Policijski glasnik

БРОЈ 48

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

379

Ако је коцкарима и варалицама по иекад Париз и сувише опасан, онда они почаствују провинције својим посетама, и онда се коцкају с великим госнодином лети у купатилпма. А да им се не би лако ушло у траг, они и ту изумеју начине, како да нразне џепове својим ближњима. Познати лажни коцкар Ардисон дуго се времена бавио у првим париским коцкарским клубовима под именом гроФ Андреа, и једва су га једном познали у једном таквом клубу, када је он већ био лепо зарадио читав милијон. За тим је ишао по разним великим купатилима под најразноврснијим именима и у најразноврснијем оделу, да му се не би ухватио граг. Једног дана допутова у Бијариц Херцог Талавера, оронули старац, с дугом, белом брадом, окружен мноштвом послуге; најмио је једну вилу крај обале, али због своје превелике слабости у прво је време чувао кућу. Пошто се мало опоравио, слуге су га возиле у шетњу покрај обале у колицима; није хтео никога ни да погледа, а већ је одавно наредио, да се раснростре глас о његовом силном богатству. То је био тако добар лепак за иајугледнији коцкарски клуб! Најугледнији чланови клуба представише му се, и молише га да учини клубу ту почаст, те да га посети; херцог се извињавао својом изнемоглошћу, али на велике молбе чланова клуба, обећа им, да ће доћи. Тако даде, да га једно вече одвезу у његовим колицима у клуб; ту се прво забави на концерту, за тим после концерта забави се и у соби за читање и забављање, и најпосле, на велико наваљивање, оде да види и собу за картање. Приведу га зеленом столу, и ту као отмена личност извади неколико стотина наполеона, и изгуби их, а и не трепну ни један пут. То се понови неколико пута, јер је изгледало, да се херцогу допала игра карата. На један пут му се осмехну срећа, и добијаше, и добијаше непрестано; губио је с времена на време мање суме, али само за то, да би му ћудљива богиња била што наклоњенија. Кад је тако лепо Херцог Палавера иридигао два милијона Франака, тада се он уклони из Бијарица, јер се госиодин Ардисон бојао, да се не би неким случајем открило његово херцогство и да му не би скинули белу браду! Други један познат коцкар Гарције отиде из Француске у Мексико. Помоћу својих људи покупује он у престоници те републике све нове карте, тако да се једног дана осетила велика оскудица у картама, што се у вароши, у којој се т^ко страсно коцка јако осећало. У том се прочује по вароши, да на једној Француској лађи има грдна количина карата. Карте су биле врло лепе, али и скупе, но коцка поче бивати због лепих карата све већа. Грације је већ ушао дотле у разне серклове, и кроз неколико недеља оставио је Мексико пун злата и банкнота, да би — неколико година доцније у Француској био затворен због просте крађе. Дакле и код коцкара важи она изрека : Како дошло тако прошло ! Но дешава се, да и саме варалице по некад наседну. 0 томе сведочи ова мала историја: Два позната париска коцкара упознаше се у позоришту са неким по изгледу богатим странцем. И тако овамо, онамо, дођоше они у један мали кабинет у неком отменом ресторану заједно са тим странцем. Један коцкар шану своме другу : „Пустимо га, да прво он добије коју хиљаду динара, па ће нам бити сигурнији за после." За тим добије странац

3.000 динара, па на један пут поче једно за другим јако кијати, и метну мараму на нос: „Пардон, господо. само за неколико тренутака, док оперем мало нос; то је моја стара слабост, да ми крв иде на нос, одмах ћу се вратити." Њега нестаде, а варалице још дуго чекаше залудно на његов повратак.

БЕ1ЕШКЕ ЖЗ 0ТРАН0Г ОВЕТА Ослобођен због недовољне разумностн. — Неки Ајзенкшир, један од бив. служитеља гроФа Јована ПалФија, буде отиуштен из грофове службе. Но како је он сматрао да му је нешто закинуто од зараде, то је код бечког суда грађанском парницом тражио од гроФа накнаду. Суд је, услед Ајзенкширове тужбе, позвао. саслушао и на даљи исказ заклео, ђенералног инспектора грофових добара. Кодерла, који је посведочио да је Ајзенкшир потпуно по погодби исплаћен и измирен. Ајзенкшир, жалећи се вишем суду против оваке пресуде првостепеног суда, употребпо је израз, да је Кодерле кривоклетник. Због ове увреде тужи Кодерле Ајзенкшира кривично. По таквим кривичним случајевима у Аустрији извиђа и суди кривицу само један судија. И надлежни судија, ио свршеном извиђају, донео је овако мотивисану пресуду: »Објективно узев нетачно је, неистинито је, тврђење тужениково да је Кодерло кривоклетник, или како туженик, субјективно оцењујући ствар, држи, да је у пуном ираву и како му његова недовољна интелигенција и спорост у размишљању нису дали могућности за друкчу процену, то он, према својој недовољној интелигенцији не може бити кривично одговоран за свој поетупак®. И тако је Ајзенкшир због недовољне ингелигенције пуштен као невин. Воли сжрт^ но робију. — Фрањо Власак бивши позорник полициски у Прагу, убио је пре извесног времена своју заручницу Антонију Колман. Услед тога суд га је осудио на смрт на вешалима. Но цар му је путем милости заменио смртну казну дваестогодишњом робијом. Кад је осуђенику саопштена царска милост он рече: »Лепо је то и хвала цару на милости, али ја бих волио да сам обешен, но што ћу да се 20 година мучим на робији". Дакле, није задовољан, што му је смртна казна опроштена! Ухваћен др. Мандл. — Да један адвокаг учини проневеру или утају спада свакако међу ређе кривичне случајеве, јер тај ред људи нема потребе, да се на тај начин маша туђе имовине. Према томе изазвало је у Бечу опште изненађење кад се дознало, да је др. Рихард Мандл, један од млађих адвоката бечких. извршио пре 15 дана проневеру масених новаца стечајне масе Фердинанда Бауера и да је услед тога и утекао. Захваљујући окретности и доброј организацији бечке тајне полиције др. Мандлу се одмах ушло у траг и он је већ на 6 дана по извршеној крађи и бегству ухваћен у Удини, у Италији. Онтужени чланови апелације. — Талијански министар правде оптужио је Касацији у Риму пет судија неапољског апелационог суда, што су се у миланском процесу Нотарбартоловом дали подмитити и што су и вараличку радњу Фирме: Су■рије и другови, услед примљеног мита, огласили за некажњиву. 0 свему томе минисгар је највишем земаљском суду поднео и потребне доказе.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општиноки пиоар упутио је на нао једно овакво питање: «Кад ое у кривичним делима, по тужби приватног лица или по званичној дужности, код општиноких оудова досуђује и наплаћује на корист државне касе по два динара таксе у маркама, — има ли општински суд права, да још -чу и колику таксу наплаћује и у коИбр рио ,'нске касе, или не, и ако нема онда а 1 у таквим приликама троши оп-

штински материјал око извиђања кривице, а не државни ?° На ово питање ми му одговарамо : „По § 4, а. полицијоке уредбе, општински оуд, вршећи иолицијску и оудоку меону влаот, надлежан је а и позван да извиђа и изриче казне и о свима иступима изложеним у трећој чаоти закона кривичног, а то му у дужност ставља и први одељак члана 33 закона о устројству опгатина и општиноких власти. У свима таквим случајевима, општински суд врши дужност државне полицијске власти, и по томе, за њега вреде и све оне законске

одредбе које су пропиоане и за полицијску државну власт кад она те послове врши. Према овоме општински суд, за сваку истунну кривицу коју извиђа и суди, греба овојом пресудом да дооуди и наплати само два динара такое у маркама (за државну каоу) сходно ТБр. 87, 87 а и У8. VII дела закона о гаксама, без обзира на то, што је приликом извиђања трошен општински материјал а не државни; а какве такое општински судови наплаћују у корист своје касе, изложено је у ТБр. 96, 97 и97 а реченог закона о таксама и § 2 3 грађанског судског поступка.