Policijski glasnik

ВРОЈ 6

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 47

Рењолову. По њиховим наговештајима, добили смо неоумњива уверења да је крађа била нокретач злочину. С лешине није био скинут накит који је био на њој, али другога беше нестало, а на нме нестало је нрстена са крупним дијамантом, ободаца са но једним каменом, часовника у облику срца, гривна, других ободаца и т. д. Кад се г. Тајлор и ја вратисмо у унраву Безбедности, мој старешина био је врло узнемнрен; у њега није било оне вере у успех која даје победе, те је говорио у себи: »Опет једна аФера која се неће иавести до краја и због које ће ме нападати по новинама." ГГа ипак, даде се храбро на носао, јер то је била дужност, и једна белешка буде послата исте вечери одељењу за хотеле с намештајем да би се пронашли сви Геслери који су могли проћи кроз хотеле у престоници. Ни г. Тајлор, ни ја, нисмо се бог зна како уздали у онај траг који је тако милостиво оставио сам убијца ; али је ваљало ићи за њим, ваљало је не пренебрегнути ту могућност погрешке код једног кривца, а друго што нисмо ни имали под руком. Геслер ! не можете замислити, колико је то име јако распрострто по свету; и кад год су ми очи падале на објаву какве преставе опере Виљема Тела, сећам се да сам некад проклињао то кобно име бар толико исто колико и Швајцарце ! У исто време, узете су из пехара карте које изгледаху најновије и агенти су разаслани у све наглашене куће, у нади да ће се добити каквог обавештења од тих лица, која су могла познавати навике Марије Рењолове. Нађено их је око шездесет истога дана. Тако се Жбм пријавио на булевару Малербову, код некаква Праечинија. — Он није код куће, одговори госпођа Д..., једна врло честита продавачица слика, која беше издала под закуп једну собу томе незнаном човеку, и о коме је дала најповољнија обавештења. — Кад буде дошао, рече Жом, умолите га дакле да дође у унраву Безбедности; имају да траже од њега нека обавештења. (Наставиће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА а Често пута, незадовољна страна, но грађанским споровима, подноси жалбу Првостепеном Суду, не јавивши ошитинском суду о томе, да је жалба иоднесена у року предвиђеном §.16 грађ. суд. поступка. Настаје питање, да ли општински суд може огласити пресуду или решење за (,извршно», по истеку 8 дана, кад нема пред собом доказа, да је жалба поднесена, или незадовољна страна такву жалбу треба да преда општини, или бар рецепис поштански". На ово гштање одговарамо : Незадовољна страна има права, да зкалбу поднесе непосредно Првостепеном Суду. Закон јој не наређује, да о томе мора извештавати и дотични опгатински суд, било овим или оним иачином.

Како се може догодити, да жалиоц пошље Првоотепеном (Јуду жалбу последњег дана, те тако овај не може да тражи акте опора и цресуду још истог дана, то општински суд не може оглашавати пресуду за 0 извршну» све дотле, док се од суда не увери да нема жалбе, о чему треба суд увек писмено да пита.

Учињена су пам ова пигања I. „Пре ступања у живот садашњег закона о општинама, у општиноке писаре улазили оу махом младићи од 15—18 година. Они, управо, и ниоу сматрани за општинске писаре, него за приправнике — практиканте. У оваквим положајима, они су проводили по 3—4 године. По садашњем закону о општинама, а имено члана 112, онај, који је био раније три године општински писар, не мора полагати испит за општинског деловођу. Да ли се. сада, може рачунати као писарска служба и оно време, што су га неки провели као приправници код општина, и на тај начин ослободити их од полагања иопита за општинске деловође". II „По чијем ће се одобрељу издавати под интерео општинока готовина, кад то није регулиоано ни законом о општинама, ни законом о среским окружним и општинским буџетима ?» III. (( Нека општина раздала је била, у своје време, овоју готовипу под интерес. Буџетом, рецимо, за ову годину, није предвиђена позиција од паплате општинских потраживања, али неко донесе па плати свој дуг. Може ли се овај, да га назовемо ванредни приход, трошити за измирење редовних издатака буџетских, без нарочитог одобрења госиодина Министра Финансија, већ по самом решењу наредбодавца, па да се остали приходи замењени овако овим паплаћеним капиталом, кад се покупе, покажу као приход по чл. 5 II отава закона о окружним, среским и општинским буџетима". 1У „Услед стуиања у живот новога закона о општинама, Г. Миниотар унутрашњих дела, у почетку ове године, наредио је: да се не састављају буџети за прошлу годину у оним општинама, које ће се разгруписавати, него да ое у њима судови оиштински управљају по чл. 6. закона о окружним среским и општинским буџетима, до састава новог буџета, што ће рећи: да се тражи дванаести део по прошлогодишњем буџету, а да се тако и прирез купи. И, како је у почетку прошле године послат предлог за разгруписавање општине, није ни оастављен буџет кад је требало. Тек месеца октобра наредила је среска влаот да се буџет састави, и то је учињено, ма да разгруписавање није било извршено. По буџету за претпрошлу годину, општинеки прнрез био је 50°/ о , и нрема поменутој наредби Г. Министра, све до саотава буџета голико је и купљено. При саставу, нак, буџота, прирез је емањен на 4 7 0 /°, и од месеца октобра на све до краја децембра прирез је покуиљеп по 47°/ 0 .

Одобравајући буџет, Г. Министар Финансија смањио је неке буџетске позиције, а неке са свим избрисао, те је, тако, прирез оведен на 4 3°/ 0< Једна. осмина грађана исплатила је цео порез пре оастава буџета, и од њих је наплаћено по 5 0°/ о на име општинског приреза, по претггрошлогодишњем буџету. Од састава буџета па до одобрења наплаћен је прирез по 4 7°| 0 скоро од три четвртине. Сада, пак, кад је буџет одоОрен, треба наплатити прирез 4 3 01 0 , али шта ћемо кад је на дугу остала једва ]една осмина. Сада настаје питање: хоће ли ое сматрати за злоупотребу, што је од извесних грађана наплаћен прирез по 50°| о , од извесних по 4 7°| 0 , а међутим, одобрено је свега 43°; 0 , и ко ће за ово бити крив. Даље, шта ће у овом случају радити благајпик однооно општинских и пореских рачуна, и на какав ће начин ове ово регулисати ?» На ова питања одговарамо: I. Да је неко у опште био ошнтински писар, и колико, он мора утврдити уверењем дотичних општинских судова, код којих је служио. Општински судови, на снаки начин, знају за разлику између општинских пиоара и приправника — практиканата, и пе ће дати уверење ономе, да је био писар, који то у истини није био, јер би суд у противном олучају, одговорао за лажно уверење. Сад, ако је неко и у овоме малолетству био општински писар, и то уверењем докаже, њему се мора иризнати право на положај деловође без полагања испита, ако има и остале услове, који се траже чл. 112. закона о општинама, јер нити овај закон у овоме погледу ставл.а каква ограничења, нити је ранији закон водио рачуна о годинама сгарости оппгг. писара. II. Давање под интерес опшгинске готовине> регулише уредба од 16. априла 1860 године, Зборник XIII стр. 163. Све то врши, оагласно горњој уредби, општински одбор, који ио т. 18. чл. 84. закона о ошптинама, решава ове ствари које има да уради општина, а нису нарочито пренесене у надлежност самога суда. III. Кад наплата општиноке готовине, није иредвиђена буџетом за извесну годину, а она се, међутим, случајно паплати, оида је то ванредни приход. Овај се новац може трошити на редовне потребе општинске, иредвиђене буџетом по одлуци одборској, без нарочите дозволе г. Миниотра Финаноија, али се на крају године, ако ое сав прирез покупи, ова сума има унети у буџет за идућу годину као готовина и подлога буџету, ако се дотле не изда другом лицу под интерес. IV Не мозке се нико окривити, што је до састава буџета купљен прирез 50° 0 , кодики је био у претпрошлој години, јер је тако поступање саобразно и одговара наређењима чл. 6. закона о окружпим ореским и оиштиноким буџетима. Исто тако. не може нико бити крив ни за то, гато је од дана саотава буџета, па све до његовог одобрења, купљен прирез 4 7°| 0 , јер је то одговарало стању, створеном самим буџетом