Policijski glasnik

378

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

и које му служе као помоћне. Ово опште правило нарочито важи за правнике, чији је објект — све што постоји — према чему лако је увидети колико је потребно правнику, бар енциклопедично знање осталих делова науке и бар површно познавање прогреса науне у опште. Па и ако стоји то да нису сувише ретки случајеви, где су енциклопедисте и аматери учинили великих услуга специалистима и проФесионистима, ми се ипак одричемо сваког удела у заслузи, ако их је ово излагање електрицитета стекло, јер то не би била наша тековина, но оних чијом смо се тековином ми као енциклопедисте послужиле. За сада завршујемо ову студију, али ћемо се морати у скоро опет вратити на ову ствар зарад расправе извесних чисто правних питања.

УВРЕДА И КЛЕВЕТА НЕ МОЖЕ СЕ НАНЕТИ ПРАВНИМ ЛИДИМА Одлу^а Опште Седнице Г^асационог Суда Државни тужилац првост. суда за вар. Београд онтужио је истом суду Ђорђа, за то, што је у каФани код Драгутина, у Јагодини, казао за одељак Београдске Задруге за осигурање живота: »да је основан на лажној основи; да су се у Београдској Задрузи скупили најгори људи; да Београдска Задруга евојим осигураницима не даје никакве гаранције и да српског министра, који је ову установу допустио, треба оптужити«, и тражио је да суд Ђорђа за ово дело клевете осуди по § 210. Крив. Зак. Првостепени суд за вар. Београд налазећи, да је дело потпуно утврђено способним сведоцима, осуди Ђорђа за клевету на месец дана затвора пресудом својом, од 27. септембра 1890. год. Бр. 20.320. Осим тога првостепени суд нашао је, да у изразима: в да су се у Београдској Задрузи скупили н.чјгори људи« — стоји и дело увреде, али како за то нема тужбе, то се преко тога у смислу § 216. Крив. Зак. има ирећи као и да не постоји. Услед незадовољства браниоца опт. Ђорђа Апелациони Суд својом пресудом од 11. окт. 1899 г. Бр. 3606 нађе, да је пресуда првостепеног суда односно клевете на закону основана, а што се тиче увреде нанесене приватном тужиоцу Београдској Задрузи. Аполациони Суд налази, да она и не постоји; јер но § 213. Крив. Зак. код приватних корпорација, предмет увреде не може бити гкуп неодре1)ених лица, као једна целипа, веК поједина лица, кад се именују, што овде није случај, па се с тога опт. Ђорђе за дело увреде има отпустити испод суђења по § 250. Крив. Пост. По жалби опет брапиоца опт. Ђор1>а Касадиони Суд примедбама свог првог одељења од 1. новембра 1899 год. Бр. 8842. поништи горњу пресуду Апелационог Суда са разлога: »Пре свега, погрешно је Апелациони Суд узео, да Београдска адруга може бити предмет клевете, а не и дела увреде за то, што код приватних корпорација предмет увреде не може бити скуп неодређених лица као једна целина, већ поједина лица, кад се именују, а то овде није случај, — јер дело клевете садржи оне исте карактерне знаке, које и дело увреде, с тим, д I се код клевете тражи још и то. да ко неистинита дела на другог износи, која овога мрзости или презрењу публике излажу. И код једног и код другог дела појављује се повреда части извесног лица, од које повреде ово лице има закон да штити. Зато, ако се узме, да се Београдској Задрузи, не може нанети увреда, онда не може ни клевета, кад и за ово последње дело не достају карактерни знаци. Даље, Касациони Суд налази, да према §§ 210 и 213. Крив. Зак. предмет, како увреде, тако и клевете, не може бити скуи лица, као једна целина. Одредбе ових параграФа претпостављају као објекат по.једина лица — човека, што се види како из § 210. тако нарочито и из текста § 213, јер закон у овом носледњем параграФу тражи за дело увреде такве речи или дела, која се „по стању лица" као увреда части појављује. Ово правило утврђује се и изузетком, који је законодавац предвидео једино у § 104. Крив. Зак односно увреде и клевете надлештава, политичких тела, Народне Скупштине, изборне скупштине н бирачког одбора. Према овоме, и Београдска Задруга не може као целина бити предмет не само увреде, како је Апелациони Суд нашао,

већ ни клевете. Предмет и једног и другог"дела могу бити само поједини чланови њени, а кад то стоји, онда овде и нема приватне тужбе од надлежног лица, јер тужба Бр. 6045 није дата од стране појединих чланова, нити се Задруга као иуномоћник ових појављује. За то је Апелациони Суд погрешно осудио оптуженог за дело клевете, већ га је требао на основу разлога какви се у овим примедбама излажу, пустити испод суђења по тач, 6. § 250. Крив. Суд. Пост". Апелациони Суд није усвојио горње примедбе Касационог Суда већ је 9. новембра 1899 год. под № 4070. дао ове прогивразлоге. » у представљеном случају, који је пресудама оба нижа суда обележен као клевет а, напада се Београдска Задруга за осигурање живота као целина, која је постала на правној и моралној основи. На против клеветом се износи да јој је ослова. лажна, и да она својим осигураницима не даје никакве гаранције. Овај завод и све друге њему сличне установе, имају права на заштиту закона, као и свака друга приватна личност. Од ње се оне разликују само обликом представљања т .ј. док је тамо подлог права Физичка личност, овде је, на против, та личност метафизичка, као удружена јединица од разних лица, коју јединицу представљају (персониФикују) нарочити повереници или изабрана управа. Кад се дакле, према Заводу или Задрузи за осигурање живота, као законом иризнатој установи, употребе изрази, којима се доводи у сумњу правност или моралност његове егзистеиције, каже се правним као и обичним језиком, да је завод оклеветан. У овом случају, право тужбе има његова Управа, као представник пелине, која је опет то право пренела на г. Милана, као друштвенег заступника. Под клеветом разуме се изношење лажних дела, која срамоте и омаловажавају личност, којој се придевају; дакле, за појам клевете потребно је, арво да су збића, којнма се каља дотично лице, лажна; и друга да су она измишљена или изнесена злонамерно, да се исто лице омаловажи у моралном или уназади у материјалном погледу. У овом конкретном случају, ти су услови несумњиво доказани, и обема пресудама служе за основу изречене казне. Разликовање повучено пресудом Апелационог Суда између клевете и увреде код приватних корпорација, или колективних јединица, има своју чисту субјективну основу. Док се завод као такав, може да оклевета или увреди у својој целини, дотле његови чланови не могу бити увређени или оклевет ти, ако се инкриминисаним изразом не именују нарочито или наговештено толиком извесношћу, да се без двоумљења може да позна нападнутс лице. По себи је увиђавно, у овом последњем случају, да се ислеђење отпочиње само тужбом приватног лица. На кратко, завод по себи, може бити тужилац, кад се напада искључиво његов штатут, или организација, или цељ. Поједини његопи чланови појављују се као тужиоци увек, кад су нападнути поименце или у групи, и то у последњем случају тада, ако су нарочито именовани по свом занимању (н .пр. управа, књиговође или благајници). Избачена реч у Форми, која поклапа све особље у заводу, дакле без ближе личне или пословне одређености, не садржи кажњиво дело. У том смислу оцењен је у побуди Апелационе пресуде онај други инкриминисани израз в да су се у Београдској Задрузи скупили најгори људи", и нађено је, да не садржи увреду. Основаност предњег разлагања иотврђује се згодно следећим примерима: Петоро књижевника, чија имена не зна публика, уговорно издаје извесна научна дела, која на насловном листу носе означај „саставили аеторо иријатељ а Сраске Књиге «. У својој оцени рецензенат нападне дотично дело и назове непознате писце, лоповима, који су крађом читавих листова из туђих књига направили збркану целину, Лозивљући уједно власт, да их казни као праве варалице или неко клевета радњу тројице ортака, која постоји н .пр. спроћу саборне Београдске цркве под Фирмом Н. Н. не именујући ортаке, но само Фирму Или, неко публикује преко новина да, рецимо, у Васиној улици, почевши од Лекићеве зградедо позоришта, све дућанџије, бакали и каФеџије пљачкају купце на метру, килограму и литру, да Фабрикују вино и ракију и трују свет ит.д. Био би апсурд одрицање да нема права тужбе ноједино лице, у овако изолисаном или