Policijski glasnik

СТРАНА 252

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

према поЈављеном стању, а и томе, што се оглас и аоаис не слажу, донесе одлуку, да ли је ова продаја уредна или не? к Такве је примедбе дао Касациони суд одељ.) 13. Фебруара 1903 године под № 46. лозничком ирвостепеном суду на његово решење од 28. септембра 1905 год. под № 12395. по тужби Љубице В. противу Гв. Анђелића, за поништај јавне продаје.

Да границе мора у огласу да су означене граничним имањем, утвр})ено је и овом одлуком Касац. суда. м По §. 477, грађ. суд пост. у огласу морају бити границе имања означене суседним имањима по имену њиховом и њихових сопственика, и метрима у свакој страни или од прелома до прелома. Повреда тога прописа по §. 50!. грађ. суд. поступка повлачи ништавост продаје." »Према томе кад се из списка поииса, на основу кога је и оглас начињен види, да у истом границе у попис узетог имања нису означене именима суседних имања као: ливада, њива, и т. д. већ само именима њихових сопственика, и метрима у свакој страни, — онда не може опстати разлог суда, да је оглас правилан у толико мање, што суд не наводи закони ирогшс, по коме налази да је оглас и поиис правилан." Примедбе Касац. суда 24. септембра 1902 год. № 6840. Види одлуку № 2449. код §. 466., одлуку № 1 1473. код §. 476. и ону под № 7931 код §. 480. (НАСТАВИТ.е Се)

ОДЛУКЕ ОПШТИХ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА

У данашњем броју доносимо три одлуке општих седница Државног Савета, а то ћемо и у будуће редовно чинити, без обзира на материјалне жртве, да би само пружили што више користи нашим читаоцима. Не осећамо потребу, да нарочито наглашавамо вредност ових одлука. Државни Савет, као највише административно тело, доноси, с малим изузетком, завршне одлуке по свима админиотративним споровима, какојавног тако и приватно правног карактера, а они износе више од половине свеколиког нашег правосуђа. До сада није допуштано, не зна се из којих разлога, да се ове одлуке предају јавности, а то је било од велике штете за паше административно правосуђе, а највише за административне чиновнике, који су имали да изводе и примењују у пракси масу административних закона. Ма како јасан и прецизан био један закон, више је но извесно, да ће ои бпти рђаво схваћен од једног, или рђаво протумачен од другог, или најзад да ће љегова оштра иримена у пракси наићи на несавладљиве тешкоће. Надлежном административном чиновнику, који је позван до све ове тешкоће, па ма какве природе оне биле, отклања. и то потпуно сам, биће посао у том олакшан, ако пред собом буде имао утрвен пут, по коме ће се, без икакве

бојазни, моћи кретати. Имајући ово у виду, ми смо још у почетку излажења нашег листа, па и доцније неколико пута, предузимали кораке за публиковањем ових одлука, али смо у томе тек сада успели. Скрећући пажњу читаоцима на ову новину у нашем листу, ми у исто доба изјављујемо и наду, да ће им она бити од велике користи, ако сами буду стално и пажљиво пратили наше изношење. ур. * * * Чиновници, који због болести не долазе на дужност, имају араво на додатан ио закону о трошковима Уарав. власти, пко за то време нису имали место — застуаника. Лепосава жена Драгољуба Н. порезника у пензији, — тражила је, да јој се из Државне Влагајне изда 440. дин., колико на име додатка, по закону о трошковима Управних власти, — припада њеном мужу од 1-Ш-902. године до 24-1-903 год., кога је дана пензионисан, и за које је време њен муж био на лечењу, а није му никако одређиван место-заступник. Министар Финансија одбио је молиљу Лепосаву од тога њеног тражења с тога, што је решењем Министровим од 22-1У 902. год. Пр. Бр. 10979, — њеном мужу одобрено тро-месечно осуство, и према томе, по чл. 4. алинеји II. зак. о трош. управ. власти, он нема права на овај додатак по поменутом закону. По жалби Лепосовиној противу горње одлуке Министра Финансија — Државни Савет, — примедбама својим од 20-11-904. год. Бр. 1320, — поништио је поменуту одлуку, налазећи, да је иста неправилна, са разлога: „Што је жаљитељкин муж у времену за које она тражи његов додатак, био болестан зашто је и пензионисан као порезник крагујевачког одељења, а по чл. 4. т. г. правила за извршење закона о трошковима управних власти од 9. јануара 1899. год; — чиновницима, који због болести не долазе на дужност припада и додатак. Изузима се само случај, акога је други за то време заступао у дужности, који би онда тај додатак примао, међутим тај случај овде није био. Ове је примедбе усвојио Министар Финансија. Одредба § 326. крив. за к. донесена је у оиштем интересу, било у аогледу сигурности лица и имања било у иогледу заштите здравља грађана. Петар Н. овд. трг. преставио је кварту дорћолском, како се у подруму његове куће у Книћаниновој улпци, појавила вода, тако, да је принуђен, да је из подрума црпе, како би сачувао своју зграду од влаге и штете; наводећи, да ова вода долази из бунара његовог суседа Думе Н. овд. па је молио, да му кварт нареди, да учини, што је потребно, како би му имање било сачувано од влаге и штете. Саслушан по овоме комшија Дума, изјавио је, да он сумња, да влага долази од његовог бунара, пошто је исти направљен још пре 18. год. а кућа жалитеља Петра тек пре годину дана и што се бунар налази много ближе његовом подруму. у коме нема ни мало влаге. Најзад изја-

вио Је, да пристаје на стручан комисијски преглед. Комисија састављена од стране кварта дорћолског од једног инжињера, једиог предузимача, једног грађанина и иисара полицијског, — прегледом на лицу места нашла је: да је »веровагно«, да је вода из поменутог бунара нашла одушке за протицање у подрум Петров, а да је „ио свој ирилици* и нужничка јама узрок влаги у овоме подруму пошто иста није давно чишћена. Стога је комисија дала своје мишљење, да се ове јаме очисте и накнадним озиђавањем хидрауличким кречом и малтером преустроје у смислу чл. 41. грађев. зак. за варош Београд. Према овоме извешћу комисијском; кварт дорћолски издао је на основу § 326 крив. зак. наредбу Думи Н. овд. да у року од 5. дана од дана саопштења наредбе избаци сву нечистоћу из нужничке и бунарске јаме, и да ове јаме не сме на ништа упоребљавати, док их по грађевинском закону за варош Београд не озида и не цементира. Наредбу ову по жалби Думиној, одобрила је Управа града Београда и Министар Ун. Дела. Но по жалбп Думиној изјављеној Савету противу Министровог решења, Државни Савет примедбама својим од 5 III 904 год. Пр. 1809., — поништио је поменуто Министрово решење, налазећи да је у основи неправилно и противно закакону, из ових разлога: „Питање покренуто представком помен. Петра не спада у категорију пигања, за која је по § 326. кривич. зак. полицијска власт позвана, да издаје своје наредбе, јер је одредба овог законског пропис^ донесена у општем интересу, било у погледу сигурности, лица и имања, било у погледу заштите здравља грађана, а наредбе у овоме циљу издате полицијска власт предходно обзнањује грађанству. Међутим, извешћем комисије, коју је кварт дорћолски саставио, — противно закону; од ненадлежних лица, обилазећи стручне званичне органе Управе вароши Београда — инжињера и лекара, не тврди се: да је непосредни узрок влази и води у подруму Петровом, јама бунарска и нужничка суседа Думе, и да отуда прети опасност здравл>у грађанства у опште а посебице сигурности имања дотичних суседа и Петровога, већ комисија на основу »вероватноће® и „претпоставка" изводи, да вода у подруму Петровом произлази од јаме бунарске и нужничке суседа Думе, не утврђујући непосредну блгзину дотичних јама од подрума нити њихово остојање. —• Према овоме и ако нестручном мишљењу комисијском, сиорно је питање о томе: шта је узрок доласку воде у подрум Петров. а за расправу тога питања, није надлажна полицијска власг, већ судска. Ово тим пре, што за примену § 326. крив. зак. полицијска власт није имала битних елемеиата, као што је то напред изложено. Ове је примедбе усвојио и Министар Ун. Дела. —