУ>О СУУО С/УР

ЧОБЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. II. Јовановића. (иаставак) Миоги од најбољих и најпоузданијих посматралаца заиста и дошли су до са свим других ресултата и закључака, различитих од школе италијанске и њених присталица. Тако 1еп Ка1е и Ра\у1о\У8к1') кажу: »У онште, серија наших посматрања ие потврђује, бар не са гледишта упоредно краниолошког, да су злочинци нека класа јако различна од других људи. Клипична истраживања као да су иоуздапија; изгледа нам вероватније, да је разлика између опасних класа и средњег човека осталога света у опште вмше у нарочитом стању њихове нервне системе и у мозгу њихову него у дименсијама лобања им. »Анатомска посматрап.а, вели Не^ег, 2 ) на злочинцима чињепа, имају вредности по себи ; ваља их наставити и даље, бележити, а не занимати се тиме до каквих ће закључака доцније довести. »Но што можемо још сад тврдити, то је, да ми, на супрот мњењу које нам се потурује, не држимо да - су лобања и други делови тела нешто патогномско у диагнози криминалитета; на против, у својим предавањима увек смо уверавали и чињеницама доказивали, да степен интелигенције и вредност моралних својстава човекових не зависи од чинилаца, који би се налазили у одређивању кубатуре лобањине и тежине мозга. Такав је и суд Мапоиупег-а. 3 ) »Ми, који смо испитали 80 лобања лица смрћу кажњених и хиљадама свакојаких лешева, можемо само недовољиом искуству приписати мњење, које налази патолошке и абнормне характере нарочито у редовима лобања мучких убица... Ту се узимљу у рачун и све мало важне промене. Но ако се хоће, може се наћи и читав низ лобања међ њима, које ничега немају од свих тих више или мање неправилних особина, приписиваних злочинцима смрћу кажњенима, те би, но томе, они морали иунити читаво гробље честитих људи... Свакојако на лобањама иогубљених може да се нађе аномалија, које дају претпостављати, да је индивидуа умоболна била или да је могла натити од немања душевне равиотеже, али је извесно и то, да убицу не можемо уврстити у болесне само по тој услед прематурне синостозе деФормованој лобањи, јер много људи имају истих аномалија, а оиет су са свим здрави.« Исто тако и V. НбШег 4 ) вели: »Пре свега није могуће, вели он, из самих особина, којима се нешто удаљава од иормалне лобање, закључивати на душевне особитости. Доказа за то имамо доста... Не може се опростити заблуда, која би хтела сваког човека, на коме има тих зпакова дегенерације или изрођавања, да узме за предестинираног злочинца, за човека злочину намењена од природе му, или да те знаке изнесе као доказ за кривицу против оитуженога, као игго би хтеле неке велике нристалице нове школе у Италији." Тако мисли и гзоп КГгп: 5 )

') Еоуие сТАгПћгоро^о^е 1881. I. с. 108. 2 ) Ј^а ^иеаиоп <1е 1а спгшпаШе аи соп^гев <1е теЛесте теп1а1е & Апуегз. ВгихеПев, 1 885. ст. 2 5. 3 ) 1,ез сгапеа с1ез виррУсЈез. АгсМуев с1е 1' ап!ћгоро1. спгшпеНе 1886. Ј\» 2. ст. 130. 4 ) Бег 1ггеп{геипс1, I ст. 2. 5 ) Саезаг ^отћгозо'з Уегћгесћег-Ап1ћгоро1о§1е. КгШзсћев Ке{ега1 уоп РгоГ. Кјгп . В1аМег 1пг Ое1апЈ*Ш88к.ип<1е Кс1. XXIV. НеК; I ст. 16.

„Ма да је од великог шггереса што се зна да ненормалности на лобањама злочинаца нису никако ретке, ипак су њихове нојединости тако разнолике, тако неједнаке, да им се не може придати пресудна вредност; никакав закон, или бар сталност и једнакост, пије се могла наћи у том одступању од норме". »До сада, вели Мантегаца, 1 ) ни један краииолог, ма колико да је фини и искусан посматрач, није могао и не може но неким сталним и сигурним знацима да разликује лобању злочинца ни од лобање најплемепитијег мученика. Ко би данас тврдио да то може бити, отишао би за читаво столеће у иазад, у доба када је Френологија пипањем лобање давала диагнозу и генија проналазила. И, н"а послетку, Вптпдег" 1 ) каже: »Ако око тридесет злочиначких лобања с малим изузетком дају врло грубе Форме, које казују како мождани капак тако и лице несиметрично, грубо и јако развнјених костију, опет се мора признати, да се баш таки кројеви лобања, као у ових злочинаца, Фактички налазе и у људи сасвим невиних кроза цео им живот. Две лобање из наше збирке казују, како се јако те злочиначке лобање могу разликовати величином, Формом и тежином. Лобања Ане Пикел-, која је убила свога мужа и имала 22 године, тешка је, груба и казивала би суровост, међу тим лобања злогласнога убице и разбојника Гампа врло је лака, порозна и не прави упечатак грубог градива«. Наш аутор, за овим, поново изриче своје мњење, да се у деФормитетима злочиначких лобања не налази ничег специфичног , и што је сада најважније, јер казује и узрок тих деФормитета, он их налази са свим конформним, сагласним с многим иогрешкама у организацији, махом И у најве^ОЈ мери Зависнима ОД социјалних прилика. Те погрешке у организацији и деФормитеги догађају се у нижим редовима друштва, из којих баш и излазе злочинци, и оне су тим чешће, што неповољније делају ови узроци, те социјалне прилике, и што лакше тиме иостају наследне исте ненормалности. Доцније, на згодноме месту у овим чланцима, ми ћемо опет свратити на ово, те Фактима и бројем показати како су и које су иенормалности постале услед тих социјалних прилика. И у психиатрији је нокушавано да се Формација лобање доведе у везу с поремећеношћу душевном, па се ни ту та веза није дала доказати. Не узимљући у обзир неке, и овде ретке, са свим екстремне облике деФормитета, које заиста могу собом донети душевну иоремећеност, испитивањем многих стручњака показало се, да нема лобање, која би лудима била специфична. Средњи, просечни капацитет лобање лудака, по тим посматрањима, знатно је већи него у душевно здравих, али тај већи капацитет лобање лудака према нормалној лобањи стоји у обрнутој размери у погледу мозга лудака. Наравно да је на лобањама умоболних нађено пуно ман.их неправилности, али је ипак са свим' још у иитању да ли те аномалије стоје у каквој узрочној вези с психичким обољењем. Кгаиве је у збирци завода за умоболне у Хилдесхајму од 300 лобања лудачких нашао 198 (140 мушких 58 жеиских) без икаквих ненормалиости. Он, као и Вирхов, каже, да има врло неправилних лобања с потпуно нормалном делатношћу духа и с впсоком интелигенцијом, међу тим са друге стране незнатна одступања повод су психичком обољевању. Сваки иоједини деФормитет дименсија ло-

') КтзЦа репа1е, Во1о§па. 1886. ст. 214. 2 ) Агсћ. 1пг Ап1ћгоро1о§хе, I 18 92. ст. VIII.