Policijski glasnik

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

373

Чича Гвозден — како су га обично у селу звали, са дугим седим власима и проседим брковима који су у нереду висили и покривали умерена уста са танким наусницама, са кратко ошишаном проседом брадом, широким лицем које беше преплануло од сунда и плавим очима, и ако беше претурио шесету, ипак крепак старац, приђе столу, скиде шајкачу па положи кауцију. Чиновник прибележи Гвозденово име и презиме, а он се измаче мало у страну. Гвозден беше средњег стања, али скроз поштен. С том доиста ретком особином, био је познат свима у селу. У кући је живео са женом и јединцем сином. Имао је више деце, али му помреше и оста јединац — Станоје. За то и није чудо, што су он п жена му на сина сву наду полагали, што су га прекомерно волели, јер им он беше живот и све и сва. Али и Станоје је умео да оправда ту родитељску љубав. Поштовао је родитеље, као ретко које дете; био је умешан наспрам сваког, а међутим вредан раденик, да му се тешко могло наћи равна. Родитељи су се у њ могли са поузданошћу ослонити, те су били пресрећни, благодарећи Богу и молећи му се, да им јединца дуго поживи. Сељани су завидели овој благословеној кући. А Станоје и ако тек у петнаесту беше зашао, према годинама прилично развијен, са крупним граорастим очима, широког чела, дугуљастих образа и умерених уста испод чијих усана провириваху два реда белих крупних зуба, у више прилика у разговору међу сељанима беше истицан као вредан и ваљан дечко. Отирући рукавом знојаво чело, Гвозден онако задуван поче полугласно, али тако, да су и остали могли чути шта говори. — У мало не заборавих, рече он, а не би ми право било, да пропустим, јер ми се имање граничи с тим плацем. — Добро и смеш лицитирати, прилично јасним, али подругљивим гласом рече један из гомиле, показујући очима на Миленка и Станка, као да би и тиме хтео рећи: »Зар не страхујеш?« Гвозден је био од оних људи, који не презају, који се не плаше онога, што раде. Беше уверен да ради савесно, па га овакав подругљив тон прилично дирну и он гласно рече: — А зашго? Ја не крадем. Продаје се јавно и мислим да је слободно свакоме лицитирати. Ако не ја, други ће купити. 11а ако ћемо нашто, свему је сам крив; јер да је платио порезу, не би му се имање продавало. Све ово чуше и Миленко и Станко, погледаше се значајно погледом, који је много говорио. Али ово оста непримећено. Лицитанти увидеше намеру Гвозденову и почеше један по један престајати да лицитирају, и ако им беше жао плаца, који постоји у планини више села, јер је био на лепоме месту. Добош је одјекивао, а добошар и на даље понављаше надметање, које се попе близу сто динара. Надметање поста ређе, па се чу и последња цифра. — Први — други пут!... рече чиновник. »Друм-друм!... Друм-др^м ! Први, други пут, понови добошар. — И... трећи пут! заврши чиновник лицитацију, гледајући у часовник који показиваше пет часова и неколико минута. Добошар учестаним добовањем објави свршетак надметања. Остали лицитанги честитаху Гвоздену »теслим«, позивајући га да да част. Овима се придружише и осталп. Гвозден примаше честитања, и седе за један од оближњих столова, па наручи за сваког шта је ко желео. Чиновник праћен кметом оде за среско место. А одмах за њим одоше Миленко и Станко својим кућама. Они су били огорчени. Испуњени срџбом, с усиљеном уздржљивошћу сачекали су свршетак лицитације. Па кад се уверише, да је плац теслимљен Гвоздену, њима дође да скоче, да онде тог дрског лицитанта задаве; али се уздржаше. 'Кутећки су корачали један поред другог, са обореним главама, у којима су им се ројиле мисли без везе, са циљевима једнаким; али их не исказаше. Протекло је више од пола године. За зимњим данима наступи пролеће са својим благим пролећним сунцем, чији зраци окопнише снег, а оголело се дрвеће, које се преко зиме повијало северцем — под теретом снега, одеваше сваким даном све

више у лепу зелену одећу. Па и птице цвркутом својим славише Бога, радујући се топлим сунчаним зрацима. И чича Гвозден — као и увек — не хте заостати иза других, него са својима приону на рад. А између свих послова први му беше да преоре купљени плац, који је већ и оградио. Мржња наспрам Гвоздена и његових све је више расла тако, да су Миленко, па и Станко у многим приликама дали то и познати. Гвоздену ово није остало неопажено. па за то се и посаветова са, женом и закључише: да Станоје у будуће не ноћива на салашу у планини, већ кући, рекав му уједно да се склања »Кузмановићевих®. Ђурђевски се дани приближаваху, те су и сељани све радоснији бивали, што ће најза.д доћи празник, да се омрсе печеницом из свога стада. (Наставиће се). СТРАШНО злочинство Ноћу, између 11 и 12 новембра ове године, догодио се у селу Калуђерици, које је у непосредној близини Београда, такав страшан злочин, какав се скоро није десио у целој земљи. У вече, 11 новембра око 10 часова, Танасије Благојевић позове у своју кућу Николу Стојковића и Благоја Игњатовића, оба из Калуђерице и рече им, да би добро било напасти на кућу Марка Соколовића из Калуђерице, све по кући побити, — па по том их поарати. Овај Танасијев предлог прихвате одмах Никола и Благоје и већ после пола часа сва тројица су били у Марковој авЛији наоружани сикирама. Да не би било велике ларме и борбе, Танасије предлозки својим друговима, како би најбоље било изазвати из кућедомаћина Марка, па га одмах убити, а после учинити то исто и са његовим укућанима. Пошто су се на ово сложили, Танасије остави своје другове сакривене у авлији, а сам се прикучџ Марковим вратима и викне: »0! Марко, изиђи и истерај коње из твога купуса, да ти не сатру сав купус". Јадни Марко, не надајући се никаквом злу, још бунован од спавања, изађе из куће у авлију и запита Танасија, где су ти коњи, што му купус сатиру, те да их похвата и повеже. Још је Марко нешто хтео рећи, али га Танасије лупи по глави сикиром тако силно, да је Марко пао на земљу и почео да кркља. Одмах прискоче Танасијеви другови и сикирама дотуку јаднога Марка и убију га. Збуњени овим убиством ови разбојници нису знали шта ће са мртвим Марком. Ухвати их на мах страх, да их власт не похвата, јер ће се наћи и леш и трагови од крви. После кратког времена сете се, да у авлији Марковој има много шаше зденуте у купама. Одмах дохвате Марка за ноге и за руке и одвуку га до једне купе шаше, коју разгрну и у њу затрпају Марка. Када су извршили ово убиство, зликовци се врате Марковим вратима и Танасије извиче жену Маркову Илинку и ова одмах изађе и запита: ко је и због чега, тражи? Танасије упита Илинку где јој је домаћин? Чим је Илинка чула питање, одмах је обузе сумња на неко зло, с тога одмах намери да се у кућу врати, али је један од зликоваца лупи сикиром по лицу и она закука, али је остали зликовци нападну сикирама и дотуку је, па је онда, као и домаћина јој, одвуку у шашу и тамо затрпају. Извршивши и ово дело, зликовци узму будаке и мотике, па сва искрвављена места очисте, мислећи на тај начин да уклоне трагове својих бездушних дела. Када су и ово свршили, онда Танасије са Николом уђе ,у Маркову кућу, а Благоја оставе на пољу да чува стражу и пази да ко не наиђе. Ушавши у кућу, Танасије и Никола наиђу на ћерчицу Маркову Иванку, дете од 13 година, које је на вику своје мајке устало и у авлију пошло. Дете, када виде непозната лица, пот*рчи у собу, али га зликовци сикирама нападну и просто искасапе и оставе га где је пало и издануло, а где је и нађено. Ово је било треће и последње убиство, јер у кући никога сем њих троје није ни било, према чему је сатрвена цела једна породица, а запушена су и сва уста, која би убице могла проказати .