Policijski glasnik

БРОЈ 1 и 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 13

шавања. Ово бива у случају ухођења оумњивог лица, које треба пратити корак у корак, а да оно инак то не опази. Задобити поверење у сваком тренутку, врхунац је полицијоке вештине у свима, па и у овим случајима. Недавно је био извршен један злочин на обалама Сене. Тело жртве нађено је у води. На лешу не беше апсолутно никаквих трагова од повреда, нити се ма по чему могло сумњати на злочин. Међу беспосличарима, који по цео дан проводе на обалама Сене, мораће на сваки начин одјекнути ехо извршеног злочина, ако га је било. Један детектив, прерушен у простог гамена, био је одмах изаслат на лице места ради прибирања обавештења. Право рећи, само у оваким приликама у стању је да ое покаже истински геније полицајчев. Приближити се осумњиченом, видети га добро, говорити му о самом злочину, тражити у његовим очима, по његовом лицу и у целом његовом држању признање, прилагодити се средини оделом и навикама и, најзад, у тгоследњем моменту извршити одсудан удар, — биле су најобичније ствари за чувеног Славуја. Једно убиство беше откривено у улици Р . . . и за исто осумњичен и затворен оин оближњег воденичара. Одевен у морнарско одело, Славуј одлази у Горњу варош ради прикупљања података. С добивеним подацима није задовољан, али ипак не очајава; он има свој план. Дан панађура приближује се. У оделу старог просјака, он се појављује на најживљем месту, где га жандарми хватају и воде у затвор. Само после два оата, он задобија поверење ухапшеног воденичара, и излази пред истражног судију са доказима о његовој кривици. Другом приликом била је реч о једном злочину у северном департману. Убица је био познат, али се није могао пронаћи. Прерушен од главе до пете, Славуј иде у потеру за њим, и већ после једног дана налази му траг у околини. Да га не би испустио из очију нити побудио сумњу, ступа као момак у један млин, ради у истом неколико дана, приближује се за ово време сасвим осумњиченом, и најзад га успешно затвара. Има још нешто боље. Генералу Шраму извршена је крађа у вредности 700.000 динара. Руковођен трагом који остали беху иревидели —- лулом напуњеном белгијским дуваном — Славуј се, у пратњи два агента: Линда и Поаријера, креће одмах на нут и успева да открије село у коме се налази крадљивац. Остаје му само, да га сачека на путу и ухапси. Да не би падали у очи, седећи залудни норед пута, Славуј набавља ашов и с њим рије земљу у оближњем пољу, коју оотала два детектива на колицима превлаче преко пута. Пошто су прошла пуна три дана, разуме се у грозничавом ишчекивању, на путу ое најзад указује .један човек са торбом на леђима и котарицом у рукама. И ако је крадљивац био прерушен, ипак га је Славуј познао по несигурном ходу и узневереним погледима.

Сам Славуј нрича нам у својим мемоарима на који је начин пратио поједине личности. У овом циљу, обично је, вели, ишао у друштву са још једним другом. Обојица су на себи носили по два пара одела: капут са меким шеширом и блузу са морнарском капом. Славуј је ишао напред а друг за њим. Ако би се личноот, коју су пратили, окренуло више пута, и на тај начин уочила свога пратиоца, Славуј је овоје место уступао другу који је одмах облачио блузу, до овог тренутка скривену испод капута, и шешир замењивао морнарском каном. Ово се понављало по неколико пута на дан. Захваљујући овом вештом прерушавању, Славуј је могао пратити једну личност пуна два месеца, и ова то није опажала. Колико је Славуј био вешт у прерушаваљу, може се најбоље видети из ових његових редака: »Једно вече заказао оам састанак мојој жени. Био сам прерушен у зидара. Не знајући за ово, отпочела је викати у помоћ чим оам јој се приближио; умирила ое тек пошто је чула мој глас.« Најзад, оно што највише иде у прилог вештини прерушавања полицијских детектива, то је што их оии у већини олучаја врше у присуству највећих опаоности. Свака, па и најмања несмотреност од њихове стране, у стању су да им скину маску и живот им ставе на коцку. И за све ово, они у најбољем случају могу имати плату од 3800 дии. на годину, колико је имао и Славуј после20год. службе, 2000 усмено извршених затварања, 8 удараца ножем и безброј омањих рана. С Француског Д. Ђ. АлимпиЋ.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА Самоубиства у Сједињеним Америчким Државама, Према статистичким иодацима, које је недавно објавио универзитетски проФесор Беле/, број самоубистава у Сједињеним Америчким Државама, а у времену од 1897 -1902 год., износи 10.000. Од овог броја на људе долази 1781, а на жене 2219 олучајева. Највећи број самоубистава извршен је у добу између 30—40 год., а -| 8 од целокупног броја у добу између 20 50 год. Број ожењеиих и удатих самоубица знатно је већи од броја нежењених и неудатих. Тако, од целокупног броја долази: на ожењене 3811, на удате 990, на нежењене 3129, на неудате 926. на удовце 4,96, на удовице 183, на разведене 131 и на распуштенице 52. Највећи број самоубистава извршен је помоћу катреног оружја и отрова. Као главни њихови узроци јављају се, на првом месту, очајање и рђаве материјалне прилике, а потом рђаво здравље. Иод утицајем алкохола људи су се убијали 17 нута више него жене, а 13 пута више услед губитка новаца. Посматрана према данима у које су извршеиа, број самоубистава највећи је понедеоником, загим недељом, а најмањи суботом. У колико су људи више предпостав-

љали нонедеоник, у толико је субота била Фатална за жене. И само доба дана утицало је знатно на вршење самоубисгава. Почињући од поноћи, она расту до 6 часова у вече, затим се смањују између 6—9 часова. и, најзад, достижу сво.ј врхунац између 9 часова и поноћи. А Приход од убиства, Још пре 10 год. утврђено је према статистичким подацима, да средњи нриход од једног убиства не износи више од 28—30 динара. Однос овај између злочина и његовог прихода остао је, у главноме, и до данас не измењен. Јасно је, према овоме, да се убилачка процесија врло мало рентира. Једини човек, који од ње има користи, то је џелат са својим приходом од 10.000 дин. на годину. А Суд за децу у Бујорку. Међу многобројним средствима којима се данас служе напреднији' народи да би сузбили нагли напредак криминалитета долази, на првом месту, заштита напуштене деце. Ослободити децу порочних утицаја средине, паралисати благовремено урођене им рђаве склоности, једном речи створити од њих корисне грађане, свесне својих права и дужности, — главни је циљ ове заштите. Једна од најинтересантнијих установа ове врсте јесте, нема спора, суд за суђење дечијих кривица у Њујорку. Бво шта о њему вели г-ђа Ворст, једна од најчувенијих писаца с оне стране океана: „До пре 10 год., крадљивци и кеса[10ши испод 16 год. беху врло ретки у Њујорку. Тек у последње време, број младих злочинаца отпочео је расти у толикој мери да је законодавац, желећи овоме стати на пут, сгворио месеца септембра 1902 год. нарочити суд за суђење дечијих злочина и преступа. За време прве год. свога постанка нови суд судио је преко 7000 деце, и показао неоспорно бољи успех од старог система суђења. (< У провизорном затвору, где млади осуђеници издржавају казну од 3—5 дана, за настојницу и чуваре употребљују се искључиво жене. За време наше носете у американској »Малој Рокети, С( пише г-ђа Ворст, дочекани смо од једне средњовечне и врло пријатне даме, одевене нотпуно у бело одело. То је била управница завода, под чијом управом никад није било мање од 150 притвореника, већином мушкараца. На моје питање : каквим се средствима служи да одржи ред међу својим питомцима, од којих већина имађаху груб и страшан изглед, г-ђа ми одговори ово: „Ми тврдо верујемо, да је наш утицај на осуђенике много јачи од утицаја људи. У тешкоћама, које ое сваког часа појављују у односима са младим притвореницима, људи инстиктивно нрибегавају својој физичкој сили. Ми, напротив, не смејући рачунати на исту~физичку силу, приморани смо на стрпљење и такт, а