Policijski glasnik

БРОЈ 31.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. АВГУСТА 1901.

ГОДИНА Т.

ООО С СјОО ОјОО СјОО С0О СјОО ч /уг С 0О СјОО СјОО> СјОО ОјОО ОјОО СјОО СјОО СјОО ООО с ОО &0О СјОО ооо ооо ОјОО ооо ОјОО ОјОО С ј ОО ОСО ОјООО^О ОјОО СјОО ОјОО ОјОО ООО ООО ооо СјОО ооо ООО ОјОО <^ОР ОЈОО ОјОО ОјОО 0 *00 ООО <10о

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С /јГ> ОјОО ООО ОјОО ОјОО С.СО ОјОГ) СУУГ' С/УР д /ОО ОјОО ООО ОјОО ОЈОО СјОО о оо ОјОО ОјОО ОјОО ООО ооо ОјОО СјОО 060 ООО СјОО ОјОО <и?Р СјОО СјОО С /ОО С&о ООО С <00 ОјОО ООО <хл> СјОО О/ОО ОјОО Обо с <ОР ОјСЊ ООГ> ОјСО С 'јОО ОјОО &ОК..&00

МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (Наотавак) Није тако иоуздана ствар, кад се утврђује идентичност косе, јер се свуда дешавају случајеви, а шта све може да учипи случај зна свак, а најбоље криминалиста! Једном је убијена нека стара жена, која се занимала примањем етвари у залогу и продајом истих. У руци леша нађене су три длаке, , које је та жена у очајничкој одбрани ишчупала са свог противника. Осумњичени је рођен син убијене и те три длаке што су иађене код леша и примерци косе ухапшеног сина предати микроскопичарима. Ови — случајно обојица научне величине с именима европскога гласа — узеше и ревносно проучише ствар са свом научњачком збиљом. Те три длаке, што су нађене у руци леша, биле су 6—7 см. дуге, изгледале су затворено-смеђе, биле су ишчупане (корење се одржало) и по свој ирилици припадале су човеку између двадесет и четрдесет година. Под микроскопом изгледале су две длаке смеђе, али трећа беше, што је могло пасти у очи и стручњаку и л&јику — смеђа и црна. Одмах иза корена била је смеђа, за тим после 1'/ 2 см. црна, за тим опет смеђа и после 1'/ 2 см. на крају опет црна — што се по мишљењу истих микроскогшчара може сматрати као нешто необично и ретко. За тим је одсечено косе осумњиченога на више места на глави (до самог корена); осумњиченом је било 29 година, коса је била 6—7 см. дуга, затворено смеђа и, микроскопски измерена, отприлике исте дебљине као и прве три длаке. За тим су длаке избројане и једна за другом под микроскопом посматране. Отприлике две трећине длаке биле су смеђе, а једна трећина као и она трећа, дакле смеђа и црна. Па ипак, и ако су тако искусни микроскопичари нашли да се длаке у свему слажу, син није био убица овоје мајке, а кад је доцније нађен прави убица старе жене, обистинио се тај чудни случај, да је и он имао тако пругасте длаке и да се његова коса потпуно слагала с косом сина убијене жене. Као што смо већ рекли, овај случај доказује, да чак нодударање сасвим ретких знакова још никако не доказује идентичност дотичне косе. Др. Гудер наглашава, да при доказивању идентичности и т. д. не треба заборавити ни случајно употребљена средства за Фарбање косе; ради скидања таког чега послужићемо се, како кад, према средсгву, разређеном соном киселином, сумпорном киселином иди хлорном водом. Код других медицинсхих случајева Осем ових истраживања, која често искачу на дневни ред, иследник ће још у многоброЈним сличним случајевима наредити микроскопско истраживање, које би се могло придружити каквој обдукцији или каквом судском лекарском прегледу. Треба ли н. пр. да се констатује, да ли се извесна личност налазила у извесној прашињавој, задимљеној или иначе нечим испуњеној атмосФери, или нак у некој течности, која се није састојала из сасвим чисте воде, то ће микроскопски преглед садржине ваздушних путева (доста пута и косе) готово увек моћи дати поуздана обавештења (код живога пљувачка, а код мртваца садржина ваздушних путева). Исто тако у већини прилика микроскопско испитивање садржине желудца више ће нам вајдити него хемијски преглед, кад је н. пр. потребно да се констатују јела, која је дотични појео, или кад се сумња да је неко отрован, органским биљним отровима, који се извесног разлога хемијски не могу испитати. Ја сам тврдо убеђен, да би се велики део тровања открио, кад би се садржина ж.елудца личности, која је умрла „загонетном <( смрћу или извршила над собом «самоубиство (( , подвргла микрбскопском исиитивању. Кад промислимо, колика количина отровних биљака слободно расте свуда, морамо доћи до уве-

рења, да се отровне биљке много чешће употребљавају за злочиначке циљеве, но што ми то службено сазнајемо. Стари ботаничар Диоскоридес Аназорбос завршава своју ботанику, у којој има неколико стотина врста биљака, овим речма: „У пољима и шумама, поред зидова и плотова расту још многе друге биљке — али нико им не зна име, а ни ја их не познајем". То исто може се рећи после готово две хиљаде година испитивања и за многе биљне отрове. Узмимо прву страну најбољу токсикологију, или какав страни уџбеник о домаћим отровним билзкама, или какву судску хемију, па ћемо наћи тушта и тма биљака отровница, које могу да човека отрују и које се могу у желудцу констатовати једино микроскопом од стране ботаничара. Микроскопско испитивање неће бити много тешко, ако је биљка дата као целина, н. пр. као примеса уз неко иоврће или као само јело (отровне гљиве), онда је њене комадиће по правилу лако наћи у желудцу, цревима, у бљувотини и т. д. Али ако је дават одвар, ипак ће бити још могућно, да је у желудац ушао, и поред свега цеђења, какав повећи саставни део биљке. Већина отровних биљака имају тако карактеристичан изглед, да ће бити довољан један мали део, један врх листа, једно парче коре, па даје микроскопичар и ботаничар познаду. Код фалсификовања. аисмена. Кад посумњамо да је неко писмено ФалсиФиковано, ми ћемо га пре сваког другог рада подврћи микроскопском прегледу, иошто овај на предмету баш ништа не квари. а у сваком случају води к циљу. Маннпулације, које се врше на хартији, стругања, прања, грижења и т. д. када се не даду голим оком видети, истичу се веома јасно под микроскопом. Исто тако могу се готово несумњиво открити разлике у хартији, кад се н. лр. у неко писмено утури ФалсиФиковани лист, који под голим оком потпуно личи на осталу хартију; ФалсиФиковане марке, ФалсиФиковани водени знак, ФалсиФиковане мрље, жутило и т. д. познају се одмах и готово увек под микроскопом; мастило правог писмена биће за голо око потпуно слично мастилу Фалсификованог писмена, а под микроскопом ће разлике бити тако јасне, да ће се видети и голим оком, кад их већ једном запазимо. Шта више моћи ће се извести закључак о природи употребљеног пера, да ли је перо било оштро и да ли је дубоко усецало у хартију или је неко тубасто перо лако преко хартије ироклизило. Напис челичног пера и напис гушчијег пера да се распознати, чим се писмена унеколико увећају, а исто тако могу се распознавати потези тврде и меке оловке и т. д. Преглед материја и т. д. Овај преглед може бити од значаја, кад се тиче иденфиковања сукна, платна, конца, хартије. Само се по себи разуме, да се у таквим случајевима мора најпре прибавити мишљење и савет дотичног трговца или Фабриканта, кад је н. пр. потребно да се зна, да ли је неки комад платна из ове или оне ткачнице, да ли је нека хартија снабдевена Фабричким знаком произведена у извесној Фабрици и т. д. и кад се тиче неке обичне крађе и т. д. Је ли пак ствар од веће важности, онда се нећемо задовољити мишљењем Фабричара и трговца, већ ћемо питати научног микроскопичара, који ће из броја конаца, који долазе на један квадратни сантиметар, из њихове јачине, из тога како је конац упреден казати Финоћу што®а, за тим ће код појединих конаца испитати њихов састав из памука, лана, вуне, свиле и т. д. и напослетку, узевши у обзир друге споредне моменте, рећи нам, да ли је пађена крпа од тога и тога комада одела, да ли је дотична врећа узета из извесног туцета врећа, да ли је конац, којим је прошивен неки согрив с1еНс11, исти онај, којим су сашивене хаљине дотичног осумњиченога, да ли је хартија,