Policijski glasnik

СТРАНА 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1 и 2

Кад се ма у којој прилици полицијски службеник састане било са каквим човеком, треба увек да га наведе да 1'овори о ономе што најбоље зна, било по природи свога делокруга рада или ма откуд другде. Полицајац нарочито не треба да прави разлику, да ли ће то бити научењак или сељак, амалин или чиновник, газда или слуга. То не мења ствар. Свако ће од њих знати нешто, што ће моћи нолицијском службенику у току даљег рада бити од користи. Увек је боље пустити другога да говори о ономе што разуме, него ли говорити о ма каквим тричаријама и глупостима. Тај начин учења најлакши је приликом службених излета и приликом приватних шетњи. Човек треба да види кад се прави воденица , треба да гледа рад земљорадников, занатлијин, па чак и оштрача ножева, и по иашем мишљењу, кад полицијски службеник од свега тога добије ма какве поуке, оне ће му ипак кад тад моћи бити од користи у служби. Нарочите примене и велике услуге може имати полицијски службеник, ако се увек добро обавести и упозна са предлогом у коме ће имати службенога посла. У нашим приликама полицијским службеницима, нарочито у унутрашњости, могу бити од користи маие. Ну и оне нису довољне за то, што се у понеким местима и пределима мењају разне ствари, а мапе се не поправљају сваке године; сдруге стране и најбоља карта не представља пределе тако добро, као што су они заиста у природи. Најтачније проматрање околине, уочавање, прибележавање и памћење свбга што може бити од вредности за истрагу, то треба да ставља себи у дужност сваки полицијски службеник приликом истраживања појединих кривичних дела, ако хоће да има успеха и користи од свега тога. На службене путеве и излете треба да иде увек са картама и скицама тих предела, где се десио какав злочини олучај; у њих треба да уцртава и бележи све што је ново, као н. з*1р.: зграде, улице, путеве, исечене шуме, исушене баре, гумна ит.д. Полицијски службеник треба много да полаже на то, што ће право стање у стварности и природи увек сравњивати са оним стањем представљеним на мапи, па ма се све то и слагало. У природи је све друкчије, но што је на карти, и човек добива погрешну слику правога стања; сравни ли пак он природно постојање са онпм представљеним на карти, добиће јпредставу потпуно сагласну са стварношћу, и она ће му остати за цео живот. Чује ли иследник, који је тако радио, да се тамо и тамо десило какво злочино дело, одмах ће узети своју карту, представиће себи у памети слику тога предела каква је у стварности и добиће иолазну тачку за истрагу, што је без сваке сумње једна од најважнијих чињеница у кривичним истрагама. Приликом службених излазакаи шетњи, иследнику треба да је даљи важан задатак, да уме уиознавати људе. При том није главна ствар, да полицијски службеник упознаје масу света, већ да уме упознати оне људе, који који му могу бити потпора при истрази. Ови се деле на две

групе: на људе од аоверења., и људе који расиолажу нарочитим знањима. Међу првима не треба разумети какве потајнике или ти лак и шпијоне, већ часне, одлучне и искусне људе, на чије се исказе и суђења иследник може ослонити у важиим кривичним случајевима. На жалост никако није природни закон, да је председник општине увек најпаметнији и најпоузданији човек у општини, али за то иследник треба да зна ко је тај човек, да га уме потражити и ослонити се на њега у невољи. Ако се иследник у своје време о томе обавестио, избећи ће многе незгоде и моћи ће се славити многим успесима, којих не би могао имати без туђе, али уједно и сигурне помоћи. Друга се група тиче људи, који имају особита стручна знања или друга каква искуства, која могу бити од користи иследнику и бити му потпора у датим кривичним случајевима. Ти се пак људи могу узимати у помоћ само онда, ако иследник још из раније зна за њихова искуства и стручност; тражење и пропитивање о њима у последњем часу не води циљу и успеху. Један је човек, рецимо вешт и искусан ловац, од њега иследник не само да може имати користи кад је у питању крађа дивљачи, већ од њега може добити корисних обавештењаикад су у нитању трагови остављени од ногу или од крви. Други је човекљубитељ ФотограФисања и биће готово увек на услузи иследнику да му бесплатно слика место на коме је извршено кривично дело. Трећи је онет прошао доста крајева и света, па ће по дијалекту говора притвореникова моћи дати иследнику обавегатења, да ли је притвореник заистаиз онога места, за које тврди да је. Четврти се разуме добро у коњарству, пети има добар микроскоп, шести има изврснога пса, који њушкањем може да уђе у траг скривеном злочинцу, седми је вешт у гипсирању, и т. д. Кад се узме у обзир, како је велики обим разноврснос/ги кривичних дела, која се свакодневно дешавај укод нас, па ако још иследник буде свестан да унотреби корисно све што напред поменусмо, у колико то буде потреба изискивала, може се тврдити, да ће му истрага бити са весна, а најзад и усиешна. Д. В. Бакић (наотавиће се) РЕФОРМА ПРЕТХОДНЕ ИСТРАГЕ (са десете годишње скупштине иеђународног Криминалистичког Удрузкења у Штутгарту) РеФорма претходне истраге била је најзанимљивија тачка дневног реда годишње Скупштине Међународног Криминалистичког Удружења, која се одржала прошле године у Штутгарту. Године 1903. на скупштини у Дрезди изабрана је нарочита комисиЈа за расправу овог питања. У комисији су били проФ. Лилијентал, са Хајделбершког универзитета, судија Кулеман, из Брауншвајга, председник суда Вајнгарт из Бауцена, проф. Митермајер са Гисенског универзитета, проФ. д-р Розенсрелд

са универзитета у Минсгеру, државни тужилац д-р Розенберг из Штрасбурга и адвокат д-р Хајнеман из Берлина. Комисија је ова одржала неколико седница у Франкфурту на Мајни и већином гласова усвојила је 17 теза изабравши у исти мах за свога реФерента проФ. Лилијентала. ПроФ. Лилијентал указао је на штетност и непотпуност данашњега система претходне истраге у кривичном праву. Већина чланова комисије била је мишљења, да иретходн а истрага треба да иолрзи од иоложаја окривљенога. Окривљеном треба дати потпуну слободу кретања. А то опет није могуће, ако је он сам на себе упућен. За то му се у свима многобројним могућим случајевима има осигурати нужча одбрана. Као непотпуност данашњег система сматра се, да лична слобода окривљеног није довољно гарантована, пошго се обично ставља у истражни притвор, пре но што је и у могућности да да довољну одбрану. За то решењу о притвору треба да претходи контрадикторан поступак. Судија се не може изузети ни из претходне истраге, али је комисија мишљења, да га ваља ограничиги само на чисто судски рад. Он треба да учествује само при антиципираном прикупљању доказа и при хапшењу. При томе треба да су присутни државни тужилац, окривљени и бранилац, који има права да, ставља питања. РеФерент се не слаже са предлогом неколицине о увођењу контра,дикторне иредистраге као заштите окривљеног. Комисија је даље мишљења да целокуину иретходну истрагу ваља укинути и истражног судију заменити државним тужиоцем. Већ данас од 100 претходних истрага државни тужилац сам свршава 73, па зашто му онда неби требало уступити и оних 27 ? ПроФ. Лилијентал констатовао је, да је комисија даље нашла, да претходна истрага има задатак да припреми главни претрес, али да не сме да служи за то, да претрес скрати. Дакле, у тужби државног тужиоца треба да се каже шта и како има да докаже. Исказе сведока и вештака не треба дословцо помињати. Тужба не треба суду да се предаје пре претреса. У ночетку претреса, државни тужилац има да је прочита и онда усмено да је мотивише. Протокол претходног саслушања оптуженог, сведока и вештака не треба прочитати. Даље комисија тражи да се ограничи колузионски иритвор у случајевима у којима је окривљени покушао да сведоке и вештаке наговори на лажан исказ или да уништи акта и доказе. Притвор треба после једног одређеног кратког рока као и истражни притвор да престане. У осталом ваља покушај бегства код свију кривичних дела одређеним Фактима мотивисати. У име мањине комисијске узео је реч председник суда Вајнгарт из Бауцена. И он је као већина чланова комисије мишљења: да претходну истрагу ваља ограничити на мали број случајева. Поред свега тога нретходна истрага пружа и битних користи и не може се са свим укинути. Она доприноси бољем разумевању ствари. За норотне судове врло је