Policijski glasnik

БРОЈ 17.

У ВЕОГРАДУ, ПЕТАК 2. МАЈА 1903.

ГОДИIIА VII

ОТЗ СЛО СЛО 050 ООО СуУЗ ОЛО СУЖХЗО -ЈЈОО ООО 0<90 С<93 ООО СОО ОбО С<90 009 000 СОО С-ОО (К75 093 СОб ООО С^ ООО СДО ООО СОО СОО С/5С СгОО СУУ5 ООО СОО С^О С^УР ООО ОУД 0ХУ5 ООО ОбО С/УР С<РО С^О ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈ VБЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИГО ПОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ

050 ООО СдОО ООО С«СО ОСО сло СЈОС' 050 О0О ООО 050 ООО ООО 050 ОСО СХУ^ С/Л ОбЈО ООО ОУ 0<>0 С«0О ОбУ) Об»Р осо ОУ> ОУ> 050 СОО ОРО СОО ООО ООО С^О ОбО С1?0 ооо ООО С<?Р С^О О^ 090 050 ооо ос?о С<ео ОУР С/У УРЕХУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРОТВА 7Н7ТРАШЊИХ ДЕЛА

ОСО С^Р ООО ООО ОСО с/уа ООО ОСО ОУД ОСО ООО ООО ОбО 060 ОСЈО ОбО ООО ОСО ОУЗ ООО ОбО ОУД ОО^ ОУД ООО ООО ОбО 090 ооо ооо осо ООО ОРО ОДО оуа С^ООУРООО ОУЗ ОСООбО оао 050 ОУР 090 о<>о ОбО УУР ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО ■■■■ ■ ■ -гЊегоио Величавство Краљ Алексаидар I., благоволео је на нредлог Мииистра уиутрашњих дела, посгавити и то: Указом од 26. априла 1903. године. за иачелника прве класе среза жичког. округа чачанског, Јована II. Радовића, среског начелника исте класе у пенсијп. Указом од 28. априла 1903. године. за помоКника прве класе начелства округа београдског, Ђорђа Стојановића, помоћника исте класе начелства округа смедеревског, по потреби службе; запомоћника прве класе начелсгва округа смедеревског, Уроша Грабовца, помоћника исте класе начелства округа чачанског, по потреби слу;кбе; за ванредног секретара четврте класе Министарства унутраппћих дела, а да врши дужност помоћника начелства округа чачанског и прима плату из плате овога, Алексу Анђелковића, секретара ирве класе начелства окружног у пенсији. Указом од 8. апЈшла 1903. године. Указом од 19. априла 1903. године решено је да се: Павле Алимпић, начелник друге класе среза лшчког; Никола Јовановић, иисар прве класе среза добричког ; Марко Зарић, писар прве класе среза зајечарског; и Љубомир И. Поповић, писар друге класе среза расинског, на основу 70. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у стање нокоја с пенсијом, која им принада по годинама слу/кбе. Указом од 26. априла 1903. годипе решено је: да се Божидару Љубишићу, писару прве класеУправе града Беог])ада, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. да се Гргуру М. Бркићу, писару друге класе управе вароши Београда, уважи оставка, коју је поднео на држаппу службу. Указом од 26. априла 1903. годиие, решено је да се: Михајло Стојиљковић, писар ирве класе среза добричког;

Сима Стојановић, писар друге класе среза моравичког; Михаило Томић, ванредни гшсар прве класе начелства округа чачанског, и вршилац дужности писара среза трнавског; Љубивоје Абдулић, ванредни писар друге класе начелства округа крагујевачког, и вршилац дужности писарасрезалепеничког; Милан Е. Поповић, ванредни писар друге класе иачелства округа крајинског, и вршилац дужности нисара среза неготинског; и Чедомир М. Алексић, ванредни писар друге класе начелства округа смедеревског, и вршилац дужности писара среза јасеничког. — на основу § 76 закона о чиновницима грађапског реда, отпусте из државне службе. Указом од 23. марта 1903. године решено је : да се Петар Иетровић, трговац овдашњи, родом из Баваништа, у Аустро-Угарској, и поданик исте државе, по молби својој, прими у српско поданство, изузетно од § 44 грађ. закона, заједно са својом женом Катарином и малолетном децом : ЈБубицом, Костом и Ружицом, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. да се Никола Крстић, учител> школе рсовачке, родом из Призрена, у Старој Србији, и поданик турски, по молби овојој прими у српско поданство, изузетно од § 44. грађанског закона, заједно са својом женом Љубицом, као досадањи српски заштићепик. Из канцеларије Министаротва унутрашњих Дела, 1Ш 9301 у Веограду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом од 20. марта 1903. године, а на основу члана 10 закона о општинама одобрено је решење Државног Савета које гласи: 1, да се досадање ошптине : парцанска и раљска, у срезу космајском. округа београдског, укину; и 2, да се у истом срезу и округу село Раља, које је до сада сачињавало општину раљску, и село Парцане, које је до сада сачињавало општину парцанску, — споје у једиу општину, под иазивом : општина раљска. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, Ш6 9666 у Београду

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

Цознавање и употреба оружја (за иеледнике)

г) Муниција Муниција има врло велики, доста пута већи значај но само оружје, а нарочито код спредњача, које се пуне сачмом. Није нам ваљда ни потребно казати, да у колико барут потпуније сагори, дакле у колико потпуније дејствује, да зрно у толико лети оштрије, равније и даље. А барут ће потпуније сагорети и развити своје дејство, ако је зрно добро прибијено уз барут, ако му неко извесно време не да да изиде из цеви, те тако га принуди да потпуније сагори. Узмимо за нример једну пушку, која се пуни зрном. Ако би зрно стојало лабаво у цеви, барутни гасови би око њега изишли наноље, дакле не би имали дејства; зрно би брзо излетело, а тако исто и знатан део несагорелог ираха. Али ако је зрно добро набијено и утиснуто у олуке, гас не може никуд да се извуче, но цео дејствује. Сад да пређемо на пушку, која се пуни сачмом. Код ње ствар стоји друкчије: сачми не можемо доделити ону улогу коју смо доделили зрну. Видели смо да ваљаност нуцња зависи од што јачег набоја зрна. Али како се сачма не може набити онако као зрно, то је код пушака за сачму главна ствар сукиј а. Наравно да је то једно исто и код спредњача и код острагуша. Код последњих су потребни Фишеци, па како већи Фишек не може ући у цев, то је онда лако и решити питање о величини сукије. Сасвим друкчије стоји ствар код спредњача, које се пуне барутом. Познато је да људи употребљавају за сукију све могуће: хартију, кучине, крпе, маховину, сламу, сено, кожу, па онда и комадиће Филца, који су за ту потребу израђени у Фабрикама, који врло добро „пасују/ али који могу бити израђени и за пушку сасвим другог калибра. Је ли дакле потребно да се зна дејство неког метка или способност неке пушке, међу првим стварима ваља испитати и то: из чега је била сукија? каквог је била облика? како је употребл.ена ? Таква питања нотребно је увек испитати тачније. Ако се о томе не води рачуна, мора се падати у грешке. Пошто желимо да прегледамо и друге моменте нуцња, то ћемо да проговоримо коју о баруту и зрну.