Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

145

не дадоше ни у ком погледу повољан резултат, који би одговарао како озбиљним захтевима тако и озбиљној ситуацији, то енглеска влада баци свој поглед, у великој мери, на с.тране земље. Предлози страних ОФицира налансаху лепа одзива, и тако француски емигрант, гроФ Игоне, који се понуди да састави један пук из Левантинаца, постиже у Лондону шго је желео. Уз припомоћ неколицине Француских и немачких ОФицира Игоне отпоче одмах свој посао. Он познаваше прилично прилике на грчким острвима, у Јелади и Албанији, те му пође за руком, да у скоро сакупи једну гомилу дивљих момака. који беху махом Грци и Албанези. Они беху одличан војнички материјал, из кога се образова један пешачки пук под именом „Фроберг", који је требао да се вежба на Малти, у тврђави Риказолију, под управом немачких ОФицира и енглеских подоФиццра. У јесен дође гроФ Игоне уНауплију, у пратњи Мајинова, капетана овога пука. Одмах првога вечера прими галантни Француа с лукавим осмехом Мајинова, који се -враћаше кући из околине. — Зар нисте приметили да сам добре воље, рече, шмрчући бурмут? — Да нисте што добро уловили ? запита капетан. — Још не, али се надам. Веома лепа девојка, пријатељу, права грчка богиња. ■— Па, ја мислим да смо ми овде зарад врбовања рекрута, а не да јуримо за женама, одговори Мајинов љутито. — Што ти је Немац, рече Игоне, ваљада краљ неће наше срце у камен претворити? Ја држим да су Марс и Венус били увек добри пријатељи. — Леиотица, коју Игоне беше пронашао, беше Калиопа, кћи богата трговца Каранела у Науплији. Он ју је најпре посматрао на прозору, а после, када је ушао у радњу њена оца, ради пазара, обратио јој се са неколико ласкавих речи. Сада се реши да прошета поред њене куће. и одведе најзад собом и капетана, који се дуго одупираше. Беше тихо вече са месечином, а ваздух пун мириса од цвећа, баш угодно за сањарије или дон-жуанске авантуре. Лепе грчке девојке стајаху богато окићене на прозорима, или певаху уз гитар по вртовима, ограђеним високим зидовима. Калиопа се не даде за дуго видети, а затим од једном изиђе из куће с једном пријатељицом и чињаше се, као да јој нешто важно поверава, док међу тим својим црним очима гледаше оба ова странца. Игоне застаде за тренутак да је мало задиркује. Она одговори кокетним осмехом, али сву пажњу обрати на Немца, чији је високи и снажни стас, бело, руменилом обливено лице, плаве очи и коса сасвнм необично дирнуше. Мајинов, међу тим, гледаше немо у њу, и проговори тек тада, када она побеже у кућу. — Тако, ми Бога, дивно створење! повика он — 0, да се није упалио мој капетан? Мајинов слеже раменима. Његов обичај није био да много говори. Они се затим вратише у свој сган, испише неку боцу ватрена грчка вина, па онда легогие да спавају. Мајинов се одмараше само кратк-о време, јер се у скоро диже, огрну свој црни огртач, изиђе на поље кроз прозор и откраде се до куће, у којој становаше лепа Калиопа. Он се сакри иза једне воћке, и хтеде да чека, докле у кући све не поспи. Врата беху већ затворена, само још један прозор беше слабо осветљен. Он је држао да јс тамо Калиопа. Не потраја дуго, а зачу се веслање и један чамац, у коме стајаше један висок човек, приближаваше се зиду врта, иза кога се сада помоли мила глава танке Гркињице. Мајинов виде како се дивни створ наже к младићу и спусти своју руку у његову, те му то беше доста. Љутит, али не и клонуо, врати се натраг у свој стан и размишљаше. Неколико дана доцније врати се Француз у општи стаи, доста клонуо. — Не надајмо се више ни чему од наше богиње љубави, рече уздахнув, сада баш сазнадох да је веК заручена. — С киме? запита Мајинов. — Са сииом једног имућног бродара, једним колико лепим толико и храбрим младићем. — Анастахосом Јеремахосом? — Да, тако се зове. Мајинов не говораше више о девојци, али он се не нредаде тако лако судби, као ветрењасти Француз. Мајинова

обузе жеља за Калијопом и она сада потпуно њиме владаше. Она одговараше на његове погледе детињском кокетеријом, и и по некад га је удостојила и љупким осмејком, али његова ствар не могаше напредовати; она га избегаваше, и када би је који пут застао у радњи очевој, она се не осврташе ни на његов говор, нити на љубавна шаптања. Мајинов прибеже напослетку једној старици, Елиси Хуломидзи, која беше на гласу, да уме справљати љубавне напитке, као и да уме прорицати гледајући у длаи и у звезде. Неколико златника начинише је његовим слепим оруђем. — Уклоните ми само с пута Јеремахоса, рече ова, а ја ћу с девојком лако. 'Гакви голупчићи се лако хнатају. Мајинов је гледао да се упозна са храбрим Јеремахосом, и то му не беше тешко, јер он за своју вожњу и најимаше увек чамце Јеремахосова оца. Анастахос, који, као и сви храбри људи, не беше неповерљив, брзо се придружи капетану, те тако овај могаше лако остварити свој грешни план. Једне вечери Мајинов напи свога супарника вином, које је справила стара Елиса, а када је овај дошао к себи, он се налажаше, са осталим рекрутима, као енглески војник, на једној британској лађи, која пловљаше за Малту, Када Калиопа сазнаде да јој је заручник одведен, она паде у очајање, хтеде да одузме себи живот, затим хтеде да га искупи, а ако то не би испало за руком, да га лукавством и силом ослободи. Стара Елиса дође баш кад треба, и она доста лако увери несрећну лепојку, да има само једно срество за спасење Јеремахосово; то срество је да оде и она за њим, и да за његов отпуст моли генерала, који је командант на Малти. Калиопа оде идуће ноћи тајно из родитељске куће и отплови са Елисом на Малту. Када тамо стиже, измоли аудијенцију код ђенерала и на коленима мољаше за отпуст свога заручника, ионудив велику суму за његов откуп. Генерал одговори, да он није трговац с робљем, да се Јеремахос заклео на енглеску заставу и да не може бити пугатен пре, но што одслужи свој рок. Сирота девојка, по савету старе Елисе, реши се да остане у Малти, како би бар била ближе своме драгану, и како би га с времена на време могла видети и с њиме говорити. Тек што је узела гтд закуп мали стан, а капетаи Мајинов изиђе пред њу и понуди јој своје услуге. У својој богатој униФорми, са златним еполетама, он изгледаше много сјајније, но у свом грађанском оделу у Науплији. Он је чинио разне услуге Калиопи. која га из страха за Јеремахосом не смеде одбити, доносио јој је по све дневно поклоне, и приближавао се све више њеном срцу, да она то и не примети. Она још беше решена да остане верна своме заручиику, докле једна маленкост, које су код жена често пресудне, од једном је одврати од Јеремахоса и одведе у наручја лепога капетана. Калиопа је измолила од капетана, да сме видети свога заручника. Мајинов беше присутан, када један каплар доведе Јеремахоса. Калиопа узвикну радосно и полете своме драгану, али када га виде кратко ошишана, без браде, с војничком капом, која му не сгајаше најбоље, када виде како пред својим претностављеним сгоји укрућено и непомично као какав роб, окрете се брзо од њега. Мајинов отпусти рекрута једним покретом руке, и тиме беше његова судба решена. Лена Калиопа од тога часа беше капетанова. Изгледаше као да сеЈеремахос мирно и трпељиво предао овој новој Фази своје грозне судбе, и пређе. Другови га, до душе, виђаху кад и када како седи намргођен на бедему, нремишљајући и гледајући игру морских вала, али никада не чуше да се тужи или да му је што неправо. Међу тим, ирилике у тврђави Риказолију мењају се од недеље до недеље и с дана на дан све више. Дивљи, на слободу навикнуни Левантинци, који образоваху пук Форберг, не хтедоше се тако лако прилагодити строгој енглеској дисциплини, а офнцири и подоФицири гледали су да свој циљ што ире постигну тиме, што су поред строгости примењивали суровост, злоставу, па шта више и нечовечност. На тај иачин, необузданост војника, мало по мало, пређе у пркос, непослугаиост и противстајање. Докле огорченост на обема странама бивагае све онаснија,