Policijski glasnik

СТРАНА 70

— Ако вас интересује, а пошто смо овако сами, баш ћу вам све испричати. Рекавши то диже чашу и покуша да се са мном куцне. По том се опет примаче хладној пећи и поче причати. — Да, сад ћу вам испричати како је кукавни Свензен отишао на онај свет и тиме ослободио моју добру рођакицу, добру велим с тога што је ирема мени била племенита, њој имам да благодарим за све... за моје благостање... Да, њен муж, покојни Свензен,умро је од отрова, господа су добро утврдила. Првог октобра добио је Свензен једно писмо, једно трговачко писмо. Пре свега ваља да знате, да је он имао давнашњу жељу, да прода своју воденицу, јер је поток сваке године све више пресахњавао. Дакле добио је писмо од једног пријатеља који му је чинио ионуду да купи ту воденицу. Тај исти пријатељ послао му је и куверт с марком за одговор, хоће ли да прода и какви су услови. Свензен је био сав срећан кад је добио то писмо и у души је осећао велику радост што ће се курталисати воденице и доћи до нара. Али то му је била последња радост. Он му одговори и позове га да дође сутра к њему на споразум. Писмо је турио у коверт, који је на гумираном месту поквасио језиком и затворио а по том је — пао мртав. Разумете ли сад ствар? — Ни најмање. Ви рекостеда је Свензен отрован. Како? Када? — Па отровао се онда, кад је куверт лизнуо језиком, одговори приповедач... гума је била отровна. Нисам могао проговорити ни једне речи. Кад сам се ирибрао рекох: — Чисто невероватно! То је морала бити врло лукава глава! А откуд ви знате све те појединости? — ЈТукава глава, јесте? И откуд знам све! велите. Та лукава глава била је моја глава! Ја сам написао то писмо! Као даме јепогодио гром из ведра неба. Преда мном је стајао Свензенов убица! * Вратили смо се к возу. Ја нађох судију, коме, не могући тајити ствар, рекох: — Ми имамо међу нама једног убицу, оног грбоњу у углу. Синоћ ми је испричао све појединости убиства, које је он извршио. Треба га одмах ухапсити и предати судовима. Он је убио Свензена. — Право да вам кажем, мени је непознато да је убијен какав Свензен... — Али познато је мени. Ја сам чак познавао тога јадника. — Иа добро, кад је то било? — Кад? узвикнух ја наљућен на судијину равнодушност. Није питање кад је то било, већ је ствар у томе, да је убица међу нама, — Врло је важно знати кад је убиство извршено. — Па у 1861 години. — Знате посигурно. — Сасвим сигурно. — Е, мој драги, онда не би имало смисла да притварамо нашег сапутника. Злочин после двадесет и пет година застарева, а у овом случају прошло је више од двадесет пет година! рече судија слегнув раменима.

ПОЛИЦИ ЈСКИ ГЛАСНИК ИЗ МЕМОАРА Г. ГОРОНА КРОЗА ЗЛОЧИН Два злочинца 5 — Од куда су вам драгоцености које сте давали девојкама једне јавне куће? запита комесар. — Ја, одговори човек сасвим миран, нисам никоме дао иишта. Суочен са девојкама и кочијашем који га је ваздан возио, он изјави да их не познаје. Г. Курт, у таквим погодбама, сматрао је да треба да задржи при себи то лице бар до сутра дан. У; ЈУ Т РУ) шеф Безбедности у Марсељу, који је био ван дужности целога дана у недељу, нађе на своме столу потпун опис адиђара Марије Рењолове, који му беше стигао у очи тога дана. Био је изненађен с.личношћу часовника и ободаца датих девојкама у улици Вантомажи са адиђарима убијене жене. У исто време, саопштише му да су човека нашли онесвесла у притвору, у коме је провео ноћ. Пранчинију беше крв наишла у лице; беше огледао да се угуши поставом од свога горњег капута, који беше подерао. Један лекар, позван к њему, чак је констатовао црвену бразду око његова врата. — Где станујете, у Паризу? питао га је комесар. — Код моје љубазнице, госпође С..., улица Мученика. Таква су била чудна обавештења која нам дођоше из Марсеља, неколико часова после саопштења свих листова у земљи ! Тражио се Геслер а нашао Пранчини. Очигледно, то је било исто... Не, то је било немогућно. Марсељски паркет послао је на брзу руку опис ухапшена човека, и ма како да описи могу бити нетачни, ово није могао бити опис путника из хотела Каје. Пре свега, ваљало се обезбедити личношћу љубазнице Пранчинијеве... Г. Тајлор и г. Гијо стигоше у један час у стан госпође С..., и после кратка саслушања, ухапситпе је. А ја, за то време, јурио сам са Жомом марсељским брзим возом, јер ми је г. Тајлор одредио дужност да допуним истрагу која је тамо поведена, и да доведем Пранчинија. Било нам је мало криво у служби Безбедности што се тај човек дао ухватити у Марсељу, и владала је жива радозналост да се сазна да ли Геслер није био један мит. Тога бар, желели бисмо да ми сами ухапсимо! За време путовања, разговарајући са Жомом, износио сам највероватније претпоставке о злочину. Било је немогућно да су два човека извршила то убијство; један једини задао је удар... други је онда могао бити само прикривач украђених предмета... Нсихологија једног убијце 'Гек што сам сишао са жељезнице, имао сам управо толико времена колико је потребно да се изврше неизоставне службене походе пре но што ће се отићи у паркет,

БРОЈ 9 где се морало извршитп суочење Пранчинија с кочијашем Берном, за кога је тврдио да га више не познаје, а кога беше узео на цео дан да га вози по Марсељу. Кад уђох у кабинет г. Ревердена, истражног судије, угледах како стоји преда мном једна снажна људа са биковским вратом, лицем нреко кога су ишли кратки кратки залисци, са оном оријенталском, левантинском тромошћу у очима. У тога човека била је нека врсга дивљаштва прикривена под много подмуклости; ,6чи му се окренуше на другу страну од мене. — Ни у колико нисам умешан у ту ствар. Та је била прва реч коју сам чуо да је изговорио, .реч која је, за време те тужне приче, долазило по ново као какав припев наглашујући забуну оптуженога пред једним питањем за које је осећао да је опасио. Сазнало се да му је, у недељу, после подне, поштански разносач донео у хотел Ноајљ један велики аманет чија је сама поштарина стала 5 динара. Тај је пакет био Пранчинију под пазухом у тренутку кад се пео на кола. Кад је силазио није више био уза њ. Онростио га се док је био у Лоншану. Ни мало нисам сумњао о кривици тога човека, на пет минути ио што сам га први пут видео. На његову челу, још је била широка црна бразда, која је постала од кври која се излила под кожу, видљиви траг његове тако зване навале крви у главу, а известан доказ да је огледао да се убије. Радознало сам посматрао то лице и, поред привидно поуздана држања тога човека, чинило ми се да видим неки особити страх на дну његових затворено плавих очију, над којима су биле црне трепавице чиј је подмукао поглед имао неку врсту мачје мекости. Ма да му је капут био угужван, кошуља упрљана, нашао је начина, не знам пред каквим огледалом, да мало доведе у ред своје одело, и да заглади доста проређену кестенасту косу која му је пресецала широко, око слепих очију доста огорело чело. Лице је било пуно, али без подбулости ОД Сс1Лс1. Ма да је био без вратне мараме и малс неуредно опремљен, задржао је оно држање гиздаваца које тако лако познају полицајци или судије, и ма да је био врло далеко од права да се назива потпуно лепим човеком био је сушти тип женокароша који сам ја тако добро познавао, оно огледало за девојке, на које се оне хватају као шеве, и које се тако исто може наћи међу лоповским четама као и у случајевима крупних убијстава. Тај први испит Пранчинијев, коме сам био присутан, био је за мене најјаснији доказ о његовој кривици. Једина ствар која је освојила непоуздана, била је психологија тога човека, јер он је изгледао интелигентан и остајао је упорно, против све очигледности, при порицању најпространијих ствари. Кочијаш Берн, неисказани тип Марсељца кога као и сад да гледам, са шеширом накривљеним на уво, у ходницима Пал&те Правосуђа, имао је да се свађа са својим клијентом, који је енергично порицао