Policijski glasnik

БРОЈ 7.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 2. МАРТА 1902.

ООО ООО С0О ООО <1СГ> С/УЗ 0/75 СУ УЗ ^СГ> С/50 СЛО С*ЈОГ) С<СО С/50 050 1<СП> гЛГ> 090 С/50 С.СО СУ?0 ООО 050 ~С*>0 "ОЈСГ> ?ЈСГ> С/?0 050 ОЛО СЛО 090

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ■ СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИИИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ПОЛИИИЈСКИХ И ОПШТИИСКИХ ВЛАСТИ СЛО С/уО <160 С/70 ООО ООО С/ЗО ОСО СЛО О-ОО С<?0 050 СЛО 050 050 ООО С/уО ОСО ОСО С/>0 С6С 1У50 ОУР ООО ОбО СДО ОУ) С/>Р <У?Р (УУР ОбО СУУО 060 СбО С^ 060 ООО ОУ- (>У- ОУ ОУ- С/>Р С^С (УУ? ОбО С>50 ОУ- С'јО^

УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА

>00 ое/р С/уО ОУ ОбО С/>Р СУОО С/ЗО СУУ? О50..С<50 СУ^СУУО ОДО <^С^;ЈУ^јОУУ^ С/^О^ОСО Р<у С/>0..С/>?:.С/5О 050 ОУ- Об^^Сх50..С/^0 СУ5С С/^..С/>0..С/>0 С/УС С/>Р С/УЗ С/5С С^.С>У::.С/>0 С/>Р 050 ОУЈ С^>т 0<00 000 .050'. СпОО

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом РБеговог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 1'2 закона о пооловном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 1. Фебруара 1902 године Бр. 411. које гласи: да се Мпхаило Даииловић, учитељ, родом из Кочани у Старој Србији и поданик турски, по молби својој, прими у срнско поданство, заједно, са својом женом Евицом н децом Данилом и Војиславом, изузетно од § 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије МинисТарсгва Унутрапнљих Дела I 7. Фебруара 1902. године II.V 4.134 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

ПРОСЈ АШТВО III. ^АРА^ТЕРИСТИГ^А ПРОФЕСИОИ А^ДНИХ ПРОСЈА^А На питање где треба тражити главни узрок просјачког заната може се мирном савешКу одговорити: у милосрђу људи. Сваки "човек, који има неких срестава, увек је готов да свом ближњем да савета и помоћи ако је овај без своје кривице доспео до просјачког штапа или није у стању да радом хлеба заслужи. Једном речи болест и сиротиња буде у људском срцу сажаљење и жељу помоћи. То је осећање познато сваком појединцу. Отуд није чудо да се нагпло људи који се користе милосрђем других износећи своју беду и несрећу. Тако варање полако се развило до редовног заиата који се је веома оснажио. Основ тог развитка треб.а тражити у овим околностима. Купљење милостиње јесте иосао за који пе треба никаквог напрезања. Али за нерадника та је околпост врло важна, јер како је згодно приметио Луј Иолнан (Рапз цш тепсИе 10 изд. 1899.) »сваки се је просјак заклео да пе ради. (( Прошење.милостиње је врло користан занат; поштен раденик мора по цео дан да се мучи да може хранити своју породицу, док просјак од заната заслужује много више а н.е паиреже се сувише. Осим тога он може живети где њему и како њему годи. Дању игра он на улици улогу несрећнога човека а вече проводи у пијанчењу по разним крчмама. Такав живот паравно да је многим људима врло мио, само се за то не смеју презирати лаж и обмана. Да би то илустровали навешћемо неколико примера. Ми тврдимо да се ироФесионални просјак одаје нераду ив лености. Ако би се иа то приметило да је по пеко приморан да моли за милостињу, јер не може да нађе рада. то бисмо одговорили да такви случаји наравно нису искључени али тако штогод не може се ни десити код проФесионалних проојака, јер они и не траже рада. (У интересантној књизи I). Косћо11-а Г)ппк1е ВМеб аив с1ет \Уап(1ег1ећеп с. 97, огшсана је једна дирљива епизода како један сиромах вртар, који немајући рада, доведеи до очајања, цролива сузе од радости, што је успео да добије једно место. Али у целој тој књизи тај је баштован једина светла тачка. Остала лица која аутор износи, бегају од рада као. од куге; то оу све проФесионални просјаци, лењнвци и пијанице).

0 тачности нашег тврђења може се уверити из ових Факата: Пре више година склопио се'у Паризу један круг од трговаца, који су се узајамно зарекли да никакву милостињу не дају, али да сваког човека, који би молио за помоћ, узму на рад на 3 дана, с наградом од 4 динара дневно; осим тога договорили су се у напред да таквог човека задрже и на дуже време ако се нокаже ваљан. Резултат тог интересантног огледа испао је прилично жалостан на 727 мол&ба поиудило се и радничких места толико. Али од молилаца само 312 иису одбили понуђену препоруку; за рад се јавило 174; од ових њих 87 захтевали су у подне да им се исплати пола наднице и за. тим су напустили службу; 68 радили су цео дан, добили су по 4 динара и више нису дошли; 5 I. радили су 2 дана и пошто су примили по 8 динара, неотало их је; 18 њих издржали су пробу и остали су у служби код људи, којима су их препоручили. Из тих Факата извлачи Волман закључак да од 727 лица, која су молила за иомоћ, само 18 њих заслуживала су саучешће а сви остали били су просто неваљалци, који су живели на туђ рачун. Осим тога примера можемо навести још један из исте књиге. (РапПп, Рапз дш тепсИе). Зима године 1890 била је врло јака. Због тога је влада отворила на Марсовом пољу у здањима изложбе више великих склоништа, у која се скупи велика гомила људи, од којих је већина била здрава и способна за рад. У једн\' од тих кућа дође управник једног великог радничког прибежишта, патер Робен и понуди просјацима своју помоћ. Али реч свештеникова пала је па каменито земљиглте; од 700 присутних одазвали су се том позиву само 55; али већ после 2 дана остало је том заводу само 11 људи. Исте зиме радио је у једном павиљону на Марсовом пољу сликар Анри Мот на више декоративних слика, које су биле поручене за изложбу у Москви. Да би се та огромна слика могла извести потребна је била врло велика сала, Због тога добије сликар од министарства уметности дозволу да сме употребити једну од галерија изложбе. Једног дана хтеде Мот да одвије цело нлатно да би се могао уверити о дејству своје слике. За то му је требало 12—20 људи, који су морали држати крајеве широке слике I—2 сата. Али кад се је обратио просјацима који су се налазили у истом павиљону и предложио им да се приме тог малог рада аа награду од 1 динара сваком човеку, јавило се за то само 3—4 човека а ту је присутних било више од 1000 лица. То сз г епизоде из Француског живота а и руски иросјак није ништа бољи. О томе се може уверити кад човек мало прелиста руске часописе. Сеоски свештеник БиФруков прича ово о проојацима од заната у округу Чадрииску, губернији Перм. На улазу његове сеоске цркве стајали су увек многи просјаци али од њих само су двојица били доиста оиромаси. Остали су били здрави људи који су од лењости бегали од рада. Кад се је зидала нова црква хтели су ради штедње да употребе старе цигље и ради тога морале су се очистити од креча и блата. За тај рад најмљени су људи за награду од 20—45 копјека дневно. Неки сељаци из те општине вршили су тај рад бесилатно, пошто су на тај начин хтели да и они приложе штогод за зидање цркве. Свештеник се истом молбом обрати и просјаЦима који су сваке недеље отајали на црквено.ј порти али гги један од њих не дође да ради. Према тим Фактима може се сматрати као доказано да је лењост типичка особина просјака од заната и један од главних основа развитка иросјаштва.