Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

стварљива, да се ње ради чак и стидео и он брзо пређе на друге, стварније бриге и сумње, које су му остале у наследство после »проклетота јучерашњега дана сс . Најстрашније му је сећање било оно, како се јуче показао „низак и неваљао", не само због тога што је био пијан, него зато што је повео пред девојком њеног младожењу, користећи се њеним положајем, а са глупо пренагљене ревњивости, не познајући не само њихове узајамне, међусобне одношаје, него, шта више, не познајући ни човека као што треба. А и какво је право имао, да о њему суди тако брзоплетно и неразмишљено ? И ко га је звао за судију? И зар се може овакво створење, као што је Авдоћа Романовна, предати недостојном човеку за новац? Мора бити да и у њему има добрих страна. А стан? Па откуда је он, у самој ствари, могао сазнати, какви су ово станови ? Та он спрема већ прави стан... пих, како је то све гадно! И какво му је то оправдање, што је био пијан? Глуп изговор, који га је још више понижавао ! У вину је — истина, и ето истина се сва и исказала, »то јест исказала се сва гадост његовог завидљивог суровога срца! С( И зар је. ма и најмање допуштена таква сањарија њему, Разумихину? Ко је он у сравњењу са таквом девојком, —■ он, пијани лармаџија и јучерашњи хвалисавац ? »Зар је могуће такво цинично и смешно упоређење ? (с При тој мисли Разумихин сав поцрвени, и, наједанпут, као нарочито, у истом се тренутку јасно сети, како им је синоћ, стојећи на степеницама, говорио, да ће газдарица бити љубоморна на Авдоћу Романовну... то је већ било несношљиво. Из све снаге удари песницом о куинско огњиште, повреди себи руку и изби једну циглу. (Наставиће се).

ПИТОМАД ННИСТАРСТВА ШТРАШБИХ ДЕЛА Г. Министар Унутрашњих Дела изабрао ј е, на предлог Управника града Београда, за питомца ради проучавања антропометријско - полицијске струке у вези о најновијим начином констатовања идентичности, тако званим »Бертилонажом®, г. Душана Ђ. Алимпића, писара ср. врачарског, који је радио у кривичном одељку управином. Г. Алимпић је 23 о. м. у вече отпутовао у Букурешт, да тамо почне студије у заводу, којим управља др. Миновић, а који је нашој публици познат из „Тасиних Писама". Благодаримо Господину Министру Унутрашњих Дела што је за овај циљ изабрао г. Алимпића, нашег сталног сарадника, који нам је познат као један од најбољих млађих полицијских чиновника.

ТРАЖЕ 0 Е 1, Тихомир, син Филииа Пантића^ из Барварина^ среза темнићс-ког, округа моравског, отумарао је од своје куће незнано куда. Тихомир има 18. година, раста је средњег, блесаст је. 2, Л.еиосава^ ж. Недељка Маленовића, из Поновца, среза параћинског, округа моравског, отумарала је незнано куда. Лепосава има 18. година, раста је омаленог, црномањаста, има младеж на десном образу. 0 проналаску именованих ваља известити начелство округа моравског, с позивом на Бр 2016, или Управу града Београда с позивом на Бр. 3642. Стеван Таурђевић^ из Велике Моштанице, 16. ов. месеца отумарао је незнано куда. Стеван има 60. година, крупан, у лицу црномањаст, великих бркова, у сељачком оделу. Начелник среза посавског, округа београдског, депешом од 18. ов. м. моли све власти да Стевана пронађу и њему упуте. 0 нроналаску Стевановом може се известити и Управа града Београда. с позивом на Бр. 3832. •> »-♦ ♦ П 0 Т Е Р А Миливоје Радосављевић; слуга Николе Обреновића, молера овд., на дан 9. Фебр. т. г. увече покрао је свога газду. Узео је један пар одела од летњег штоФа, у вредности 40. динара, па побегао. Миливоје је стаса средњег, лица плавог, носа великог, надувеног, на себи има црно одело, на глави мекани шешпр, сиве боје са Флором. Начелник округа крагује-

вачког, актом од 15. Фебр. т. г. Бр. 2334, моли све власти да Миливоја потраже и начелству стражарно спроведу. Пронађени Миливоје може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 3818. Александар Пантић, из Ћуприје, бив..притв^реник суда општине ћуприске, који се је имао спровести у Књажевац, ради издржања једно-годишњег прогонства, побегао је из општинског затвора незнано куда. Александров је опис непознат. Начелник окр. крушевачког актом од 12. Фебр. т. г. Бр. 1464, моли све власти, да Александра пронађу и њему спроведу. Пронађени Александар може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 3636. Петар Динић, покућар, родом из Голупца, који је пре извесног времена био у служби код Браће СтеФановића, опанчара у Пожаревцу и кога су због рђавог владања отпустили, 9. овог месеца извршио је крађу Владимиру Живковићу и Кости Станковићу, калФама опанчарским, који су у служби код исте Фирме и однео: Владимиру један пар ципела и један пар чарапа; а Кости један пар одела, и то: капут и прслук црни, а панталоне суре, и једну кошуљу и магпну. Петар има 16. година, у опште црномањаст и буцмасг. Начелство округа пожаревачког, актом од 16. Фебр. т. г. Бр. 2562, моли све власти да Петра пронађу и њему спроведу. Пррнађени Петар може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 3921. Оскар Н. по народности Маџар, који је живео неко време у округу крагујевачком као коловођа дружине за протурање лажних новчаница, на дан 16-ог овог месеца умакао је испред потере, која је наређена у цељи хватања растуреног лажног новца. Оскар има 27 до 28 година, раста средњег, прилично развијен, у лицу пун, обријан, бркова малих, од одела има на себи капут чупав и на овоме крагну црне боје, на глави шубару равну пругасту. Начелство округа крагујевачког депешом од 17. ов. м. Бр. 2790., моли све власти да Оскара пронађу и њему стражарно спроведу. Пронађени Оскар може се спровести и Упр. гр. Београда, с позивом на Бр. 3672.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛ.ЕШКЕ Књига О љубави. Тако се зове књига у којој је наш песник и књижевник, г. Милорад Ј. Митровић, штампао један део својих песама — баладе и ромапсе. Ми је овде приказујемо, у колико само да се одужимо према писцу — песнику, који је и наш сарадник, а немамо потребе да је публици препоручујемо, јер је књига скоро сва распродата.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Модимо среске начелнике да у најкраћем року изврше наредбу Госп. Министра Унутрашњих дела од 3. новембра пр. год. 1Ш 23618. у ногледу иретплаћивања на наш лист.

0 Г ЛАС Ноћу између 17. и 18. јануара ове године неиознати разбојник обио је врата на мојој штали у Белосавцима (среза јасеничког, окр. крагујевачког) и из исте одвео је кобилу. Кобила је длаке вране, лијокукаста, жигосана жигом »К сс , за активну коњицу; висока је 155 см., репа дугачког, поткована немачким ковом, гребена високог, нарави је одвише љуте; стара је 7 до 8 година. Сем кобиле, лопов је однео једно седло немачко, два ћебета и узду. Кобили је вредност 400, а седлу и осталом прибору 144, — свега 544. динара. (по цени куповања). Онај који нађе кобилу или прокаже лопова, добиће 120 динара награде. Председницима и писарима општинским обраћам пажњу и молим их да припазе, да се ова кобила не би огласила за мапгупа. Аранђеловац, 1 900 год. ЖиВОЈИН Гавриловић, механџија из Белосавада

ШТАМПА:КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ