Policijski glasnik

СТРАНА 168

даном изјашњења Ђорђевог (28 сентембра 1879 год.) те, и ако се овде не подноси Формална тапија, како прописује § 292. грађ. закон. и овога доиуна, опет се сматра да је оним изјашњењем Т>. тужилац уведен у јавне књиге по §§298 и 299 гр. зак. са чега је без вредности учињен попис на тај плац дана 11 децембра 1880 год. јер је после овог изјашњења Ђ. издејствован — § 314 зак. грађ." Но жалби туженога Касац. суд иримедбама својим од 2 априла. 1886 год. Бр. 823 уништи поменуту пресуду Апелац. суда са ових разлога: »Законодавним решењем од 13 јула 1850 г. ВВр. 1197 као и § 292 грађ. зак. наређено је: да свршена судска потврђена тапија имају ону исту правну важност, коју имају и убаштињења; па кад је Апелациони суд узео, да се изјашњење Ђ. и С. пред судом учињено о продаји и куиовини спорног гшаца равна у баштињењу идаје тужилац С. постао сопствеником спорног плаца од дана горњег изјашњења продавца Ђ. онда је био дужан да. наведе закон по коме је могао тако узети, јер све, што наређују §§ 293, 294 и 295. закон. грађ. однос.и се на спрему за потврђење тапије, те је тиме у пресуди горњој недостатак који садржи тачка 2 § 304 грађ. поступка." Анелац. суд није примио ове примедбе одељења Касационог суда; већ је 29 апр. 1886 г. Бр. 549 остао при својој пресуди, давши ове против-разлоге: „По § 292 грађ. зак. и законодавном тумачењу од 13 јула 1850 г. ВВр. 1197 стоји то, да само судски утврђена тапија има потпуну правну важност као и убаштињења, које је наређење имао у виду и Апелац. суд при изрицању своје горње пресуде; само се Апелац. суд и одељење Касационог суда мимоилазе у мишљењу, од кад се пренашање непокретности на другога сматра за пуноважно; на име, да ли, кад купац има већ у рукама таиију судски потврђену или од дана изјашњења преносника пред судом, да је исто имање коме продао, По наведеном законодавном решењу тражи се за пуноважан доказ о убаштинењу тапија, судски утврђена; али, ипак. кад је питање о важности иреноса ваља имати на уму прописе §§ 293, 294 и 295. грађ. закон. по којима се тражи, поред описа земљишта и мере, да се сопственик сам на суду лично или преко пуномоћника изјасни о преносу имања на које друго лице, па да је такав уговор о неиокретности и извршен, као што је Апелациони суд у својој пресуди изложио, а кад ће суд пренос на тапији да стави и ову новом сопственику да преда, то је унутрашња радња судска, која се новог сопственнка ни у колико не тиче, нити шкоди његовом праву, што би тапија била потврђена после месец дана или после 2 или више месеца ; јер он кад доспе, онда ће по изјашњењу продавчеву пренос да изврши. Сад долази друго питање, да ли што новом сопственику према изјашњивању продавца на суду не шкоди и у колико та околност, што се тагшја и код пуно-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

важног изјашњења продавчевог, није могла за онда да утврди, нити продавац хтео да испуни Формалност, већ се купац морао с њим да суди и пресудом судском право својине задобио. Апелац. суд сматрао је и сматра, да за право купца С. сгоји као пуноважан доказ признање или изјашњење првог сопственика о иродаји и да цео рад доцнији ни у колико није штетан за право тужиочево; јер је само због Формалне стране тапије чињено, а не што би по § 294 грађ. законика из^ашњење продавчево недостајало. Ове противразлоге усвојила је општа седница Касационог суда 14 маја 1886 г. Бр. 1448.

И пропис овог §-а утврђује оне прве две одлуке код §. 466. да јавној иродаји треба да претходи пресуда.

§. 470. Ако је извршној власти више иресуда предато на нзвршење, онда је преча она, која је раније цредата; ако су једног дана предате, имају једиако право, ако није случај тачкс а. и 5, §'. 4 66. (допуна од 19. IV. 1885. (Збор. 41 стр. 135). прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ (НАСТАВИКЕ СЕ)

СДХНДИН од В. М. Дорошевича Иреводи Љ. Б. свршени правник 13 Интелигентни људи на робији. —. Ех, господине ! •— говорили су ми по души људи, који су знали целу ствар, — а зар је он то за себе. Робијашница га је нагнала. Робијашници је тај ФалсиФикат требао. Они наредили — а он пошто је био писар иснунио. Користи ли се он! И нашто би му? Његова је будућност тешка и мучна. Додатак робије неће издржати, побећи ће, камџије, опет повећање робије, без крајња ислеђења и вечито седење у тамници окованих. Но шта је то „какав" Козирев ? Зар су само таки људи гинули на робији, тонули, — »горе су само клобуци избијали." Гинули морално до краја, без иовратно. На насељу Рождественском, у Александровском округу, учитељ је неки В. Човек који је образован у једном привилегисаном заводу за образовање. На робији тај се човек најмио за нет рубаља, да прими на себе туђе убиство. Потребно је било да се поведе цело ислеђење, да би се доказало да није убио он. Један велики чиновник знајући В. у Петрограду, дошавши на Сахалин, хтео је да га види, мислећи да поради за њега у Петрограду. — Захвали те — молио је В. да му се каже, — и замолите га нека заборави на то. Доцкан. Нисам ја више за тамо. Нека ме оставе заборављеног овде.

БРОЈ 22

Ја имам, узео сам је као пример људског пада, једну доставу.- Достава лажна, гн сна клеветничка, која окривљава на правди Бога десетину људи, своје сабраће и која се завршава... молбом за писарско место са пет рубаља месечно. Ту је доставу нисао бивши инжињер, а сада трудбеник на справљању лажних акција. А ево вам Валентина, иравог Валентина, коме ви тако ванредно пљескате по свршетку 4-ог чина „Фауста." Како је то дивно! Благородно! Шга може бити узвииЈеније, племенитије? Брат који свети сестрину част. 'Го је нреступ који друштво очекује, иглте. Ви тражите — онда гледајте шта из тога излази. Свога Валентина ја сам видео такође на даскама, — на ногарима онорског одељења окованих. Устао је нреда ме са иоднадулим, иијаним лицем. Задахнуо ме је мирисом препечене ракије. Окривљен је неколико пута већ од како је на робији, за ФалсиФиковање и ир.отурање докумената. А ето тај човек..,. Пре неколико година, Москва је била узрујана страшним крвавим догађајем који се догодио на једном булерару. Ка младом човеку који. је пролазио, иришао је други. и не говорећи ни речи, убио га је на место, једним метком из револвера. Ни на суду није постао јасан узрок убиства. — Из мржње! — објашњавао је кратко окривљени и никаквих појединости није хтео да да. У публици се говорило, да је убица светио погажену част своје сестре, и да он ћути не желећи да срамоти девојку, и да је он шиљао к убијеноме сведоке за дуел, и кад овај није их примио, прибегао је к револверу. Ја сам се срео с њим у нолутами загвора окованих. Он је оптужен за претње управљене бившем надзорнику, — претња глуиих, учињених у пијаном стању. Оптуживан је, после већ на робији, за многоструки ФалсиФикат. — Како се то догодило ? — Како? Ја цртам одлично. Издосаде научио сам граверски посао. Робијашница дознала за моју способност и тражи од мене да за једнога бегунца »наиравим документа," печате, иотписе, све како то иде. Први иут сам то учинио због принуде.... А доцније... доцније већ сам се одао. Три документа сам начинио за једну излнњалу даброву шубару.... Како они падају? Брзо. Стрмоглавце. Лете као длетока дну. Кроз годину, кроз две, ви чак ни ио спољашности неби познали, да је пред вама биће, на чије би груди могао се обесити натиис: »Овде је негда живео интелигентан човек."