Policijski glasnik

БРОЈ 32.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 20. АВГУСТА 1900.

ГОДИНА IV.

ООО СОО ОјОО СјОО ООО СОО С/?Р ОјОГ) ООО ОјОГ) ООО ОјОГ) ОјОО ОјОО СОО ОјОО С /ОО ОјОО ОјОО СОО ОјСГ ) СОО ОјОО О ОО ООО ОУО с«00 С /јП> ООО СјОО ОбО ОјОО ОјСГ) <^рО ОјОП ОјСГ) ОјОО ОјОО ООО ООО О<У> РУЗ ООО С/УД ао^ СУОО С/УЗ суур

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ О&О С <ОГ) ОјСГ) ОјОО ОјОГ) ОјОО ООО Об/О С<УЗ сгго ОбО (У?р ООО ООО С<У) аоо ОЗО С^го ООО ООО С<У0 ОУО ОјОО ОјОГ> С/?0 ООО ОРО ОС>0 ОјСГ> ОјСГ> ОјОГ> С<00 090 ООО ООО Р<УД ООО ОјОО ОјОО ОјОО ОјОГ) ОјСГ> С/?О ООО ооо с»оо сг ге ооо »ПОЛИДИЈСКИ ГДАСНИК <( излази једаниут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг <( до Управе града Београда, а у уиутрашњооти код овлашћених скупљача иди на пошти. Цепа је дисту: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, онштинским писарима и осталим званичнндима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишље 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских одиосно пограпичних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годипу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијсвог Гласника® не нродају се. Рукописи не враћају се. ООО СРО С/?Р ојсл) СјОО ојСЊ ООО ојОО ојСЊ ојОК) е/?Р 2*СГ> ојСГ) СјСГ) с</р_с<00 .СОО с <СЊ с <00 ојСГ) ојСП) (ху? 0/7?- оууг С<?0 СОО ојОО ООО ојСГ) с ојСГ) ојОО ојОО ојОО ојСГ) ојОГ) ојСГ) с <СЛ> ојСГ, с/уа ојОО ојСП) ојСГ) ојСГ) ојОО ојОО ојсу? соо 090

БОЖО К. МАРШИЋАНИН УПРАВНИК БЕОГРАДА I КЛАСЕ Г. Божо К. Маршићанин, који је недавно заузео једно од најважнијих места у полицијској струци, поставши управником града Београда и чију слику доносимо данас , рођен је године 1855 у срцу Шумадије, у Крагујевцу. Рођен је у старој српској кући, и син је једног у сваком погледу узоритог српског чиновника, иок. Косте Маршићанина, бившег помоћника начелства. У државну службу ступио је г. Маршићанин године [878. као писар III класе управе вароши Београда. И како је тад ступио у полицијску службу није вигпе из ње ни излазио, нити је другом струком замењивао. Захваљујући тој околности, дакле што је г. Маршићанин беспрекидно служио само у иолицијској сгруци, а највећи део времена у полицији београдској, он важи сада као један од најспремнијих полицајаца. Навршив 15 година службовања у полицијској струци, г. Маршићанин је 1893. год. произведен у чин начелника окружиог. Као окружни старешина службовао је у окрузима: крагујевачком, старом црноречком, старом тимочком, врањском, новом тимочком, подунавском и сад недавно у моравском, одакле је Краљевим указом од 13. јула о. г. позват на једну од најважнијих, најтежих и најодговорнијих дужности у струци полицијској, позват је надужност градског управника српске престонице. Тим краљевским указом постављен је за управника II. класе, а већ 23 истог месеца на дворскоме ручку, изјављујући Своје високо задовољство

АНТР0П0ФАГИЈА ЈЕДИА Г\ЛАВА ИЗ СОЦИО<ЛОГИЈЕ Д-р Ш. Летурноа 'I. Морално осећање је у човечјем мозгу плод умне зрелости, и у то се не може сумњати, нарочито када се види како најцивилизованији народи, у епохама страначких и грађанских ратова, уживају у великим покољима. Наши антични преци и иеразвијеие расе данашње осећали су и осећају још мање

на примерном реду, који је владао за све време свечаности на сами дан краљевског венчања а и иретходних дана, Њ. В. Краљ поздравио је г. Маршићанина као управника прве клаее. Радећи неуморно, савесно и похвално на свакоме послу, који му је по службеној дужности пао у део, г. Маршићанин је удугом иизу свога службовања ножњео и многе похвале својих претпостављених и многа признања своје савесне и ревносне службе са Највишега Места. Још за време српско-турског рата подарена му је сребриа медаља за ревпоту слуо/сбу ; за тим је Његово Величанство благоволело одликовати га Таковским крстом III стеиена , затим орденом Белог орла V. стеиена,, и медаљом Милогиа Великог. Г. Маршићанин у слободним часовима својим, у колико му је то служба допуштала, радио је и на књижевном нол^у. Наш лист био је тако срећан, да га г. Маршићанин у току читаве две године помаже својим одабраним и обилатим радовима. Осим тога радио је г. Маршићанин и на књижевним листовима „Звезди к и »Искри«. Његови радови примани су у публици с допадањем и похвалом. Као о човеку можемо рећи о г. Маршићанину, да је у приватном свом животу честит и карактеран, и важећи као такав, он је уживао опште симпатије код грађанства без разлике партија. У служби пак свагда је био разложан, одмерен, тактичан, сталан и у сваком погледу исправан, те је зато био цењен од стране претпостављених му а од потчињених са страхопоштовањем услужен. Те одлике и јесу један узрок његовом поступном али сталном напредовању у полициској служби.

скрупула. Али на нижим ступњима људске еволуције, човекоубиство се компликује са антропоФагијом. Ни јавно мњење ни индивидуална савест нису се бунили ради таквих ситница, нарочито ако је поједени био непријатељ, то јест ако је припадао другоме племену. У овом последњем случају, појести једнога суседа био је часан, славан акт. У томе погледу, примитивни човек је потпуна животиња; он личи. на рибе рептилије, чак и на сисаре који радо ждеру животиње исте врсте. Извесна људска племена, као што ћемо видети, иду и даље: они ране и гоје своју људску стоку, потпуно као медени мрави у Мексици (тугтесосу81и8 техгсапизЈ, који зими убијају другу једну врсту мрави.