Policijski glasnik

ВРОЈ 52. У БЕОГРАДУ СУБОТА 25 ДЕЦЕМБРА 1899. ГОДИНА III. а <ог> аоо с«оо с <оо ооо с.оо с«оо оро оро с<оо с<оо ооо оосгојоо ооо ооо ооо с .оо (аоо (аоо с^оо оу с^о оуо &оо ооз сјоо <ууо оуд с.оо с<оо (^оо аоо соо с»ср ооо ого^ (^оо с«ос> с.оо ооо с»оо с<оо <2.00 с ^о <ил> <жо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКШ РАДЊЕ О^ГсГ^О О у О Ој СЈО О бО С^"с>УР'обО ООО С/>0 сло О&О ООО СУУГ' ОГ/Ј С/УЗ с/^аоосло соо с^о ооо слс сло С^ 050 С^ СУ90 СУ50 с/>о 050 с^ соо осо 090 с/? о 0<?О СОО ОУ5 ООО О У сло ОР О соо с/?о »П0ЛИЦИЈС1Ш ГЛАСНИЕ« издази једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претллата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашн.ости код овлашћених скуиљача иди на лошти. Дена јелисту: селима, које улазе у састав општине а која је већ претилаћепа, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претилатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ос/о обо огуо <иур ооо"об о ооо' оу р оо о"оуз о ооооо ооо о-ур - уур ооо оо о оур о сур'о<ур ооо осо оуо о>уо оур о>ур ооо о<уо оу5 о-ур о-ур ооо оур у/ј .ух; осо о-ур о>ур ух) о^о "о>ур одо >ур оуп сос

ФАНАТИЗАМ КАО ИЗВОР ЗЛОЧИНА (свршетак) Основни је наук ове секте у догми: да се пророк јавља као човек, који јој је Бог. Код хришћана само се Исус Христос јавља као Бог и човек, код шибаника њихов пророк представља Бога. У току времена оснивалац секте мало по мало заборављан је, те стадоше важити ова правила: сваки човек, обдарен даром нрорицања, може постати пророком, а сваки пророк уз то је и Спаситељ, човек који постаје сином божјим. Њему Се они моле као Богу, њега поштују као Бога, његове речи њима су јеванђеље. А како се нервозна лица лако занесу, може се појмити како је велики број тих спаситеља. Свака група ( шиф , општиља) шибаника има и свога Христа и своју Богородицу. Услед тога, међу њима нема јединства. Што у једној општини бива, не може се другој стављати на терет. § 203. руског казиеног законика говори о припадању сектама, које се одликују крвавим празноверицама и Фанатичким нападима на свој' или туђ живог и другим неморалиим и гнусним делима. По том параграфу шибаници су обично повлачени да одговарају. Сад је касациони суд одлукама својим од 29. априла 1892., 8 јула 1892. и 7 новембра 1895 решио, да се нресудом мора увек утврдити која су од тих дела учинили чланови растеране дружине. Само ирипадање секти по себи није још никакав основ за примену § 203., јер догме појединих друштва никако нису исте. Тиме је већ прописано шта треба извидети. Судија има да утврди: 1., којој секти припадају оптужени и 2. да ли секта доиста чини. крвава и неморална дела. Да би се одговорило на ово друго гштање, не сме се заборавити чиме народ терети шибанике; народ их окривљује да о свом причешћу приносе људе на жртву и да о сваком скупу вређају шесту заповед. И о једном и о другом било је често говора и у литератури и на суду. О причешћу шибаника прича Павле Мелников , један од иајбољих познавалаца руских секата, ово: На једном скупу своме, шибаници изаберу једну младу девојку и кажу јој да је она мати божија; жеља је општине, да се причести телом њеним и телом спаситеља кога има да роди. Ако она пристане, свуку је и метну на почасно место. Сви који су ту обожавају је као Богињу и моле јој се; а пошто се молитва сврши, погасе се. свеће и весеље отпочне. Ако божја мати затрудни, општина се ионова скупља. Девојка се свлачи сасвим гола и меће у буре пуно воде. За тим јој се одсече лева сиса, а отворена рана ужеже усијаним гвожђем. Одсечену сису исеку све у танке котурове и шибаници их једу. Ако доцније мати божија роди мушко дете, они га прободу и његову крв пију о иричешћу, а тело његово сасуше и у прах стуцају. Тај прах саопу у замешено тесто, које Но том испеку као хлеб. И тако справљен хлеб замењује им о причешћу тело Христово. Ако је истина да се шибаници у така дела упуштају, онда се мора признати да канибализма још никако није нестало из Европе. Али је сва прича сасвим невероватна и потпуно неоснована. ЈЗ^два се да замислити, да би тако млада и уз то трудна девојка могла поднети таку операцију. Па онда, последице таког осакаћивања тешко би се дале сакрити. Увек треба извесио време да така рана зарасте и излечи се. У вековним шумама и брдовитим стенама може бити да су и могла така грозна дела остати непроказана, али то није могуће сада, кад

жандарм иде и у најдаље село. И како овакав злочин није судски доказан, то се сва прича о причешћу шибаника мора сматрати као мит. Сачувани су акти једие парнице из XVIII столећа, и из њих се може видети, како је нека сељанка из секте шибаника (онда зване квекера) на мукама исказала, да су чинили таква свиренства. Но на другом саслушању порекла је то признање и казала, да је раније тако рекла само да би се опростила мучења. И како је у том нроцесу заиста већина оптужених у мукама умрла, морамо допустити да се казивање ове јадне жене не узима ни у какав доказ. Па ипак многи писци примају мњење Мелникова. Шта више Пеликан , чије дело о шкопцима и шибаницима важи као класично, тврди, да се убијање мушког детета не да као неистина одбацити, ако и јесте невероватно сакаћење матере божје. Прелазећи на другу тачку оптужбе,. морам« признати, да шибаници живе најнеморалније. Према томе лако је могуће, да се о њиховој служби божјој одигравају гадне сцене. У принципу они су аскети, јер одбацују брак/ Али како се некажњено не могу вређати вечни закони, то се у њих развио живот пуст, који је народу за подсмех. Њихова је божја служ-ба у пеВању песама и молитава уз бестидне игре. Игра има тај циљ, да толико надражи осећања, да пророци падну у занос, да дођу ван себе. Да би се то постигло, жене се с^лаче сасвим голе, а чланови дружине, играјући, шибају један др.угога. Кад се само помисли да су ови секташи без породице, може се мислити шта све бива при тој церемонији. Све је ово утврђено Фактима, у које се Не да сумњати. Године 1889. расправљана је пред судом сибирским једна парница, у којој је истрагом доказано, да је оптужени био старешина једне општине или дружине, која је одбацила установу брака. После службе божје обљубе су вршене у кући у којој се Богу моле. Сам оптужени узимао је за се у постељу више лсеиа. По тим Фактима поротници узеше као доказано, да је у тој општипи служба божја скопчана с неморалним сценама. Парница, коју ћемо сад испричати, има већег интереса са гледишта криминалистичког, јер је оптужени учинилац тешког злочина. 13. јуна 1869. год, би затворен у губернији саратовској један сељак и једна сељанка, што су као помамни јурили кроза село, најжешће шибајући коње. Жена је била сасвим гола и кочијашила је, а човек је од одела имао на себи само једну женску кошуљу, по лицу и по телу био је упрскан крвљу, која тецијаше из више рана. Обоје су били толико узбуђени, да су их морали држати људи за пијане или луде. Лако је било дознати ко су: сељак се звао Стазенков, а његова пратитељка Параскева Колесникова. Истога дана нађен је близу села леш једне младе девојке са страховитим повредама. Брзо се сазнаде све. Убијена девојка звала се Швецова и припадала је секти шибаника као и Стазенков и Колесникова. Јуна 9. били су сви троје код свог пророка Катасонова и на колима враћаху се кући. У колима седијаху још два верска друга: сељак Колесников и девојка Ковтунова Швецова. Неко време возили су се мирно, а кад беху поред једног језера, Колесникова, коју су поштовали као матер божју, заповеди, да Ковтунову баце у воду. И ово је одмах извршено, ма да се она, јадница, веома