Policijski glasnik

СТРАНА 38

ОПЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4 и 5

— Како, где — узвикну пиоар радосно где ти је тај В? — Он је отишао у варош да потражи човека, који ће му банкпоте оштампати овде, јер иије омео оштампане да пренесе из бојазни да га на ђумруку не ухвате, већ је пренео само спремљене бланкете за банкноте, на којима је утиснит само авасердрук". Писар ое после ове Алексине изјаве мало расхлади, па му љутито рече: — Све ти то, Алекса, дажеш, какви В,, какве дажне банкноте, то су само твоје измишљотине. Како то да он преноси сасвим опремљене бланкете за банкноте, на којима је чак и ((Васердрук 8 утиснут, а не сме да пренесе готове, већ се излаже опасноети да по Београду тек тражи лице, које ће му их довршити. И како то да ти њега пустиш да иде сам по вароши и место да ти идеш са њим или за њим да видиш коме ће бланкете дати у израду, нарочито кад већ хоћеш да учиниш полицији услугу, комотно оедиш овде? Врло си рђаво скројио план да ме обманеш. — Е, бадава, сви оте ви полицајци на један кадуп — неверне томе. Но надао сам се ја томе од вас, па оам онремио доказе. Говорећи ово Алекоа извади из џепа буђелар, пун којекаквих забележака, иа из њега узе једно парче хартије, опоечено около у круг, на коме се виђагае јасан «ваоердрук в као и на банкнотама, а и хартија беше врло слична оној од правих банкнота, па износећи га писару пред очи победоносно узвикну — Шта велите на ово ? Верујете ли сада? Ниоар узе то парче хартије, загледа га и, одједном, пуче му испред очију, све му би јасно. При кривичном одељењу Управе надазила се једна справа — машина — са ирибором за нрављење дажних банкнота, а поред овога и један пун џак за банкноте спремљених и са а ваоердруком 8 снабдевених хартнја, које су ранијпх година нађене код једне ухваћене дружине за прављење лажних баикнота, па да ее ово не би повлачидо ио наредби његовој омештена је машина оа прибором и некодико ових бданкета у Криминадни Музеј Управе, а цео онај џак бланкета спаљен је у хапсанском дворишту. То је бидо таман онда, када је Алекса издржавао последњи затвор, иа је оигурно ветар однео неку од тих нагорених хартијица у неКи крај, где ју је он после нашао, огорене крајеве одоекао и одмах склопио план да превари полицију. Сигурно је имао и ту амбицију, да насади и ког подицајца, а рачунао је да ће му скројени план упалити, те да ће му бити допуштено да осгане у Београду ради хватања В.. а он би се већ за то време, под заштитом полиције, умео добро снабдети. На позив пиоарев да о њим одмах иође у Управу, Ало'кса : саз поцрвене и скочпвши на ноге узвишгу : — Модим Вас, г. Л. ако Вам у року од три дана не ухватим В.-а са лажним новцима, олободно ме убпте. Части ми —■ Ни речи више, већ полази са мном, да не зовем жандарма да те оилом тера. — Молим, није потребно, ићићу сам, али Вам опет кажем да сте на погрешном путу. У полицији је добио некодико дана затвора а но том је протеран у тимочки округ. * * * Није прошдо ни десет дана по овоме, а Управа Београда доби од начелника ср. беличког

из Јагодине телеграм, у коме јавља да је тамо ухваћен Алекса Костић и пита да ди је Управа под Бр. 23 75. издала коме вобјаву" на име «Лазе ЈовановиАа, пешад. наредника" , која је код Адекое нађена ? Пошто Управа ову објаву није бнла издала, нити је у жандармерији било наредника под означеним именом, то су одмах затражена од среског начедника ова акта по овој ствари, из којих ое видедо : да је код Адексе бидо нађеио сем поменуте ((Објаве® и један пасош, који је гласио на име извеоног декара из Прокупља, једна медицинока књига на немачком језику за препиоивање лекова и једна овеска лекарс-ких рецепата. На. <( објави» је депо стајао штамбиљ Управе гр. Београда са № и датумом, при дну потпис члана Управе и Управни печат, а сам текст (,објаве" је гласио : ( ,Г. Лаза Јовановић, жанд. наредник, иде у иотеру за разбојником Илијом Гавриловићем. Преиоручује се свима иолицијским и оиштинским властима да г. Лази буду на руци". Ове добјаве" издају се жандармима кад спроводе кривце у друго место. Алекса је за време издржавања последњег затвора дошао до једног оваквог блаикета (( објаве", коју је пооде у одободи попунио као што је горе наведено и ишао по унутрашњооти, па где му је било згодније појављивао ое као декар и преписивао рецепте, а на другим местима опет, као жанд. наредник у цивиду, и као такав узимао новац или на име своје нлате, или на рачун Управе гр. Београда. Пошто је у овом његовом постуику оа објавом стојало дело ФалсиФиката, а из среског затвора је већ . био нуштен, Управа распише евима полиц. вдаотима тражење за њим, како би га за ово дедо ставида иод крив. иотрагу и у иритвор, али нигде није ухваћен, јер ое он нигде не иојављује као Алекса Костић.

Ну за време југословенеке уметничке издожбс, Управа сазна, да неко дице иде по вароши и прикуиља придоге за огкуп слика. Бидо је јасно, да то може да, ради оамо Алекоа, те се квартовима и комесарима изда налог, да Алекоу најживље потраже, а преко позорника скрену пажњу грађанотву да не даје паре, већ да дице, које би у тој циљу дошло, преда најближем подиц. органу. Када је Алекоа по том дошао у једну књижару и књижару предао неки анел са описком дотадањих придоашика, тражећи и његов прилог, овај је већ знао ко

је он, те изађе на врата и погдеда да ди ће где бити у бдизини позорник. Адекса одмах одмери ситуацију, па кидну поред књижара и без «о Богом остај®, па ое очао изгуби у оној галами у Кнез Михајловој удици. Књижар достави подицији овај одучај и преда јој хартије, које је Адекса код њега оставио, а које су ое састојале из спиока приложника и једног писмена овакве оадржине : „Поштовани Госиодине. Господа уметници — учесници југословеноке изложбе олика у Београду свију сдовеноких народности, одбиди су предлог Барона Буријана да учаотвују са својим слнкама на Бооанској земаљској издожби. Додепотписати у конФеренцији са неколико виђенијих трговаца, да би ое признадо патриотоко дедо југосдовенских уметника решили оу, да српски трговци откупе неколико виђених радова за трговачку омдадину тако, да ће на свакој од тих слика златним словима бити напиоано име ради трајног оећања племенитих дародаваца. Иадамо се да ће те и Ви са Вашим штовапим придогом изволети се одазвати овом апелу, зашто иека је унапред топда благодарност®. 1. октобра 1904. год. Београд. С оддичним поштовањем Димитрије Ћирковић Коста Ђурић. Поред ова два потписа на овом анеду био је утиснут и штамбиљ: (( Коота Ћурић, шпедитер-комисионар". Из списка приложника видедо се, да су неколико виђенијих београдоких трговаца из гдав. чаршије и са Саве приложили који 40, који 5 0, који 6 0 дии. Алексином пак руком потписана оу три понајбогатија човека у Београду

као да су дали по 120 и 100 дин. Њихови оу потииси доота добро нмитирани, а ирема њиховим апридозима" пооде су се оотали равњади. Ни најживља предузета нотера није могла да га ухвати. На мах је ишчезао као да је одлетео. Ни у унутрашњости га нису могли пронаћи. Тако је прошло опет неколико месеци, кад крајем прошде године пуче у Главној Подицији глас : Адекса Костић опет у Београду. Смиолио је био да изврши неку нревару према овд. ооигуравајућем друштву ((Рооија® иди његовим