Policijski glasnik

БРОЈ 13 и 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

111 -

— А тито опет да немају. — А, зато пгго пемају. — Е, брате, то је баш свеједпо. Место је овде лепо; ако те стану питати, ти и одговарај, реци. отпутовао у Америку. Он прислони револвер иа десну слепоочницу. — Аа, то се овде не можее, овде није местоо ! усплахири се Ахил ширећи зенице све више и више. Свидригајлов одапне револвер. VII. Тог иотог дана, али већ увече, у седам часова Раскол,њиков се нриближаваше стапу своје матере и сестре, — баш оном истом у кућп Вакаљајева, где их је Разумихин сместио. Улазак ма степенице беше са улице. Раскол>њиков се нримиче, али још успорава корак п као колеба се: ући или ие ући? Али пе би се низашто вратио; одлучио се. „Осим тога, зар није свеједно, они не знају још ништа," мисли оп, — „а већ су иавикли, да ме сматрају за чудновата човека..." Одело му бепте страшно каљаво, јер је сву поћ било изложено киши, подерано, угужвано. Лице скоро пагрђено од умора, непогоде, Физичке заморености и готово па од читавог дана и ноћи борбе са самим собом. Сву ту поћ провео је сам, Вог зна где. Али бар се одлучио. Закуца на врата, маги му их отвори. Дуњечка не беше код куће. Па ни служавка у том добу не десила се. Пулхерија Александровна испрва занеме од радосна изненађења, па онда га ухвати за руку и повуче у собу. — Е, ето те, дошао си! започне она, застајкујући од радости. — Не срди се на ме Рођа, што те предусретам так"о глуио, са сузама: ја се смејем то, пе плачем. Ти мислиш, плачем? Не, иего се радујем, а ово је само тако нека моја глупа навика, да мн лију сузе. То ми је остало од смрти твога оца, на све оплачем. Седи, голубпћу, мора да си уморан, како видим. Их. како си упрљан. — Вио сам на кигпи, мамице... као почне Раскољњиков. — Лма пемој ти тако ! прекиде га Пулхерија Александровна нребацујући, — ти мислипг ја ћу те таки сад заииткивати, по старој жеиској иавици ; пе бој се. Та ја разумем, све разумем ; сад сам се већ научила на овдашњи иачин ; а, одиста, видим п сама, да је овде то тако паметније. Ја сам једпом за увек разложила, да ја твојих мисли не могу да схватим, и да ја од тебе пе могу тралгити рачуна твојих. Ти имаш можда Вог зна какве радове, и иланове у твојој глави, или се у њој какве мисли рађају, иа зар да те једнако ћушкам у руку: је ли, да те питам, о чему то, збиља, мислиш. .1а сам ето... Ах, Боже! А гато сам ја окупила овамо, онамо, као смушена... Ја сам, ето, Рођо, трипут читала твој иапис у журналу, донео ми га Димитрије Прокофић. И како сам видела, а, рекох, ето каква сам. луда, мислим се, ето чиме се он занима и шта ради, ето одгонетке! Научни су вазда такви. Ои може бити нма сад у ово време, нових мисли у глави ; ои их иретреса, промишља о своме, а ја га мучим и ометам. Чптам, пријатељу мој, и одиста. много шта и ие разумем; али оно тако мора и да буде, уосталом; откуда ћу ја то разумевати? — - Па, дете, покажите ми то, мамице. Раскољњиков узме новине и летимице гледну на свој чланак. Ма како да је то нротивуречило његову положају и његову стању, али он осети оно чудно и отровнослатко осећање које осећа писац који први пут види себе штампана; а уз то се још и двадесет и три године његове прикажу. То иотраја један тренут. Прочитав неколико врста он се намршти и веома растужи. Сети се одједном све своје душевне борбе потоњих месеца. С гнушањем и љутњом баци чланак на сто. — Али тек, Рођа, нека сам глупа, али опет могу мислити, да ћега ти врло брзо иостати један од нрвих, ако не ирвп међу првим научницима на свету. И они су смели о теби помислити, да си ти нолудио. Ха-ха-ха! Ти не знаш, а ето и они су ту помислили! Ах, јадни црвићи, откуда ће они и да иојме шта је то ум! Па ето и сама Дуњечка умало што није новеровала! Покојни твој отац два пут је слао прилоге у новине, — испочетка стихове (ја чувам свешчицу, показаћу ти кадгод!, а после и читаву ириповетку (ја сам га сама умолила да му је препишем), и већ како смо обоје молили да приме, и нису примили! Ја, Ро^а, ире шест-седам дана, нросто да се

| убијем гледајући твоје одело, како ти живиш, и шта једеш, п у чему идеш. А сад видим да сам опет била глупа, јер гатогод усхтедиега све сад можега очас имати и себи добавити својим умом и даром. А сад ето, види се, иећега, јер се сад много важнијим пословима занимага... (Наставиће со). ТРАЖИ СЕ Милан Јовановић; сестрић Милогаа Игњатовића, лебара из Топчидера, нестао је између 26 и 27 нрогалог месеца. Љему је 19 година, омален, сув, црномањаст. Од одела имао је: гаајкачу на глави, плаву војпичку блузу, а око јаке чоху црвенкасту и чакгаире од црног сукна. Управа града Београда Бр. 9036 расписује тражење да се пронађе именовани, па ако се нађе да се упути своме ујаку Милогау. Мангуц ждребица^ длаке мигаасте, матора две године, висока 145 см. с гривом на десној страии налази се у селу Медвеђи. Начелник среза трстепичког актом Вр. 5161 молп полицијске власти да сопствепика потраже и уиуте у општину медвеђску, да прими својину.

П 0 Т Е Р А Непознати ДОНОВИ ноћу између 26 и 27 ир. мес. украли су из ограђеног шљивара Илији Богдаиовићу тежаку из Винораче гпест брава свиња и то: један пераст матор годину и по, длаке гаарепе; једну крмачу вране боје — јалову, матору три године; једну врану крмачу — голу, супрасну; једпо врано буласто нерашче од годину дана и једно женско назиме од годипу, вране длаке. Начелство округа моравског актом бр 1421 моли све полицијске власти да лопова н покрађу прона1)у и гго закону посгупе. УВр. 9142. Ј)-г Алфредо Анђолини, син. нок. Павла и пок. ЕуФрозије Тањани, рођеп 1858 године у Гарлапу у Италији, осуђен је пресудом миланског суда на казну, због једпе ФалсиФиковане меиице од 8000 динара, па бегством амо у Србију, осујетио изврпгење иресуде. Управа града Београда актом Бр. 9124 расписује тражење и ако се 1)-г АлФредо пронађе, да се одмах ггритвори и о томе Управа извести. Ненознати лонови извршили су 27 прогалог месеца похару Анђелку Ђенићу механџији из Читлука тиме, гато су му разбили касу сандучару и из исте однелн 1002 динара у сребру. Начелство округа нигаког актом Вр. 5299 моли све иолицијске власти да логгове и ггокрађу гготраже и ио закону постуне. УБр. 9155. Арналдо Мортон, из Румо, у Тиролској, железничар оријенталске железнице у Качанику (срез скопљански), рођен 1867 године, удовац, отац двоје деце, вере римокатоличке, писмен, говори: талијански и ненотпуио иемачки и бугарски, средњег стаса, крупан, црпе косе, сивих очију, загаситих бркова, брија се, пати од хроничне болести у носу, гато се да приметити по непрестаним усекњивању, побегао је из затвора цесарско-краљевског конзулата у Скопљу, где је био стављен због злочина из § 222 крив. закона. Управа града Београда актом Бр. 9144 расписује тражење за проналазак Арнолда, па ако се ухвати да се њој под стражом спроведе. Ненознати лонови^ ноћу између 7 и 8 овог месеца ировалили су канцеларију Мите Стојановића адвоката из Нигпа, разбили касу и из исте покрали знатну суму новаца у банкама и злату, један пар мииђуша, хгрстен, дугмета за манжетне и вредеће папире. Начелство округа нингког актом Бр 5592 моли све полицијске власги да лопове и покрађу потраже и нађене њему спроведе. УБр. 9440. Цветко Колић, циганип из Пирота, стар 24 године, средњег раста, у лицу сув, одевен у панталоне и каггут, на ногама опанци а иа глави шајкачу, кад је сазнао да је окривљегг за крађу нобегаоје. Начел. окр. пиротског актом Бр. 1334 моли све полиц. власти да Цветка потраже и нађена њему сироведу УБр. 9239. Ненознато лице 4 овог месеца но подне око 4 часа на неопажен начин откачило је златан лаиац од сата, који је висио за иојасом свастици г. Дим. Димитријевића иисара поштан-