Policijski glasnik

БРОЈ 19.

У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 16. МАЈА 1902.

ГОДИНА VI

&оо ооо ооо ооо с»оо ооо ојог ) <$оо о оо ооо ооо ооо оос> ооо с«оо (аоо ооо с«оо ооо ооо с.оо ооо ооо ооо с«ос) ооо ооо ооо ооо ооо с^о с«оо с^о ооо с^о суоо с /ур сгур ооо с^о <^о соо ( ууо ооо с«оо ооо ооо ооо соо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЈШЦИЈУ БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ с^о ооо ооо ооо ООО ОСУ? ООО ОбО оеуо ооо е»оо ООО ооо ОСО ООО ооо ООО ООО ООО Р^> осо ооо ооо ооо сг?о ООО ооо О<уо С<У^ ОРО осо ооо ооо сг?о 0<уд осо о<?о соо осо ОбО (>У> рро 0<У ооо ооо с<9о ооо ооо ооо УРЕЂУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА 7НУТРАШЕИХ ДЕЛА С/Х) ОСО ООО ООО ООО ООО С^УР ООО Р<УР ОбУР ООО ооо Ооо С«РО ОбО Об?ОС^О.О«РО ООО оеУ5.0е^С^ОС^0002 ОО? С^> ООО С^?0__0<90Ј^О_Об?0 ООО СХ^ОС^^О^О (>УРООО О'^: СУУР С<УОС<уС ОУР ОООС^С/>0 &00&00 ОСО

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Александар I. Указом својим од 27. пр. месеца благоволео је потврдити решење Народног Представништва КОЈЕ ГЛАСИ : Да се сва лица, осуђена пресудом Прекога Суда за град Београд и округ подунавски од 12. септембра 1899. годпне, Бр. 650, а који је суд састављен указом од 28. јуна 1899. године, ослободе свију плаћања трошкова, накнада, дангуба бранилачкпх награда, и да све осуде трошкова свију накнада, досуђене дангубе сведоцима, награде браниоцима, падну на терет државе, а у колико .је то по пресуди од осуђених наплаћено, да им се врати из државне касе, а из партије кредита на ванредне потребе за годину 1902. Тако исто осуђенима се има накнадити и све оно, што су платили на име спровода Преком Суду са трошковима, као и сав новац од њих одузети, при стављању у притвор. Из канцеларије Министарства Финансија, 8. маја 1902., године, Ф№ 1056. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за помоћника прве класе начелства округа београдског, Драгутин Гавриловић, члан исте класе Управе града Београда, по потреби службе ; и за члана прве класе Управе града Београда, Момчило Јоксић, коњички капетан прве класе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 4. маја 1902. године, П№ 10.476 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

ПР0СЈАШТВ0

(Наотавак) Из извештаја Петроградских и Московских одбора за сузбијање просјаштва види се да су обично хватали просјаке, који су пре тога кажњавани 20—24 пута. И тај се Факат понавља из године у годину. Услед тога неповољно се намеће мисао да је кажњавање просјака од заната комџликовано и непрактично, јер је бесмислица једног истог човека изводити 20 пута пред суд. Морамо додати да су руски бројеви врло мали кад се упореде са немачким и Француским бројевима. Полијан тврди да је видео протува који су 50, 60 па и 70 пута осуђивани због прошње. Тако у радничкој кући у Дибургу интернирају се просјакиње и пале женске. Од њих је једна жена од 31 године кажњавана пре тога 137 пута, једна девојка од 30 година 135 пута, а једна удата жена од 28 година 88 пута. У опгате од лица која су од 1888—1892. ушла у ту радничку кућу, 43°/ п кажњена су 3—Б пута због просјаштва, а 31 °/ 0 више од 7 пута.

Сад стојимо пред главним питањем: „ На који начин могу се иоиравити иостоје&е одредбе да се иостигне усиешно сузбијање иросјагитва од заната«. Сви нови казнени законици и пројекти о проојаштву прекинули су са старим начелом кратковременог хапшења, које се је показало као узалудно и признали су као преко потребно интернирање годинама у радничке куће. Такав завод, где се строго мора радити, јесте добро застрашавајуће срество за проФ .есионалне протуве и срество за поправку за младе просјаке, који се дају навићи на уредан живот и рад. Немачка, Аустрија, Холандија и Белгија имају нарочите одредбе за радничке домове, које су већ ступиле у живот. У пројектима казнених законика за Швајцарску и Норвешку и у пројекту једног специјалног закона за Фраицуску, изведена су иста начела. У појединостима ти се закони јако разилазе. Већина се чврсто држи тога да се на тако строгу казну, као што је раднички дом, могу осудити само они просјаци и протуве, који су за последње три године кажњавани више пута. И максимално трајање задржавања у радничком дому јесте различно у Немачкој 2 године, у Холандији, Аустрији, Норвешкој и Швајцарској 3 године, у Белгији 7 година. Француски пројекат и не зна за раднички дом, него за врло осетљиву казну затвора, која се повишује према броју предходних казни. Први пут казни се кривац због просјаштва затвором од 6 даиа до 3 месеца; други пут затвором од 3 месеца до 1 године; трећи пут од једне до две године; четврти пут од две до три године; пети и даљи пут затвором од три до седам година. У иоследњем случају казна се не може ублажити признањем олакшавајућих околности. Максимум тих казни може се удвојити ако кривац симулира ране или болести; ако га је пратило какво дете, ако је с другима заједно просио, ако се је усудио да прети, или ако је без дозволе упао у какав приватан стан. Такви максимални рокови наравно да су натерали законодавца да допусти и превремено пупггање осуђених. И та корисна мера уведена је у свима наведеним законицима. По швајцарском пројекту пуштање не може бити раније, док кривцу није протекло две трећине времена казне или бар једна година, а по Француском довољна је за то једна четвртина времена. Норвешки пројекат нема таквих ограничавања, а у Немачкој и у Аустрији остављено је располагање са отпуштањем управи казнених завода а у Белгији министру правде. Већина тих одредабаи пројеката имају, по нашем мишљењу још једну ману Раднички дом није главна казна, него споредна казна, која зависи од увиђавности административних власти. ПроФесор Хинел доказује с пуним правом да раднички дом, као главну казну треба примењивати на просјаке од заната и да ту суд треба да утврди одредбе. Пошто је раднички дом уведен већ у многим земљама, то можемо завести Факте, из којих се да видети да је раднички дом веома успешна казна, и од које се просјаци од заната веома боје. У Брауншвајгу, на пр. само се поданици те земље доводе у раднички дом, а сви они који нису из Брауншвајга, на основу извесног (362) параграФа, просто се протерају преко границе те херцеговине. Увидело се било да су просјаци ту земљу преплавили. Услед тога влада је била принуђена да према њима енергично поступа и сваки Немац, који је као протува ухваћеи у тој земљи,. одведен је у раднички дом. Благодетни резултати брзо су настали. Исти Факат поновио се је и у Баварској; из тог разлога проширен је раднички дом у Ребдорфу, да би било места за сва лица, која се у краљевини тој ухвате