Policijski glasnik

БРОЈ 50. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. ДЕЦЕМБРА 1904. ГОДИНА ТШ с - оо ОјСГ ) о?о суур с/уз ојоо оро о?о о?о ооо (>?о сгго с<оо'с ууз соо сгго сг?о с/?о ооо с^о с / уо с^?о с /У) 000 с^?о с/ур р»? озо с < у : ооо с / уг сг?о ооо с<оо ог>о охп оисо ојог. с/уа -одо с«бо о^ о?о"о?о с<оо сг /д С.О О ПОЛИЦИЈСКИ глдскик СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛМШ БЕЗБЕДНОСТИ И ШИНИШЦШУ ПОЛИЦИЈСШ И ОПШТИНСШ ВЛАСТИ

;>^о с-оо о9Р-сг?о с-оо с/>о с/? о оу .' р ? о с > у оуг оу -' с « оо суу . е//. с/у суу. оу: с/у : ог?о с/х оу су>: оу . с<у: оу -уу. суу. суу. сух суу оу с//- оу с/у. У ус су/ ух о>о со- у>" с /л оу: ууг о> 7РЕЂУЈЕ ОДБОР МИНЖСТАРСТВА УНУТРАШН.ИХ ДЕЛА

>90) ->90 о?о о ро ооо О9о о>о обо о>о обо сбс ооо оу о &о оро с// оу : ох: оу ру оу- оу оу оу ру оу о>: су/ -хгг ,у/ у/. оу оу с// у/: с// оу - у / 1>/. с//г аоо с^' v/. оуг оро оу - /-/: ух »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излазиједаниут недељно. По потреби баће и ванредних бројева. Претпдата ее шаље »У редииштву Подицијског Гдасника« иди дотичним окружним и среским вдастима, иди на пошти. Ценаје дисту: чвновницима, званичпицима, општпнскпм писарима и остадим зраничницима у оиште, годшпње 12, цодугодишње 6 динара. Гостионичарима п механџијама годишње 16, иодугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, подугодишње 5 динара, нј ови се 110 овој цени могу претпдатити само преко својих командира полици.јских односно нограиичних одреда. Наддештвима у ошпте 20 дниара нагодииу. За иностраиство: годишње 24, нолугодишње 15 дииара. Поједини бројеви »Подицијског Гласника« не продају се. Рукониси не нраћају се. ТТу^ууГ^: сбо с/^ с^ с ^ г с ^о с^ оу ^ у/- у/: с/^ с// -/>• о^ у/ с/л с// оу оу- ; // "// ^ о >о у-- уу: уу уу ух: »; '.у/: уу "У~7~Ух. •- с ~1>7ГУ>о ~~

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Велнчанство Краљ Нетар I.. благоволео је, на предлог Министра унутрагањих дела, поставити: за начелншуЈ санитетског одељења прве класе у МиИистарству унутрашњих дела Др. Павла Поповића, инсиектора санитетских завода у истом одељењу. Пз канцеларије министарства унутрашњих дела, 8 децембра, 1904. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушаау Министарског Савета, решено је: да се Радивоје Остојић, начелник друге класе среза моравског, округа пожаревачког, на основу § 76. закона о чиновнцима (рађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства уиутрашн.их дела, 8 децембра 1904 г. у Београду.

ФОТОГРД*ИСАН=>Е ЛЕШЕВД од Д-р Н. Миновића, ДИРЕКТОСЛ ЛНТРОПОМЕТРИЈСКОГ 0ДЕ.1.ЕЊЛ У БУКУРЕШТУ Вредност ФотограФије у утврђивању идеититета нађених лешева, огромна је и неоспорна. Утврђивање идентитета на овај начин, много је обичније но помоћу антроиометријског мерења и огшсивања једино с тога, што је увек лакше добавити у околини на^еног леша једног фотограФа, него лице које би било упознато са антропометријом. Сам посао ФотограФисањавеома је прост, а успех је у већини случаја сигуран, ако се има посла са добро очуваним лешевима. Сасвим је друга ствар, пак, кад се Фотогра® налази пред лешевима у процесу распадања, који су у већини случаја изгубили свој првобитни облик, па и поједине делове тела. ФотограФисање у овим случајима мора се вршити по нарочитом методу и у нарочитим приликама. У Паризу и осталим већим градовима, у којима већ постоје антропометријски

одељци, непознатп лопови пошто се фотограФишу »еп /асе" и у проФилу, мере се и описују детаљно по систему Бертилоновом. Разуме се већ, да је утврђење идентитета на овај пдчип много лакше и поузданије. Са тачним антопометријским описом у руци може се, само за неколико минута утврдити: да ли је нађена индивиду-а била мерена у најближем антропометријском биро-у, а са утврђењем овог Факта утврђен је и сам њен идентитет. На случај, да у одељењу нема никаквих трагова о непознатом лешу, његова фотограФија са оиисом шаље се одмах осталим антропометријским одељељима у земљи, а према потреби и у иностранство. Ако је непознати ма и у једном од ових завода био мерен, несумњиво је, да ће и његов идентитет би.ти утврђен. ФотограФисање и мерење лешева нарочито је важно и потребно при великим несрећним случајима, као што су ножари, жељезничке катастроФе и т. д. Публиковање ФотограФија и описа у овим случајима најбоље је, скоро једино средство за утврђење идентитета жртава. Кад год се идентитет леша утврђује само помоћу ФотограФије, а парочито кад ФотограФију треба показати личностима. мало навикнутим на њено аналисање, ваља се служити ФотограФијом еп (асе. Ово с тога, пјто смо већ навикнути, у свакодневном животу, да људе обично посматрамо с лица. У овом смислу може се сматрати као потпуно тачно тврђен.е: да се иомопу фотографије у ирофилу иознају непознате, а помоћу ФотограФије еп 1'асе познате личности. Оно што је нарочито важно приликом Фотографисања лешева, то је, да се опи поставе у положај који би што више одговарао положају живих личности, то ће рећи положају ових личности кад стоје или седе, а ово се постизава помоћу нарочитих справа, на које се мећу лешеви за ФотограФисање. Тако се, за ФотограФисање иолустаса, употребљује једна покретна столица. са наслоњачом , у средини које се налази опасач за учвршћење положаја леша. На врху ове наслоњаче налази се нарочити, за ФотограФа невидљиви инструменат, којим се одређује и учвршћује положај главе.

За ФотограФисање лешева у пололију усправном употребљује се јодпа таблп.

Слика 1. два метра гшсока и 60 см. широка на чијој се предњој странн налази апарат за

Слика 2.

утврђење главе, а у срединп једап гвоздени беочуг, који држи леш. Ова табла