Policijski glasnik

СТРАНА 236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30 и 31

По томе се јаоно види да то једно исто казнено срество не може произвести исто дејство на те две из основа различне природе. Како ужасно делује та казна на једног частољубивог који можда има да испашта само какву неразмишљеност, какву пренагљеност и како тамница често задире у живот, а по неки пут уништава и егзистенцију. Међутим једног лупежа ни мало не боли ако због какве животињске суровости буде затворен. Њима није ни мало стало до части; бављење у тамници њима је добро дошло; наравно да је доста жалосно што и таквих људи има, али може ли се у таквом случају и поменути о томе да она казна може поправљајући деловати, која је у ствари доброчинство. У многим случајевима и за затвор се може казати оно што смо рекли о телесним казнама које сакате; он уништава егзистенцију, квари кажњенога тиме да често понижава његово частољубље, а онога који нема зараде нагони на кажњива дела. По томе се онима који мисле намеће мисао да ли није апсолутно потребно место таквог безусиешног казненог срества увести какво успешније, а такво може бити само жалосна казна у ужем смислу. Она делује у сваком случају, она је једино ерество које обећава успех. Наравно да се то казнено срество мора врло опрезно употребљавати, али то није разлог који може говорити против поновног увођења њега. Шзбаве Никад се не може утврдити где и кад су прве батине ударане. Али пошто је Инстинктивно сваком живом бићу урођено да у стању узбуђености тражи чиме ће да бије; може се узети да је батинање тако исто старо као и сам људски род. На старим египатским сликама виде се батинања, која су свакојако морала бити казнена срества, па и старо мојсијевско право помиње га и то у 5 књизи Мојс. Глава 25, стих 2—3. „Кад је безбожник заслужио батине, то судија треба да га обори и да га бије према мери и броју његових преступа. А кад му се удари 40 батина не треба га више тући, јер би било сувише.' ( А да не би био сувише тучен, ударили су му само 39 батина, из мудре обазривости. А да је се тај обичај, ударити само 39 место 40 батина, дуго одржао види се из новог завета, гди се у другој посланици Павловој Корићанима вели »Ви сте слуге Христове, ја сам још више. Ја сам више радио, више удараца добио, чешКе затваран, често у смртну невољу долазио. Од Јевреја сам пет пута добио по четрдесет батина мање једну (дакле 39). Три пут сам шибан, један пут каменован, три пута бродолом претрпео.

Сл. 30. — Шибање код Римљана

Да је шибање било разликовано од обичног ударања види се из апостолске историје. И Мојсијевско право показује исте разлике у времену те казне као и закони у 18 столећу. Шибање је у старијим временима била једна ужасна казна, која је кажњенога често стала живота, а то се види из законика Тћегеа1апа, који сматра за потребно. У истом законику има једно значајно место где се забрањује да се прут, којим

се шиба, отрује; из чега се види да је то морало раније биватииначе та забрана не би имала смисла. А поред тога законик Терезијана још и ово одређује: да се казна шибања не пооштрава никаквим другим срествима, из чега се види да је казна шибања вршена нечувеном свирепошћу. А да је и у много блажој Форми та казна била још ужасно тешка види се из других одредаба тога законика. Према урођеницима или људима који су се у немачким земљама настанили и 10 година часно живели од свога рада. Племићи и оФицири били су по Каролинском закону ослобођени од те казне, а ако је та казна била и изречена према њима, онда им је остајао избор да ако хоће даду да им се одсече једна рука, у место те казне. Са равних страна још се у 17 столећу тражило да се та казна сасвим укине, пошто она не делује поправљајући, него је управо први ступањ за вешала. Још херцог Јован Фридрих од Виртенберга једном нарочитом конституцијом од 12. Септебра 1627. одлучно се изразио против тамнице и шибања и да треба избегавати све казне којима се преступник не поправља него се само излаже беди и невољи. Кад погледамо шибање по старинском праву види се одмах ужасна сверепост из неких израза о тој казни. У разним римским законима налазимо изразе Па^еПаге, уегђегаге, У1г§јз сае<1еге, ГиаИ^аге и т. д. Готски израз ћН§§уап и стари високонемачки рНшуап показују јасно да су ударци остављали видне трагове. Бајуварско, рипуарско и визиготско право бројали су ударце колико се могло по голим леђима ударити, по децималном систему. Одређено је било 50, 100, 150, 200, па и 300 удараца. Само салиско право примењује и при ударцима дуодецимални систем и броји 120, 240 и т. д. Да је се при том кожа скидала врло је вероватно, јер ударци нису били особито благи. По правилу та ужасна казна била је у старо доба само ропска казна, тј. вршила се само над робовима; слободан човек плаћао је новцем оно због чега се робу кожа скидала. А ако је се десило да су и слободногаЈморали шибати, или за то што одређену глобу није могао или није хтео платити, или нгго је његов преступ повлачио тешку казну, — тада није могао више остати слободан; он је губио слободу, и као знак тога губитка, губио је и украс косе. Да законик Каролина није увео шибање него га је, као и већину својих казнених срестава, просто узео из постојећих ирава, јасно се види. Разлика у извођењу казне дошла је сама по себи из разних обичаја у земљи и упливом времена; у закону је мало о томе казано. Везивање за колац, које налазимо већ у најстаријим правима, задржано је и ту догод је казиа постојала, а и одредба да се казна мора јавно извршити, јесте прастара. Промена је настала тек онда кад је казна извршивана за време вођења кроз варош. При том је се обично највише удараца задавало. Али и казне иодлеже моди. А што је доцније ужасна оиорост при шибању уклоњена то не треба приписивати упливу моде него тој околности што је временом прокрчио себи пута здравији иоглед, који је најзад укинуо шибање. (Наставиће се) 0 СТРАНЦИМА И ПАСОШИМА Д. Тв. Алимпић Нагло увећање саобраћајних средстава у току ирошлог и претпрошлог века, као и јачање свести о међународној заједници, потенцираној идејама велике Француске револуције, уништиле су иостеиепо оне огромне домаће предрасуде, које некада, као камени зид, одвајаху народе од народа, и изгладиле, готово са свим, негдашње презирање сгранаца и бојазан од општења с њима. Док се у стара времена странац свуда сматрао као непријатељ и потпуно бесправан створ, који је, као такав, био стављан ван заштите домаћих закона, дотле се данас не може замиолити ни једна цивилизована држава, која неби признавала поштовала и штитила права ЛИЧНОСТИ, у која, као што је познато, долазе: араво на егзистенцију, слободно кретање, загититу личности и имовине и т. д. Поред ових ОСНОВНИХ ЧОВечИЈИХ права, која се нризнају сваком странцу без разлике вере и народности, све данашње