Policijski glasnik

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

"79

То, у осталом , није трајало дуго. Пулхерија Александровна стаде се одмах захваљивати Зосимову, нарочито за јучерашњу ноћну посету у гостионици. (НаставиКе се).

ГОЛИШАВИ УБИЦА (НАСТАВАК) Тада Ијер Лирије осети неку непојмљиву благост и жељу за миром. Учини му се да је добро, кад се може живети у оваквој тишини. Он помисли како су кокошке врло срећне и да су тице мора бити задовољне. Рече у себи да је живљење малога Пјера било красно, и поред псовки чича-Берлоа. По некад су га истина вукли за ухо; али је ипак пио, јео, спавао, шетао се по пољу и шуми без страха, не осврћући се да ли га гони ко год у тророгом шеширу. А, чича Берло ? Он беше богат; имао је своју властиту кућу, своје кокошке, свиње, крушке. Какав срећан човек! А, за што и он, Пјер Лирије, не би имао учешћа у срећи? Ах! За што ?... Требао је остати овде, у иољу, као и његов отац. Али, је ли управо његова кривица што је отишао?Нитков један био му јерекао, да се у граду тече имање. И доиста, могао је стећи то имање ! Може бити! Ко зна? Имао је добрих прилика. Газда неки беше га заволео, чим је дошао. Али, други један нитков беше ту, што га је навраћао на леност и уживање. Једна година, две године, више година, драгоцено време, бедно беше протекло у нераду, у живљењу с дана на дан. За тим, једнога јутра, заморен од свађе, обузет грижом савести, хотећн најзад радити а не знајући, ностао је био ио, ново слуга. Ту се још могло живети. Али је био огорчен, иун жеља и кајања. Задржао је зла познанства, неваљалу једну љубазницу, нријатеља једног, који беше лопов. Слушао се пријатељ да би се задовољило захтевима љубазнице. И, најпосле, пробудио се једнога лепога дана измеђ' двојице полициских агената. Постао беше крадљивац. Суђен, осуђен, провео је петнаест година у тамници, а сад... Ах! сад је био јадник, скитница, тамнична дивљач; а вечерас ће постати убилац; и можда ће сутра бити опет затворен; па, за тим ће на скоро бити по ново суђен, овога пута осуђен на смрт. На смрт! да му се глава одруби! Укочена погледа, Пјер Лирије није видео ни врт, ни двориште, ни кућу, већ тржиште пуно света и губилиште, у чијој се рупи он кревељио. Он дрекеу. Ова вика иоврати га у садашњост. — Баш сам права будала! рече он себи! Ето где сада сневам са свим будан, и где се деревд колико ме грло доноси ! То је зло! Да је чича Берло био овде, пропао бих ! Да би променио ток својих мисли, он се нагло пренесе у успомени у тамничко двориште, где се разговараше са својим друговима. Ту се говораше о вежто извршеним крађама, о убиствима, чији виновници не беху никада пронађени. — Видите, децо моја, говораше често стари један лупеж осуђиван више пута, не треба се упуштати у велику игру, док човек није уверен да ће успети. Добро је то украсти. Ако будете ухваћени, онда вам је поуздана тамница, као и мени. Само сам у животу познавао доброг једног вегитака, беше то онај мршави дугајлија, онај што је умро пре две године, »Цинкани лист«. Он је извршио седам опасних дела, и никада га нису ухватили. Само што је имао свој начин. Он говораше да је троје потребно за успех: бити у крају таквом, где вас не нознају, радити сам и бити хладан. Радећи сам и у тућинскоме крају, човек се никога нема бојати; а радећи свој посао , не оставља за собом трагове. Ови савети звонили су као бојна труба у ушима Пјера Лиријеа. Беше незнан, усамљен, скинуће се гО. Дакле, мораће успети. Беше се смркло. Људи се враћаху домовима. Неколики кораци зачуше се на уличици. Волови рикаху дохвативши се села. Пси лајаху. Свак се спремаше да вечера пре но што иође спавати. Берло по ново изиде из кухиње па отиде те отвори велику капију на дворишту. Краву је дотерао мали Пјер, па је одвео у шталу.

— Хајде, дера:1е, рече старац гамену, похитај, треба да се сад горе попнеш, да промениш прозор баби Белотовој. Прашина ће доћи с преда; намести мало у косо. Дете се попе, и након неколико минута, прозор на првоме спрату отвори се. Велика наслоњача одгурана би на светлост, те се госпођа Берлотова указа. Беше непомична, укочена; и Пјер Лирије опази, као да су јој само очи живе. — Добро је! помисли он. Старица је укочена. Биће тим лакше. Само га једно узнемириваше: дете. У ком крају куће спаваше мали Пјер? Да ли се морало поред њега проћи , па да се попне на горњи спрат ? — Вере ми, тим горе! Требаће да се пут добро рашчисти. Почињаше да се хвата мрак. Ноћ се спуштала мало помало на кућу, на двориште, на врт. На скоро Ијер Лирије не могаше ништа распознати са свог дрвета. Једино што се звезде блистаху кроза грање. (Свршиће се). . - «—♦ .» ИЗ 0ТРАН0Г ОВЕТА Мадридски лопови. — У Мадриду има лопова, као песка у мору. што кажу, а одликују се необичним лукавством и вештином, тако да човеку просто стане памет од чуда. Неки дан је тамо украден кров од цинка, а био је на једноме позоришту, у тежини неколико стотина килограма. Пре неколико месеци пред носом десеторици полицајаца украдена су врата од бакра на палати цивилнога гувернера у Мадриду. У Пуетра дел Сол, дакле у центруму Мадрида, у сред бела дана, украден је једноме полицијскоме комесару џепни сат, баш када се пењао у кола електричнога трамваја. Скоро се опет десила лепа крађа почасне статуе пређашњега председника мадридске општине, маркиза Понтејоса, која краси пијацу истога имена. Пијаца Поитејос гледа баш управо у Пуетра дел Сол, и налази се испред телеграФа. Дакле, тако пре 20 дана констатује се на један пут, да је та статуа нестала са свога места. Била је украдена, а полиција није ништа ни приметила. Али пре осам дана опет се тако изненадно налазила иста статуа на своме месту, где је и била. Полиција је нашла статуу код једнога старинара, коме су је лопови продали за 30 пезета па је по ноћи метнула статуу на своје старо место. Читамо у »Франкфуртским Новинама®, за једну крађу, којом су се мало боље омастили мадридски лопови. У Кале дел Кармен око осам сати прошлога понедеоника, у вече, извршено је то мајсторско дело. У тој је улици био један јувелирски дућан, и један човек разбије чекићем стакло од излога. У истом тренутку други један ухвати за дућанска врата, и тако спречи газду да изиђе из дућана. И док је човек могао лупити длан о длан, први је лопов напунио јувелама припремљену врећу, и кад је то било готово, нестаде обојице, као да су у земљу били пропали. Неколико сати пре извршене крађе шетала су се с друге стране тротоара два раденика у униФОрми варошких раденика. Вредност украдених јувела износи на 22.000 пезета. Ова крађа нодсећа на другу опет, која је извршена пре неких два месеца у једиој мењачкој радњи, у Кале Каретас. Кратко време по отварању радње, око 9 сати пре подне, угледаше на један пут мењач и његови помоћници, како из једне рупе излазе неколицина снажних момака; ови ухватише мењача и његове помоћнике и везаше их, па за тим дигну из каса 60.000 пезета у готовоме новцу, па их за тим нестаде у тренутку у рупи од патоса. Доцније се истрагом сазнало, да су ти лопови пре неколико недеља узели једну шталу у близини Кале дел Кармрна, а из ње су прокопали подземни ходник до канала, па опет из канала један ходник до локала мењачнице. Ни у једном од поменутих случајева полиција није могла ухваватити лопове, нити је могла доћи бар до плена. Мадридски лопови особито радо праве подземне ходнике до канала, који се налазе испод кућа у улицама , и тако долазе до куће, у којој намеравају да изврше крађу. То њихово предузеће кроз подземне ходнике. које захтева и техничкога знања, издржљивости и одлу г чности, зове се на шпанскоме језику ЕвкаЈо, и у Мадриду се врло често употребљава та реч.